Štampaj stranu | Zatvori okvir

Drugi tender za prodaju RTB Bor

Printed from: Etos diskusioni forum
Topic URL: http://www.forum.mibor.rs/teme.asp?TOPIC_ID=1092
Printed on: 23 Apr 2014

Topic:


Autor teme: draganr
Subject: Drugi tender za prodaju RTB Bor
Posted on: 29 Jul 2007 21:51:35
Message:

Konferenciji za novinare u Vladi Srbije



Beograd, 25. jul 2007. godine Ministar ekonomije i regionalnog razvoja u Vladi Republike Srbije Mlađan Dinkić izjavio je na konferenciji za štampu održanoj u Vladi Republike Srbije da će novi tender za privatizaciju RTB Bor biti raspisan 31. avgusta sa početnom cenom od 340 miliona dolara i investicionim planom od najmanje 180 miliona dolara.

On je podsetio na to da je na prethodnom poništenom tenderu početna cena iznosila 260 miliona dolara i objasnio da je nova početna cena istovetna sa ponudom drugoplasiranog ponuđača na prethodnom tenderu, konzorcijuma "Ist pointa" i Fonda "ORN".

Dinkić je izrazio očekivanje da će do kraja godine tender biti završen i da će RTB Bor dobiti novog vlasnika i upozorio na to da ponuđači na novom tenderu moraju da zadovolje visoke evropske standarde u zaštiti životne sredine kada je reč o ulaganjima u Topionicu.

Biće inicirane izmene u Zakonu o privatizaciji da se ne bi ponovila situacija sa prvog tendera kada nakon poništenja pregovora sa prvoplasiranim ponuđačem nije bilo zakonskih pretpostavki za nastavak pregovora sa sledećim rangiranim ponuđačem na tenderu, naglasio je Dinkić.

U slučaju poništenja pregovora sa prvoplasiranim, objasnio je on, nastavak pregovora usledio bi odmah sa drugorangiranim ponuđačem na tenderu.

Izvor: sajt Vlade Srbije, http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=71607


Replies:


Autor diskusije: draganr
Replied on: 13 Aug 2007 18:44:07
Message:

Nastavak procesa privatizacije Basena


Novi tender 31. avgusta


Početna cena imovine 340 miliona dolara, a investicioni plan od najmanje 180 miliona dolara. – Ponuđači mora da zadovolje visoke evropske standarde u zaštiti životne sredine. – Novi vlasnik biće poznat do kraja godine. – Dinkić: Bor će dobiti onaj ko za njega bude ponudio najbolje uslove. – Conić: Stabilizacija proizvodnje i stvaranje uslova za nastavak rada u narednim godinama – glavni ciljevi kompanije


RTB. – Novi tender za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor biće raspisan 31. avgusta, sa početnom cenom od 340 miliona dolara, koliko je na prethodnom poništenom iznosila ponuda drugoplasiranog konzorcijuma “Ist pointa“ i britanskog investicionog fonda “ORN“, kao i investicionim planom od najmanje 180 miliona dolara. Tražićemo i da ponuđači moraju da zadovolje visoke evropske standarde u zaštiti životne sredine kada je reč o ulaganjima u Topionicu. Očekuje se da će RTB biti prodat, odnosno dobiti novog vlasnika do kraja godine – izjavio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, 25. jula, na konferenciji za novinare u Vladi Republike Srbije.

Ministar Dinkić je, takođe, najavio i da će biti inicirane izmene u Zakonu o privatizaciji da se ne bi ponovila situacija sa prvog tendera kada, nakon poništenja pregovora sa prvoplasiranim ponuđačem, nije bilo zakonskih pretpostavki za nastavak pregovora sa sledećim rangiranim na tenderu. U slučaju poništenja pregovora sa prvoplasiranim, objasnio je on, nastavak pregovora usledio bi odmah sa drugorangiranim ponuđačem na tenderu. “Bolje je čisto rešenje, nego da ga nema“, istakao je Dinkić, dodajući da je svim članovima Vlade predočio kakve su sve posledice odugovlačenja prodaje kombinata bakra i da će “Bor dobiti onaj ko za njega bude ponudio najbolje uslove“.

Podsetimo ovog puta i na hronologiju minulih dešavanja. Radi razrešenja pravnih nedoumica u vezi prodaje RTB-a, Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 5. jula, zatražila je mišljenje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo o statusu tendera za privatizaciju borske kompanije. U dopisu koji je Sekretarijat dostavio 23. jula Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja se ističe:
“Republički Sekretarijat za zakonodavstvo upoznat je s mišljenjem koje je o navedenom pitanju dalo Ministarstvo privrede 23. aprila ove godine, prema kome je posle raskida ugovora sa prvorangiranim ponuđčem moguća samo nova prodaja imovine putem javnog tendera. Sekretarijat smatra da je ovo mišljenje Ministarstva privrede zasnovano na pravilnom tumačenje naših propisa koji uređuju privatizaciju putem javnog tendera. Zaključenjem ugovora završen je javni tender, a raskid ugovora nastaje po okončanju tendera. Otuda je posle raskida ugovora moguće da se samo sprovede nov javni tender.“
Shodno ovom mišljenju RSZZ, Agencija za privatizaciju će, u skladu sa svojim ovlašćenjima, okončati aktuelni tender za privatizaciju RTB-a i u najkraćem roku raspisati novi – dodaje se u saopštenju Agencije od 23. jula.
-Poslovodstvo Basena prihvata svaku odluku o nastavku privatizacije Basena i s nestrpljenjem je očekivalo razrešenje ove pravne dileme – rekao je, tim povodom, Miodrag Conić, v. d. generalnog direktora RTB-a. – Okončanje aktuelnog i raspisivanje novog tendera sada je isključivo u nadležnosti Agencije za privatizaciju, a mi očekujemo da će novi tender biti raspisan pod drugačijim uslovima jer, u suprotnom, malo je verovatno da bi se na isti način dobilo kvalitetnije rešenje.

- Stabilizacija proizvodnje i stvaranje uslova za nastavak rada i u narednim godinama – jesu glavni ciljevi kompanije u očekivanju novog tendera. U tom smislu, neophodno je investiranje u rudarsku opremu i mehanizaciju jer alternativa ulaganju, u ovom trenutku, ne postoji. Ukoliko nam ne bude odobrena zamena rudarske opreme i mehanizacije, odnosno nabavka jednog bagera i šest teških kamiona, proizvodnja u Boru i Majdanpeku biće spontano prekinuta početkom sledeće godine, što je Agenciji za privatizaciju i Ministarstvu rudarstva i energetike nedvosmisleno stavljeno do znanja. Ovo ministarstvo je Agenciji dostavilo pozitivno mišljenje za nabavku rudarske opreme, tako da očekujemo da će nam Sektor za davanje saglasnosti Agencije vrlo brzo dati pozitivan odgovor – precizirao je Conić.
J. Stanojević

Izvor: list RTB Bor „Kolektiv“, 3. avgust 2007., http://www.rtbbor.com/kolektiv/arhiva/kolektiv2169.pdf


Autor diskusije: draganr
Replied on: 16 Aug 2007 10:57:00
Message:

Idemo u Bor


MOSKOVSKI "Bazni element" će učestvovati na novom tenderu najvećeg srpskog proizvođača bakra i plemenitih metala RTB Bor, koji bi trebalo da bude raspisan 31. avgusta. Ova korporacija jedan je od najvećih privatnih investicionih fondova u Rusiji, čija je ukupna imovina procenjena na oko 14 milijardi dolara.
Rusi smatraju da su najbolji partner za Borski basen. Kao jedina multinacionalna rudarska kompanija, koja je učestvovala i na prethodnom tenderu, veruju da su dobar strateški partner za borsku kompaniju i Republiku Srbiju. O nastupu na novom tenderu za RTB i planovima ruske kompanije SMR, inače, ćerke-firme "Baznog elementa", govori za "Novosti" dr Džefri Kauli, generalni direktor kompanije SMR.
Šta očekujete na novom tenderu?
- Bilo je nekih "rupa" na prošlom tenderu, mislim da su iz tog procesa svi naučili. Vlada ovog puta mnogo bolje razume šta jedan ozbiljan investitor mora da donese RTB. I verovatno će novi tender imati uslove koji će odražavati veću ozbiljnost. Vlada više neće biti usredsređena samo na onu kupovnu cenu, kao što se dogodilo prošli put. Očekujemo da će se više pažnje posvetiti investicijama, ali da će akcenat staviti i na pitanje ekologije, socijalnog programa, opšteg razvoja regiona. To je važno za našu kompaniju, jer mi investiramo samo one poslove koji su od bitnog značaja za region.

Da li se zna okvirno koliko ćete uložiti u Basen, ako pobedite?
- Spremni smo da ulažemo dugoročno u regionu i u kompanije od nacionalnog značaja. Jer, naše kompanije predstavljaju značajan deo tržišne ekonomije u zemljama u kojima posluju i mnoge od njih su vodeće u svojim granama. To znači da moramo da vodimo računa i o životnoj sredini, da oživimo i podignemo samu zajednicu u kojoj poslujemo. To se odnosi i na škole, bolnice, stanove, infrastrukturu... Kada se to sve stavi na papir, videće se koliko će koštati, ali teško sada mogu reći cifru. Ali, sigurno je da ćemo investirati koliko bude potrebno, kako bismo postigli planirane rezultate. Ali, napominjem, mi nismo dobrotvorna ustanova, mi ulažemo novac da bismo zaradili.

Šta će značiti za sam Bor da bude u vašem sistemu, jer je za povećanje proizvodnje u Basenu i za promenu tehnologije neophodno obezbediti stotine miliona dolara?
- Naša kompanija vredi 14 milijardi dolara. Imamo kompanije svuda po svetu, mećunarodnu upravu i koristimo najbolju praksu, tako da će Bor, naravno, ukoliko pobedimo, biti deo tog "kolača". RTB će se dobro pozicionirati upravo zahvaljujući iskustvima te uprave. Dobiće značajna iskustva u razvoju lokalne zajednice, pružanja socijalne podrške, koja je uvek iznad minimalnih zahteva. Nije teško, dakle, kupiti neki objekat. Ali, pružiti sigurnost i razvoj na duge staze, dugoročno gledano, to ne može svaka kompanija.

Da li nameravate još da investirate u Srbiji? - Investiramo samo u biznise koji igraju značajnu ulogu u određenom regionu. Ako iskoči neka takva prilika, da se neka bazna industrija ponudi na tenderu, razmotrićemo, svakako, tu mogućnost.

TREĆI NA SVETU


Grupacija "Bazni element" zapošljava 290.000 ljudi, a njene kompanije su prisutne ne samo u Rusiji i Evropi nego i u Africi, Australiji i Latinskoj Americi. Članovi grupe su "Rusal", treća na svetu kompanija u produkciji aluminijuma, zatim "EuroSibEnergo" u proizvodnji struje, "GAZ grupa"... Predsednik Upravnog odbora je ruski biznismen Oleg Deripaska.

ŽIVOTNA SREDINA


Zatraženo je da se napravi strategija zaštite životne sredine Bora i Majdanpeka?
- Bez obzira na uslove novog tendera, mi se pridržavamo standarda Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke. Dakle, bez obzira da li će to biti preduslov u novom tenderu, pridržavaćemo se najviših svetskih standarda u zaštiti životne sredine.
D. Marinković, 15. avgust 2007

Izvor: Vecernje novosti ONline, Ekonomija, cetvrtak 16. avgust 2007, http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=107368&datum=2007-08-16


Autor diskusije: draganr
Replied on: 16 Aug 2007 20:46:58
Message:

INTERVJU : Džefri Kauli, direktor SMR-a, dela „Bejzik elementa“
Niko nam nije obećao RTB „Bor“


Radimo sa aluminijumom, molibdenom, zlatom, ali ovo nam je prva fabrika bakra. Jesmo ruska kompanija, ali je menadžment međunarodni. Ja sam počeo karijeru u najvećim rudnicima bakra u Južnoj Africi, naveo je Kauli


BEOGRAD - Nije bilo posebnih dogovora između „Bejzik elementa“ i srpskih zvaničnika u vezi privatizacije Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“. Glasine da će naša kompanija zbog toga što je iz Rusije imati prednost na tenderu samo su glasine i ništa više. Ovo je za nas privatizacija kao svaka druga - izjavio je Džefri Kauli, direktor kompanije SMR, članice „Bejzik elementa“, čiji je vlasnik Oleg Deripaska, jedan od najbogatijih Rusa. Ova kompanija je među najozbiljnijim konkurentima da kupi RTB na drugom tenderu, koji bi vlada uskoro trebalo da raspiše. Prvi je propao jer rumunski „Kuprom“, iako je ponudio najviše - 400 miliona dolara, nije obezbedio novac.

Zašto ponuda „Bejzik elementa“ nije prošla na prvom tenderu?
Na osnovu informacija koje smo imali, nismo smatrali da za RTB „Bor“ treba platiti 240 miliona dolara, koliko je najmanje tražila država. Ali smo zato za socijalni program i investicije bili spremni da damo dosta, pa je ukupna ponuda bila oko 500 miliona dolara.

Šta se u međuvremenu promenilo?
Imali smo više vremena da se upoznamo sa kombinatom, možemo bolje da procenimo njegovu vrednost, i verujemo da će rešavanje ekoloških problema biti sada važnije. Ekološki standardi i socijalni program su nam veoma bitni i tu ćemo poštovati svetske standarde.

Najavljuju se stroži uslovi na novom tenderu?Stroži uslovi su potrebni da bi se pokrenuo i modernizovao RTB. Država je shvatila da ne želi da joj se javljaju firme koje nemaju para da plate firmu i izdrže modernizaciju, kao i da privatizacija mora da se završi u kratkom roku. Ozbiljni smo investitori i ne plašimo se strožih uslova. To neće promeniti ono što mora da se uradi, a mora da se pokrene proizvodnja, ljudi vrate na posao, tehnologija promeni, povrate tržišta, podrži lokalna samouprava...

ZA OBNOVU PET DO SEDAM GODINA


Šta su vam prvi planovi?
Prvo mora da se pokrene proizvodnja da bismo imali prihode. U isto vreme ćemo obaviti i modernizaciju, što će trajati od pet do sedam godina. Uložićemo koliko je potrebno, kako nalažu ekološki standardi EBRD-a i Svetske banke. Što se tiče viška radnika, to se neće menjati i verovatno ćemo morati da zadržimo sve zaposlene, što nije problem.

BIĆE PROBLEMA I U BORU


Bilo je dosta zamerki na vaše upravljanje „Kombinatom aluminijuma Podgorica“?
Bilo je problema u početku, kao što će ih sigurno biti i ovde. Uvek kada imovina iz državnih prelazi u privatne ruke ide teško. Zatečeno je veoma loše stanje, ali posle ulaganja situacija je u Podgorici bolja. Saznali smo dosta i to ćemo primeniti u RTB-u.

Da li ste zainteresovani za još neke kompanije u Srbiji?
Investiramo tamo gde možemo da napravimo velike promene, u industriji ili regionu. Ako bude ispunjen taj uslov, tu smo. „Bejzik element“ je ozbiljan igrač, kompanija vredi 14 milijardi dolara i ima oko 250.000 zaposlenih, a bavi se aluminijumom, strujom, mašinskom i avio-proizvodnjom, kao i građevinarstvom.

Koliko je važno da RTB što pre dobije novog gazdu?
Veoma. Ako brzo dobije novog vlasnika i krenu investicije, biće bolje za sve. RTB je bio na ivici bankrotstva kada je privatizacija objavljena. Ako se proces odugovlači, oprema će nastaviti da propada, radnici će izgubiti motivaciju i teško ćemo ih ponovo pokrenuti. Bitno je da se sindikati dogovore sa novim vlasnikom, a da lokalna samouprava shvati šta je uloga kupca. Kupovina je lakši deo posla, a teži je dogovor sa svim stranama.

„Kuprom“ je imao dosta problema sa sindikatima i lokalnom samoupravom?
Kada smo se pre prvog tendera sastali sa sindikatima, stavovi su nam bili slični. Oni se osećaju nesigurno, to je činjenica, i zbog toga se kod njih stvorila neka vrsta odbrambenog mehanizma. Nismo tu da bismo otpustili ljude ili da bi izvukli pare iz RTB i otišli, već da oživimo firmu i ceo region.

Da li ćete tražiti neke pogodnosti da biste kupili RTB? „Kuprom“ je, na primer, tražio jeftiniju struju.
Kada krenu pregovori, onda je sve u igri, ali bitno je da budemo zadovoljni i mi i država. Da li će to podrazumevati neke pogodnosti ili ne, videćemo. O svemu se može pregovarati, ali nećemo stavljati preduslove - ako nam ne date to, nećemo kupiti RTB.

Imate li iskustvo sa firmama kao što je RTB?
Radimo sa aluminijumom, molibdenom, zlatom, ali ovo nam je prvo preuzeće za bakar. Jesmo ruska kompanija, ali je menadžment međunarodni. Ja sam, na primer, počeo karijeru u najvećim rudnicima bakra u Južnoj Africi i odlično poznajem taj posao.

Ima li interesovanja za RTB u svetu?
RTB je bio najveći evropski rudnik bakra i može godišnje da prihoduje oko milijardu evra. Ne znam da li je interesantan za druge. „Bejzik element“ vidi RTB kao stratešku kompaniju u svom širenju. Investiramo samo u kompanije koje su veoma bitne u ekonomijama svojih zemalja. Ne zanimaju nas kratkoročne investicije i kupovina sama za sebe, već efekat koji ima na regionalni razvoj. Srbija je za nas strateška zemlja, blizu je, pravila poslovanja nam nisu nepoznata, postaće deo Evropske unije, jednom rečju za nas važan region.
Autor:
E. G.

Izvor: Glas javnosti, • Ekonomija •, četvrtak 16. avgust 2007. http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-16-08-2007/niko-nam-nije-obecao-rtb-bor


Autor diskusije: draganr
Replied on: 16 Aug 2007 20:51:16
Message:

Rusi će poboljšati ponudu za RTB


Beograd -- Ruska kompanija Bejzik element će značajno će poboljšati svoju ponudu sa prethodnog tendera za RTB Bor.

"Očekujemo da tender uskoro bude objavljen i da se u kratkom roku izabere najbolji ponuđač", rekao je generalni direktor SMR-a, jedne od članica Bejzik elementa, Džefri Kouli.

Bejzik element je jedan od najvećih privatnih investicionih fondova u Rusiji, sa sedištem u Moskvi, čija se vrednost procenjuje na više od 14 milijardi dolara i čiji godišnji prihodi premašuju 13 milijardi dolara. Predsednik Upravnog obora te grupcije je Oleg Deripaska.

Kouli je rekao da se nada da će Vlada Srbije pri izboru najboljeg ponuđača vrednovati ukupnu ponudu zainteresovanih kupaca, a ne samo ponuđenu cenu, kao na prethodnom tenderu. "Sa RTB-om imamo dugoročne planove i spremni smo da ponudimo značajna sredstva za investicioni plan, kao i za socijalni program i zaštitu životne sredine", najavio je Kouli.

Na prošlom tenderu, prema njegovim rečima, Bejzik element nije imao dovoljno informacija o RTB-u i procenio je da je bila previsoka minimalna cena za taj kombinat od 266,7 miliona dolara koju je utvrdila vlada. "U međuvremenu smo bolje proučili stanje RTB-a i želimo da ponudimo konkuretnu ponudu, koja će biti prihvatljiva za Vladu Srbije, ali i za sve radnike i lokalnu samoupravu", naglasio je Kouli.

Prethodni tender za RTB- objavljen je u septembru prošle godine, a za najboljeg ponuđača izabrana je rumunska kompanija Kuprom koja je ponudila cenu od 400 miliona dolara. Ugovor je poništen krajem aprila ove godine jer Kuprom nije isplatio ugovorenu cenu.

Novi tender za RTB, kako je najavljeno iz Vlade, biće objavljen krajem avgusta, a minimalna cena će biti 340 miliona dolara.
Izvor: Beta

Ova informacija agencije beta objavljena je na:
sajtu B92-Biz-Vesti, sreda 15. avgust 2007., http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=08&dd=15&nav_id=259405

sajtu Mondo, četvrtak 16. avgust 2007. http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=67092

u Press Online, četvrtak 16.8.2007. http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=17990

u Kuriru, 16. avgust 2007., http://www.kurir-info.co.yu/arhiva/2007/avgust/16/V-12-16082007.shtml

itd.


Autor diskusije: draganr
Replied on: 16 Aug 2007 20:58:09
Message:

Džefri Kauli, generalni direktor ruske kompanije SMR koja posluje u sastavu investicionog fonda Bejzik element



Spremni smo da ponudimo visoku cenu za RTB Bor


Beograd - Ukoliko se planira dugoročan biznis, ulaganja na početku moraju biti visoka. Mi smo spremni da ponudimo dobru cenu za Rudarsko-topioničarski basen Bor i da kreiramo ambiciozan investicioni program kako bismo obezbedili sigurnost i profit u tom poslu. Naruku nam ide to što bakar na svetskoj berzi nikada nije bio skuplji, a očekujemo da se taj trend nastavi. Procenjujemo, takođe, da je Srbija sigurna zemlja za investitore, jer je ekonomija u zaletu, očekuje se ulazak u Evropsku uniju, a strateški položaj je dodatni adut za sve koji žele da razvijaju velike regionalne kompanije - izjavio je za Danas Džefri Kauli, generalni direktor ruske kompanije SMR koja posluje u sastavu privatnog investicionog fonda Bejzik element.

Uz opasku da razume strah zaposlenih, ali i lokalnih vlasti zbog privatizacije tako velikog sistema, on ukazuje i na izvesnu dozu nepoverenja koja u Srbiji vlada prema ruskom kapitalu.

- Mi smo internacionalna kompanija i poslujemo prema standardima korporativnog upravljanja koje propisuju Evropska banka za obnovu i razvoj i Svetska banka. Takođe, velika sredstava ulažemo u zaštitu životne sredine, što je za borski Basen od izuzetne važnosti, a jedan od prioriteta je modernizacija proizvodnje. Bez obzira na veličinu kapitala kojim upravljamo za nas su glavni resurs zaposleni, jer ukoliko oni imaju poslovnu sigurnost to će biti naša konkurentska prednost. Zbog toga očekujemo dobru saradnju sa zaposlenima, sindikatima i lokalnom zajednicom. Ne brine nas to što zaposleni sada pružaju otpor prema privatizaciji, jer imamo dovoljno iskustva u tim procesima. Činjenica je da i najveći protivnici, kad jednom uspostavimo partnerski odnos, postanu naši najverniji fanovi - kaže Kauli.

Naš sagovornik dodaje da je za RTB Bor prioritet rešavanje ekoloških problema, koji će diktirati i tempo rada, ali ocenjuje i da je tu više reč o novcu koji treba uložiti nego o potrebi da se odmah promeni celokupna tehnologija prerade bakarne rude. Osim sumpor dioksida koji se emituje u atmosferu, problem su i jalovišta. Mada postoje pretpostavke da se u flotacijskom otpadu nalazi i određeni procenat bakra, još uvek se ne zna u kojoj je to količini i da li postojeća tehnologija omogućava isplativu preradu. Takođe, direktor SMR smatra da je potrebno više ulagati u istraživačke projekte, jer rudna bogatstva tog kraka Karpatskog masiva nisu dovoljno istražena, pa prema tome ni eksploatisana.

- Nećemo imati problem zbog viška radne snage, jer se sposobnost menadžmenta ogleda u veštini da uposli sve radnike. Ne kažem da će rukovodstvu i zaposlenima biti lako, ali bi investitor, radnici i lokalna sredina trebalo bi da imaju realna očekivanja i da prihvate da je pred njima težak posao. Mi smo procenili da je RTB Bor velika šansa i za Bejzik element, ali i za Srbiju i ekonomiju u regionu - kaže Kauli i dodaje će, ukoliko tenderska komisija njihovu ponudu oceni kao najpovoljniju, već tokom pregovora sa Vladom Srbije o detaljima ugovora počeće pripreme za realizaciju investicionog programa i da će Borani prve efekte privatizacije moći da vide već u februaru naredne godine.
M. N. Stevanović

Izvor: Danas, četvrtak, 16. avgust 2007., http://www.danas.co.yu/20070816/ekonomija1.html#7


Autor diskusije: draganr
Replied on: 28 Aug 2007 08:44:00
Message:

Intervju: Zoran Drakulić, predsednik „Ist pointa“, o kupovini rudarskog basena „Bor"


Rusi će morati da daju milijardu evra za RTB

Najgore je što Srbija, zbog političkih, zanemaruje ekonomske interese. Država će definitivno biti mnogo jača kada nam ekonomija bude snažnija, a ne tako što ćemo nekom činiti ustupke, dajući mu prirodne resurse ili strateške kompanije


BEOGRAD - „Ist point“ će verovatno učestvovati na novom tenderu za kupovinu rudarskog basena „Bor“, ali čekamo da se objavi kako bismo videli uslove. Ako budemo učestvovali ruska kompanija Olega Deripaske „Bejzik element“ će RTB „Bor“ morati da plati milijardu evra da bi pobedila na tenderu. Teško da će moći da daju taj novac - kaže Zoran Drakulić, predsednik „Ist pointa“, najavljujući utakmicu zbog „Bora“ sa ruskim tajkunom Deripaskom.

Znači, igraćete se s Rusima?

- Najverovatnije ćemo se takmičiti.

Kako vaši partneri, engleski investicioni fond ORN komentariše raspisivanje novog tendera?

- Videćemo, jer sada nemamo obavezu prema njima. Još nismo počeli pregovore. Kada se raspiše tender i objave uslovi razgovaraćemo da bismo videli da li oni imaju interes da ponovo konkurišu. „Ist-point“, međutim, ima ponude i drugih kompanija.

Kako je ORN ocenio klimu za ulaganje u Srbiji?

- Katastrofalno, jer je prvo procedura trajala predugo, da bi se na kraju donela sporna odluka na bazi zaključaka prethodne vlade. Nije tačno da nije moglo da se pregovara sa drugoplasiranim konzorcijumom „Ist pointa“ i ORN-a jer se i ranije u ovakvim situacijama to radilo. Najgore je što Srbija, zbog političkih, zanemaruje ekonomske interese. Naša industrija, koja obuhvata fabrike vezane za „Bor“, sutra treba da obezbedi izvoz od 2,5 milijardi dolara, a drugo mi ćemo definitivno biti mnogo jači kada nam ekonomija bude snažnija, a ne tako što ćemo nekom činiti ustupke, dajući mu prirodne resurse ili strateške kompanije. Mislim da je odluka o drugom tenderu politička i to iz dva razloga. Prvo, jasno je da nisu želeli nas kao investitore u RTB, a drugi je ruski faktor.

Ko vas nije želeo?

- Pa, DSS. To je bila njihova odluka, ali su, u međuvremenu, dobili podršku i ostalih koalicionih partnera.

Da li mislite da vam DSS uzvraća zbog kritika koje ste uputili na njihov račun?

- Ja nemam problem s tim što oni vraćaju, vraćaju sami sebi. To je medveđa usluga „Boru“. Pitanje je kako će „Bor“ dalje, jer može da funkcioniše samo na bazi uvoznog koncentrata, jer je onaj koji oni proizvode loš i od toga danas ne može da se pravi bakar.

Kada ste poslednji put isporučili koncentrat?

- Pre petnaestak dana i sada treba da donesemo odluku da li ćemo nastaviti. Mi podržavamo kombinat i radimo s gubitkom, samo da bi oni prevazišli ovu situaciju. S obzirom na to da je vlada donela odluku da će da ih podrži, neka im oni kupuju koncentrat. Jako smo blizu tome da prekinemo isporuke koncentrata. Bili smo još jednom u takvoj dilemi i to kada je trebalo da se potpiše ugovor sa rumunskim „Kupromom“, ali pošto smo znali da oni sigurno neće platiti obećanu cenu, odlučili smo da nastavimo jer smo mislili da dolazi red na nas. Sada, ne vidim razlog da i dalje gubimo novac.

Ako „Bor“ upadne u probleme, da li će izgubiti na ceni?

- Rusi obećavaju veliku cenu. Ja bih voleo da oni daju što više para, jer to je naš interes. Prvo, neka ponude državi više od nas, ako mogu, a neka daju i veće investicije. To će biti dobro za Srbiju.

Da li je nedavni dolazak Deripaske na indirektne razgovore s Koštunicom pritisak pred raspisivanje novog tendera?

- To jeste želja da se ostvari uticaj. Mislim da takav postupak nije u redu. Ne znam da li je Deripaska došao ispred svoje kompanije ili kao izaslanik vlasti u Rusiji. Velike ruske kompanije su pod velikim uticajem Putina. Deripaska je imao priliku da ponudi korektnu ponudu na prvom tenderu. Nije tačno da, kako kažu, nisu imali sve informacije o „Boru“ jer je u kombinatu sedelo 30 ljudi. Ako „Bejzik element“ da veliku cenu, to je po osnovu ruskih strateških interesa u Srbiji, jer „Bor“ ne vredi više od cene koju smo mi ponudili.

Da li je ta politika inicirana iz Rusije ili Srbije?

- I s jedne i s druge strane. Borski kombinat je nuđen, pojedini ministri iz Srbije su putovali u Rusiju.

U slučaju da ne postanete vlasnik „Bora“, šta to znači za vaše fabrike?

- Ništa, jer „Ist point“ ima alternativne izvore za snabdevanje bakrom u Bugarskoj. Ako bismo mi postali vlasnici, bakar bi završavao u našim fabrikama. Bolje je za Srbiju da ne prodaje sirov bakar, već poluproizvode.

Kako se desilo da italijanska kompanija isporuči loš koncentrat, zbog čega su Slovenci vratili žicu?

- To može da se desi zbog tehnoloških problema. I mi smo jednom dobili loš bakar, ali smo ga umesto u borsku fabriku, poslali u Sevojno, gde je prerađen bez problema. Ponekad se dogodi da zbog visokih temperatura i određenih hemijskih procesa nastanu problemi ovakve vrste.

Može li „Bor“ da obezbedi sirovinu kod drugih dobavljača?

- Nije baš tako lako, jer na svetskom tržištu nema dovoljno koncentrata. Ove sirovine se uglavnom nabavljaju kod ozbiljnih proizvođača i na bazi višegodišnjih ugovora. Mi smo ga nabavljali u Bugarskoj i zbog želje da pomognemo RTB-u imali smo manje gubitke. U suštini, šteta je što problemi u kombinatu nisu počeli da se rešavaju 2001. godine jer je tada trebalo mnogo manje para da bi se postigao kapacitet od oko 50.000 tona. Moja poruka sindikatima je da budu strpljivi, jer bi radikalizacija štetila svima, a ponajviše njima. Najgore bi bilo da se sutra ne pojavi nijedan kupac. U poslednjih šest godina pokazalo se da naša država nije sposobna da reši problem ovog rudarskog basena i da njemu treba dobar investitor.
Autor: Ekipa reportera Glasa javnosti

Izvor: Glas javnoisti,utorak 28. avgust 2007., http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-28-08-2007/rusi-ce-morati-da-daju-milijardu-evra-za-rtb


Autor diskusije: draganr
Replied on: 30 Aug 2007 22:46:14
Message:

Novi tender za privatizaciju RTB Bor biće objavljen 31. avgusta


Beograd, 29. avgust 2007. godine – Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije saopštilo je da se ministar Mlađan Dinkić sastao danas sa predstavnicima poslovodstva i svih reprezentativnih sindikata RTB Bora.

U saopštenju se navodi da je Dinkić tom prilikom obavestio prisutne da će novi tender za privatizaciju RTB Bor biti objavljen 31. avgusta.

Početna cena će iznositi 340 miliona dolara, što je za približno 80 miliona dolara više nego na prethodnom tenderu, dok će minimalne investicije biti 180 miliona dolara, što je tri puta više nego što je traženo na prethodnom tenderu.

Ministar je ocenio da će ovaj nivo investicija obezbediti izgradnju potpuno nove topionice u Boru i zaštitu životne sredine u skladu sa evropskim standardima.

On je rekao da će predložiti Vladi da se najveći deo prihoda koji država ostvari od naplate svojih potraživanja u procesu privatizacije RTB Bor uloži u razvoj Borskog okruga, a posebno u izgradnju modernih saobraćajnica koje će povezati Bor sa Beogradom i drugim važnim putnim pravcima, a sve u cilju privlačenja novih velikih investitora u istočnu Srbiju.

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije, http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=72915


Autor diskusije: draganr
Replied on: 30 Aug 2007 22:48:56
Message:

Uslovi za jače igrače


MENADžMENT Rudarsko-topioničarskog basena "Bor" (RTB) zatražio je na sastanku s ministrom za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađanom Dinkićem da se novi tender za prodaju njihove kompanije, čije je raspisivanje najavljeno za 31. avgust, raspiše po drugačijim uslovima od prethodnog.

- Umesto minimalnih 180, zahtevaćemo tokom pregovora sa prvorangiranim ponuđačem da obavezne investicije za obnovu rudarskih i metalurških kapaciteta RTB iznose 250 miliona dolara – otkriva za “Novosti” v. d. generalnog direktora borske kompanije Miodrag Conić. - Pored toga, tražili smo i da “ulaznica” za tender, umesto najavljena tri miliona, iznosi najmanje 10 miliona dolara, kako bi se eliminisali neozbiljni igrači, poput rumunskog “Kuproma”.
Conić naglašava i da bi sa pobednikom na tenderu morali biti precizno definisani plan i dinamika investiranja, koja bi striktno morala da se poštuje. U suprotnom, automatski bi se pristupilo raskidu kupoprodajnog uguvora i ugovora o prenosu eksploatacionih prava.

- Konkretno, do kraja investicionog ciklusa, koji je predviđen da traje četiri godine, u "Boru" bi morala biti izgrađena najsavremenija topionica, čiji bi rad bio u potpunosti u skladu sa strogim ekološkim normama koje propisuje domaće zakonodavstvo – podvukao je Conić. – Naš zahtev je i da budući vlasnik RTB, koji bi, ukoliko sve bude teklo po planu, u posed imovine borske kompanije trebalo da uđe početkom naredne godine, uz 4.520 radnika preuzme i blizu 200 zaposlenih iz naših fabrika armature, odlivaka, soli, fotohemikalija, auto-kozmetike i pogona za izradu dijamantskih krunica i istražnih radova, koje, ni posle tri aukcije, nisu dobile novog vlasnika.

AKCIJE I OTPUŠTANjA


PREDSTAVNICI Jedinstvene sindikalne organizacije RTB, koji su se u sredu takođe sastali s ministrom Dinkićem, zahtevali su da se bivšim i sadašnjim radnicima borske kompanije isplate akcije.

- Ministru ekonomije smo preneli i naš stav da je pogubno prodavati 100 odsto basenske imovine, kao i da ne pristajemo na dodatno otpuštanje radnika, budući da su u RTB do sada već sprovedena tri kruga socijalnog programa tokom kojih je preduzeće napustilo blizu šest hiljada zaposlenih – istakao je predsednik JSO RTB Dragan Aleksić.
Lj. T.

Izvor: Večernje novosti, 29. avgust 2007. , http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=107975&datum=2007-08-29


Autor diskusije: draganr
Replied on: 30 Aug 2007 22:51:55
Message:

Tender za RTB Bor 31. avgusta


Bor -- Novi tender za privatizaciju RTB-a Bor biće objavljen 31. avgusta sa početnom cenom u iznosu od 340 miliona dolara

To je danas kazao ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić na sastanku sa predstavnicima poslovodstva i svih reprezentativnih sindikata kombinata, saopštilo je Ministarstvo ekonomije.

Početna cena od 340 miliona dolara je za oko 80 miliona dolara više nego na prethodnom tenderu, dok će minimalne investicije biti 180 miliona dolara, što je tri puta više nego što je traženo na prethodnom tenderu.

Ovaj nivo investicija će obezbediti izgradnju potpuno nove topionice u Boru i zaštitu životne sredine u skladu sa evropskim standardima, rekao je Dinkić.
( FoNet )

Izvor: B92 Vesti,29. avgust 2007. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=08&dd=29&nav_id=261237


Autor diskusije: draganr
Replied on: 30 Aug 2007 22:57:12
Message:

Ekonomija

„Ist point” trči drugi krug za RTB Bor

Zoran Drakulić, predsednik ove kompanije, prilikom jučerašnjeg gostovanja u Politikinom poslovnom klubu saopštio da će sa partnerima razgovarati o visini nove ponude



„Ist point” će trčati i drugi krug u nadmetanju za kupovinu za RTB Bor, izjavio je Zoran Drakulić, predsednik ove kompanije, prilikom jučerašnjeg gostovanja u Politikinom poslovnom klubu. „Čekamo da vidimo šta piše u novom tenderu, koji će danas biti objavljen. Bilo bi poražavajuće za vladu ako nova ponuda bude manja od one koju je dao ’Ist point’ kao drugoplasirani na prvom tenderu”, dodao je naš sagovornik.

– Imamo partnere sa kojima ćemo pregovarati o zajedničkom učešću na ponovljenom tenderu, „Ist point” neće sam podnositi ponudu. Pored londonskog investicionog fonda ORN, sa kojim smo prošli put zajednički nastupili, razgovaraćemo i sa nekim proizvođačima. Ovom prilikom bismo za partnera radije izabrali proizvođača – rekao je Drakulić.

Naš sagovornik nije hteo, ni približno, da kaže cifru koju bi „Ist point” bio spreman da ponudi za kupovinu borskog proizvođača bakra, ali je rekao: „Ako Rusi ponude milijardu evra, pobediće”, misleći na rusku kompaniju „Bejzik element”, koja je potvrdila da će se odazvati drugom pozivu države.

Drakulić je ubeđen da „politički faktor” nije hteo, posle poništenja ugovora sa rumunskim „Kupromom”, koji nije isplatio ugovorenu cenu od 400 miliona dolara, da RTB prepusti njegovom drugoplasiranom konzorcijumu za 340 miliona dolara, uz dodatni iznos za investicije. Inače, po njegovim rečima, borski basen, sa pratećim kapacitetima, može da ostvari godišnju proizvodnju vrednu oko 2,5 milijarde dolara i postane najveći izvoznik i lokomotiva razvoja Srbije.

Drakulić je potvrdio da će „Ist point” kupiti i novosadski „Novkabel”, kao trećeg prerađivača bakra, ali možda i četvrtu fabriku u tom svom lancu.

U nedeljnom broju „Politika” će objaviti ceo razgovor sa Zoranom Drakulićem, u kome će on govoriti s kojim namerama je došao u Srbiju, da li mu je više pomogao ili odmogao politički angažman, koliko je moćan „Ist point” i koji su mu dalji planovi razvoja.
Al. M.

Izvor: POLITIKA, [objavljeno: 31.08.2007.], http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=39336&lang=2




Autor diskusije: draganr
Replied on: 30 Aug 2007 23:06:02
Message:

Danas novi tender za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor



Startna pozicija popravljena za 80 miliona dolara



Beograd - Danas će biti raspisan novi tender za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor, i uslovi tendera biće objavljeni i na sajtu Agencije za privatizaciju. Prema izjavi Mlađana Dinkića, ministra ekonomije i regionalnog razvoja, početna cena za RTB Bor biće 340 miliona dolara, što je za 80 miliona dolara više u odnosu na prethodnu ponudu. I obaveze potencijalnog kupca su trostruko veće. Od novog vlasnika se očekuje da investira najmanje 180 miliona dolara, a veći deo novca biće uložen u izgradnju nove topionice koja ispunjava ekološke standarde, čime bi se rešio najveći problem proizvodnje u Borskom basenu. Menadžment RTB, međutim, zahteva da se tokom pregovora sa prvorangiranom kompanijom insistira na minimumu od 250 miliona dolara za investicije, koliko je prema njihovim procenama neophodno za potpunu obnovu mehanizacije i postrojenja. Rukovodstvo je zahtevalo i oštrije uslove za firme koje se javljaju na tender, kako bi se eliminisali neozbiljni kupci. Jedan od tih uslova je i da depozit za učešće umesto tri miliona dolara bude podignut na deset miliona dolara. Menadžment je predložio i da vlada prilikom pregovora od novog vlasnika zahteva i preuzimanje oko 200 radnika iz preduzeća koja su u sastavu RTB Bor, ali se ne prodaju na tenderu, jer nisu direktno vezana za tzv. liniju bakra. Već danas će se znati šta je od tih zahteva prihvaćeno, ali i to da li će se, za razliku od prethodnog tendera, ovoga puta bodovati i investicioni program i drugi uslovi koje kupac ponudi.

Sudeći prema dosadašnjim informacijama, za kupovinu RTB Bor zainteresovana je kompanija SMR koja posluje u sastavu privatnog investicionog fonda Bejzik element. Vlasnik tog fonda je ruski milijarder Oleg Deripaska, koji je, inače, u bliskim odnosima sa Kremljom. Direktor SMR Džesi Kauli doputovao je pre desetak dana u Beograd kako bi se susreo sa grupom novinara i predstavio planove te kompanije u privatizaciji RTB.

- Spremni smo na velike investicije kojima ćemo obezbediti modernu proizvodnju i zaštititi životnu sredinu. To je dugoročan biznis u koji upravo sada treba ulagati, jer bakar nikada nije bio skuplji na svetskoj pijaci. Zbog toga će novac brže početi da se vraća i investicija će biti isplativija. Mislim da će i nova istraživanja koja želimo da pokrenemo, pokazati da u tom basenu nisu eksploatisana sva nalazišta, a to znači da neće biti problema sa viškom radne snage, naprotiv, predviđam da će vrlo brzo biti potrebni i novi radnici - rekao je Kauli za Danas i dodao da očekuje da tenderska procedura bude okončana do kraja godine.

I predsednik kiparske kompanije Ist point, Zoran Drakulić najavio je učešće na tenderu, ali nije precizirao da li će i ovoga puta nastupiti u konzorcijumu sa londonskim fondom ORN. On je naglasio i da će Rusi, ukoliko žele da pobede, za RTB Bor morati da plate najmanje milijardu dolara.

Da podsetimo, prvi tender za privatizaciju RTB Bor raspisan je u septembru prošle godine, a početna cena bila je 267 miliona dolara. Ugovor sa prvoplasiranim rumunskim Kupromom, koji je tada ponudio 400 miliona dolara, raskinut je jer ta firma nije uspela da obezbedi sredstva za prvu uplatu. Vlada je najavila da će se pregovori nastaviti sa drugoplasiranim Ist pointom, čija ponuda je bila 340 miliona dolara. Verovatno bi posao bio sklopljen, da se vladi Srbije ubrzo nije obratio Bejzik element, koji je bio trećeplasirana firma na tenderu. Ta kompanija je istakla da očekuje novi tender i da je zainteresovana da učestvuje na njemu.
M. N. Stevanović

Izvor: DANAS,Ekonomija, petak, 31. avgust 2007., http://www.danas.co.yu/20070831/ekonomija1.html#7


Autor diskusije: draganr
Replied on: 01 Sep 2007 19:18:40
Message:

Po meri "Ist pointa"


AGENCIJA za privatizaciju objavila je u petak tender za prenos eksploatacionih prava i prodaju imovine Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Za razliku od prethodnog javnog poziva, na kojem je početna cena iznosila 266,7 miliona, zainteresovani za kupovinu najvećeg srpskog proizvođača bakra i plemenitih metala sada će morati da izdvoje najmanje 340 miliona dolara. Upravo onoliko koliko je prošli put ponudio drugoplasirani ponuđač konzorcijum “Ist pointa” Zorana Drakulića i britanskog investicionog fonda ORN.
Novim javnim pozivom je predviđeno i da, umesto prethodnih 50 miliona, minimalne investicije za obnovu rudarskih i metalurških kapaciteta iznose 180 miliona dolara.
- Prilikom pregovora sa prvoplasiranim ponuđačem, insistiraćemo da se on obaveže da u RTB investira najmanje 250 miliona dolara – naglasio je generalni direktor borske kompanije Miodrag Conić. – U roku od četiri godine novi vlasnik bi morao da izgradi najsavremeniju topionicu, čiji bi rad bio u skladu sa ekološkim normama koje propisuje domaće zakonodavstvo. Uz to, zahtevaćemo i da se nepoštovanje dinamike ulaganja odmah sankcioniše raskidom kupoprodajnog i ugovora o prenosu eksploatacionih prava.
“Bit bond”, odnosno “ulaznica” za tender, povećan je sa prethodnih tri na 10 miliona dolara. Takođe, umesto prethodnih 100 miliona, kompanije koje su zainteresovane za RTB moraće da, uz potvrdu da se bave istom delatnošću kao i borska kompanija, dokažu da su prošle godine ostvarile prihod od 250 miliona, ili da upravljaju imovinom čija vrednost iznosi najmanje 600 miliona američkih novčanica.
Tenderska dokumentacija, po ceni od 10.000 dolara, moći će da se otkupi od 14. septembra, dok rok za dostavljanje konačnih i obavezujućih ponuda ističe 31. oktobra.

IMOVINA


TENDEROM je predviđena prodaja Rudnika bakra Bor, u čijem sastavu se nalaze površinski kopovi “Veliki Krivelj” i “Cerovo”, podzemna ležišta “Jama” i “Borska reka” i flotacija. Kupcima se nudi i majdanpečki rudnik bakra, sa flotacijom, površinskim kopovima i ležištem “Čoka Marin”, kao i borska Topionica i rafinacija u čijem su sastavu Topionica, Elektroliza, Energana, Livnica, Transport, Kamenolom i Fabrika bakarne žice.
Lj. T.

Izvor: Večernje novosti, Ekonomija, 31. avgust 2007., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=108056&datum=2007-09-01


Autor diskusije: draganr
Replied on: 01 Sep 2007 19:23:37
Message:

Raspisan tender za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor, rok za dostavljanje obavezujućih ponuda 31. oktobar



Godišnji prihod od 250 miliona dolara ulaznica za tender



Beograd - Učesnici na novom tenderu za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor, koji je juče raspisan, suočiće se sa strožim pravilima igre nego na prethodnom tenderu. Osim što je početna cena viša za 80 miliona dolara, novi tender uvodi kategoriju prihvatljivog učesnika, što znači da će tendersku dokumentaciju i ugovor o čuvanju poverljivih podataka, moći da dobiju samo kompanije koje privatizacionom savetniku dostave dokaze da se najmanje dve godine bave proizvodnjom, preradom ili trgovinom bakrom, odnosno obojenim metalima. Od učesnika se, takođe, očekuje godišnji prihod od najmanje 250 miliona dolara ili, ukoliko je reč o fondovima, da upravljaju imovinom vrednom najmanje 600 miliona dolara.
- Želeli smo da izbegnemo problem sa kojim smo se suočili na prethodnom tenderu, kada je dokumentaciju otkupilo više od dvadeset kompanija. Svi potencijalni kupci imali su pravo uvida u dokumentaciju, i trebalo je obezbediti termine za sve zainteresovane, što je stvorilo nepotrebnu gužvu. Takođe, prilikom otvaranja ponuda morali smo prvo da utvrđujemo da li učesnici ispunjavaju uslove, da li su predali svu dokumentaciju i da li su to verifikovali nadležni organi, što je usporilo proces odlučivanja o najboljoj ponudi. I licitaciona garancija koju učesnici moraju da obezbede, ovoga puta povećana je sa tri na deset miliona dolara, što sve zajedno doprinosi ozbiljnosti procesa i garantuje da će se u trku za RTB Bor uključiti kvalitetni igrači - izjavio je za Danas Vladan Poznanić, predstavnik revizorske kuće Dilojt, koja je kao privatizacioni savetnik bila zadužena za ekonomski aspekt privatizacije.
Kao što je i najavljeno, početna cena za prenos eksploatacionih prava i imovinu Topionice i rudnika u Boru i Majdanpeku uvećana je i sada iznosi 340 miliona dolara, a utrostučena je i vrednost osnovih investicija. Od kupca se očekuje da uloži minimum 180 miliona dolara. Od 14. septembra do 5. oktobra zainteresovane kompanije moći će da podnesu zahtev za učešće na tenderu, a ukoliko steknu status prihvatljivog učesnika, krajnji rok za dostavljanje konačne i obavezujuće ponude je 31. oktobar.
Da podsetimo, u sastavu Rudarsko-topioničarskog basena Bor nalazi se veliki broj preduzeća čiju sirovinsku bazu predstavlja bakar, ili su iz delatnosti društvenog standarda. Međutim, na tenderu za privatizaciju nalazi se samo takozvana linija bakra, odnosno imovina površinskih i podzemnih kopova u Boru i Majdanpeku, kao i Topionice sa rafinacijom. Novi vlasnik će morati da formira novu firmu u koju će preneti eksploataciona prava, dok će stara preduzeća od postignute cene moći da isplate dugovanja koja se u ovom momentu procenjuju na oko 500 miliona dolara, a najveći poverilac je država. M. N. S.

Izvor: Danas, Ekonomija, subota-nedelja, 1-2. septembar 2007., http://www.danas.co.yu/20070901/ekonomija1.html#2


Autor diskusije: draganr
Replied on: 01 Sep 2007 19:25:29
Message:

Ekonomija

Raspisan novi tender za prodaju RTB Bor


Mogu se prijaviti samo preduzeća koja u protekle dve godine imaju godišnji prihod viši od 250 miliona dolara



Agencija za privatizaciju Srbije raspisala je juče, kako je i najavljivano, drugi tender za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena „Bor”. Početna cena za „Bor” ovoga puta je 340 miliona dolara.
Međunarodni javni poziv za prodaju RTB Bor objavljen je juče i u britanskom dnevniku „Fajnenšel tajms”.

Rok za dostavljanje tenderske dokumentacije, uz naknadu od 10.000 američkih dolara, jeste 14. septembar, a za dostavljanje zahteva za učešće na tenderu 5. oktobar 2007. godine.

Konačna pisana ponuda za preuzimanje imovine mora da bude dostavljena do 31. oktobra u 17 časova po beogradskom vremenu, a licitaciona garancija, koja je preduslov za razmatranje ponuda, iznosi 10 miliona dolara.

Minimalna cena za RTB Bor je, kao što je najavljeno, za 80 miliona dolara viša nego na prethodnom tenderu. Pomenuta cifra je ona koju je ponudio drugoplasirani ponuđač konzorcijum „Ist point” i britanski investicioni fond ORN, čime se isključuje mogućnost da se na drugom tenderu postigne niža kupoprodajna cena nego na prvom. Ponuđači se obavezuju i na investicioni program od najmanje 180 miliona dolara i poštovanje minimalnog socijalnog programa.

Na tender se mogu prijaviti samo preduzeća koja se u poslednje dve godine bave proizvodnjom ili trgovinom bakra ili ostalih obojenih metala i u te dve godine imaju godišnji prihod viši od 250 miliona dolara ili upravljaju imovinom u vrednosti najmanje 600 miliona dolara. Ova odredba bi trebalo da onemogući da se na tenderu pojave mali igrači koji u finišu, kao što smo već imali iskustva sa rumunskim „Kupromom”, nemaju kapaciteta za tako veliki zalogaj kao što je „Bor”.

Savetnik u privatizaciji su CAIB „Korporejt fajnens” ,„Diloit end tuš” i „Harison solisitors”.

Prema dosadašnjim najavama izvesno je da će se u borbi za „Bor” nadmetati Drakulićev „Ist point”, kao i ruski „Bejzik element” koji je u vlasništvu biznismena Olega Deripaske.

Prvi tender za prodaju imovine RTB-a u celini raspisan je 1. septembra prošle godine, a minimalna cena za kupovinu rudnika bakra Bor i Majdanpek i preduzeća „Topionica i rafinacija” u Boru bila je 266,7 miliona dolara. Pobedila je rumunska kompanija „Kuprom” sa ponudom od 400 miliona dolara. Ugovor je potpisan 5. marta, a raskinut 25. aprila pošto „Kuprom” nije u produženom roku dostavio bankarsku garanciju.
J. Rabrenović
[objavljeno: 01.09.2007.]

Izvor: POLITIKA, Ekonomija, http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=39462&lang=2



Autor diskusije: draganr
Replied on: 02 Sep 2007 22:40:58
Message:

Ekonomija

Razgovor nedelje: Zoran Drakulić

Političari se plaše privrednika

Slovenci nikada ne bi sa RTB Bor učinili ono što smo učinili mi, a njihova štampa jasno stavlja do znanja da bi tender tamo dobio „Ist point”, čak i da je njegova ponuda lošija, kaže Zoran Drakulić


...u nedovoljnoj vladinoj posvećenosti onome od čega se živi – ekonomiji – i uz to velikom uplitanju politike u privredne tokove, Zoran Drakulić, jedan od najpoznatijih srpskih biznismena, predsednik „Ist pointa”, drugog srpskog izvoznika i „prve srpske multinacionalke”, sa sedištem na Kipru, vidi uzroke sporog oporavka srpske ekonomije. Očigledno i pod snažnim ličnim utiskom višemesečnih zbivanja oko neslavnog završenog prvog i protekle nedelje raspisanog drugog tendera za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

Drakulićeva, u prvom nadmetanju, drugoplasirana firma, potvrđuje, sprema se da trči i drugi krug. Sada sa startnih pozicija koje je letos ponudila vladi. Sa porukom ruskom „Bejzik elementu” da pripremi milijardu dolara ako misli da pobedi, ali i dubokim ubeđenjem da ga ovdašnja vlada od početka ne želi kao kupca.

Zašto? Da li je to cena Vašeg kratkotrajnog političkog angažmana završenog sukobom sa sadašnjim premijerom i DSS-om ili je posredi nešto drugo?

Ima svega. I toga, i materijalnih interesa nekih ljudi u regionu, i u poslednje vreme ruskog faktora koji se iz politike seli u ekonomiju. To potvrđuju i činjenice: prvo, data je šansa i tri puta produžavan rok rumunskoj kompaniji za koju je bilo jasno da ne može da ispuni ugovorne obaveze, zatim se odustalo od pregovora sa nama kao drugoplasiranim, iako je za to bilo zakonskih mogućnosti i, na kraju, uoči raspisivanja novog tendera, premijer, umesto sa svojom firmom, razgovara sa ruskom kompanijom.

Ali zašto toliki otpor?

Suština je da RTB sa firmama koje se na njega naslanjaju može da proizvodi 2,5 milijardi dolara, da postane lokomotiva razvoja srpske privrede, a da onaj ko ga kupi postaje jedan od ključnih igrača na srpskom tržištu i najveći izvoznik, što donosi i snažan politički uticaj u inače osetljivom regionu. I umesto da daju Bor domaćoj kompaniji koja ima strateški interes da tu ostane i da razvija domaću ekonomiju, oni su skloniji svim drugim varijantama. Slovenci, recimo, to nikada ne bi učinili. Njihova štampa jasno stavlja do znanja da bi tender tamo dobio „Ist point” pa da mu je ponuda i lošija. Ovako, pitanje je šta će biti sa Borom dok se tender ne završi, da li će da stane već za mesec dana.

To može da se desi? Da li to najavljujete da više nećete da finansirate Bor?
Mi smo to radili šest godina. Sad ćemo da sačekamo. Država je rekla da ona to na sebe preuzima, pa neka to i uradi.
.....

Vesna Jeličić
[objavljeno: 02.09.2007.]

Izvor:POLITIKA, Ekonomija, nedelja 2. septembar 2007., http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=39576


Autor diskusije: draganr
Replied on: 03 Sep 2007 08:19:45
Message:

Akcije dobili i rudari


Bivši i sadašnji radnici Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, uprkos dugu preduzeća od blizu 700 miliona evra, po svemu sudeći, dobiće besplatne akcije. Ovo su predstavnicima Jedinstvene sindikalne organizacije (JSO) RTB nagovestili dr Aleksandar Popović i mr Mlađan Dinkić, ministri rudarstva i energetike i ekonomije i regionalnog razvoja.
- U razgovoru sa ministrima Popovićem i Dinkićem, obojica su se složili sa našim zahtevima da bivši i sadašnji radnici RTB treba da dobiju besplatne akcije – kazao je, na konferenciji za novinare, Dragan Aleksić, predsednik JSO RTB. – Cena deonica biće naknadno određena i biće poznata posle privatizacije borske kompanije, jer sve zavisi od sume za koju će Basen biti prodat.
Lj. T.

Izvor: Vecernje novosti,Ekonomija, 30. avgust 2007., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=107999&datum=2007-08-31


Ministar Dinkić poručuje


NIŠTA OD AKCIJA


Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja predložiće Vladi Srbije da se u svim slučajevima prodaje imovine velikih sistema, koji se prodaju posle restruktuiranja, utvrdi mogućnost formiranja fonda za radnike – kaže za „Novosti“ Mlađan Dinkić, ministar ekonomije povodom tvrdnji sindikata RTB Bor da će radnici dobiti besplatne akcije posle privatizacije ove fabrike.
Prema Dinkićevim rečima, reč je o modelu koji je je već predložen u slučaju Robnih kuća „Beograd“.
-Ako prihodi nakon prodaje imovine premaše gubitke, koji su u slučaju RTB Bor oko 700 miliona dolara, onda postoji mogućnost formiranja fonda za radnike – kaže Dinkić.
-To, naravno, ne podrazumeva mogućnost podele bilo kakvih akcija, već isplatu gotovog novca. Ponavljam, pretpostavka za to je da zainteresovani ponužači po upravo raspisanoim tenderu ponude značajno veći iznos od postojećih gubitaka.
E.E.R.

Izvor: Večernje novosti, Ekonomija, subota 1. septembar 2007.,


Autor diskusije: draganr
Replied on: 03 Sep 2007 23:41:45
Message:

Ekonomija

Rusi hteli da kupe „Bor” za jedan dolar

Na novom tenderu poštovaće minimalnu cenu od 340 miliona dolara



Kompanija SMR, članica „Bejzik element grupe”, jednog od najvećih privatnih fondova u Rusiji, potvrdila je juče spremnost da ponovo učestvuje u privatizaciji RTB Bor. Radi se, inače, o kompaniji koja je diskvalifikovana na prošlogodišnjem, prvom tenderu, jer nije prihvatila minimalnu cenu od 266 miliona dolara. Prema priznanju Džefrija Kaulija, direktora SMR-a, za Bor su bili ponudili samo jedan dolar, a kompletan utisak o svojim namerama popravili bi ponudom za investicije u vrednosti celih pola milijarde dolara.

– U to vreme nismo mogli da ponudimo minimalnu cenu, ali je naš paket bio veći od onoga koji je nudio drugoplasirani ponuđač. Ovoga puta daćemo ponudu prihvatljivu za Vladu Srbije – rekao je prvi čovek SMR-a na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Kauli je, inače, nekoliko puta insistirao da vlada mora da sagleda vrednost celokupne ponude. I kupoprodajne cene koja ide u budžet, kao i investicija koje su posebno važne za lokalnu zajednicu.

Kauli je dodao i da im je iz uslova tendera bilo jasno da on neće uspeti pa su zato dali nerealnu ponudu, ali na novinarsko pitanje šta im je to signaliziralo na neuspeh nije odgovorio.

Prvi čovek ruske kompanije rekao je da je njihov interes da kupe RTB Bor to što se radi o jednom od najvećih skladišta bakra i to što ima potencijal za veliku proizvodnju. Po njegovim rečima, cena bakra pala je u odnosu na vreme raspisivanja prvog tendera prošle godine za oko osam odsto, a njihova je procena da će u narednih pet godina cena ove rude da se smanji za još 30 odsto. Sve to bi trebalo da bude razlog da Vlada Srbije traži manje para. Uprkos takvim tvrdnjama, ruska kompanija je spremna da ovoga puta plati minimalnu cenu koja je za 80 miliona dolara viša od one na prvom tenderu. Kauli nije, međutim, precizirao koliko su spremni da ovoga puta ponude za „Bor”.

Upitan da li ruska kompanija ovoga puta nudi znatno više novca zato što je njenom vlasniku Olegu Deripaski na sastanku kod premijera Vojislava Koštunice „nešto obećano” u zamenu za podršku u vezi sa Kosmetom, Kauli je odgovorio da „nema informaciju da je bilo kakav sporazum postignut, kao i da njemu niko ništa nije obećao”.

Kauli je ponovio da su planovi ove kompanije, koja posluje sa ruskim kapitalom, u pogledu RTB Bor veoma ambiciozni, navodeći da je ta kompanija spremna da postane strateški partner, ulaže u ljudske resurse, poslovanje, reputaciju i širenje imovine firme.

Govoreći o planovima, Kauli je istakao da je namera SMR-a da postane jedan od vodećih snabdevača resursima za različite industrijske grane, ali i da u proizvodnji bakra bude evropski lider. „Bejzik element” je jedan od najvećih privatnih investicionih fondova u Rusiji s prihodima koji premašuju 18 milijardi dolara godišnje, dok se ukupna vrednost te investicione kompanije procenjuje na više od 23 milijarde dolara.
J. Rabrenović
[objavljeno: 04.09.2007.]

Izvor: POLITIKA, Ekonomija, 4. septembar 2007., http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=39778&lang=2


Autor diskusije: draganr
Replied on: 03 Sep 2007 23:48:52
Message:

Olegu Deripaski Koštunica nije obećao prednost u kupovini RTB Bor, kaže Džefri Kauli, direktor SMR


Kompletna ponuda važnija od cene



Beograd - Na ponovljenom tenderu za privatizaciju Rudarsko topioničarskog basena Bor, očekujemo da Vlada Srbije vrednuje ukupnu ponudu učesnika, a ne ponuđenu cenu, kao što je to bio slučaj na prethodnom nadmetanju. Naravno da je važno koliko će se novca od te prodaje sliti u državni budžet, ali treba znati da od vrednosti investicionog i socijalnog programa, dugoročno, zavisi ekonomski razvoj čitavog borskog regiona. Početna cena od 340 miliona dolara bazirana je na ponudi drugoplasiranog učesnika sa prethodnog tendera, ali i na trenutnoj ceni bakra na svetskom tržištu. Treba, međutim, imati u vidu da je vrednost tog metala tokom ove godine pala za osam odsto, dok se u narednih nekoliko godina očekuje pad za 30 odsto u odnosu na najvišu cenu koju je bakar dostigao tokom prošle godine. To je argument više za predlog da se prilikom otvaranja tenderskih ponuda, sagleda ceo paket a odluka donese na osnovu ekonomske perspektive - izjavio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Džefri Kauli, generalni direktor kompanije SMR, koja posluje u okviru ruskog investicionog fonda Bejzik element, najavljujući pri tom, učešće te firme na tenderu za privatizaciju RTB Bor.

Kauli je naglasio da očekuje uspešan dijalog sa reprezentativnim sindikatima, kojima će osim minimalnog socijalnog programa, SMR ponuditi posebne programe za apsorbovanje eventualnog viška zaposlenih. Jedan od predloga je da se sa nekim radnicima, umesto otpremnina, sklope ugovori o pružanju usluga, koji će im omogućiti siguran posao vezan za proizvodnju u RTB, ali i slobodu da svoje usluge ponude i na tržištu. Kauli je potvrdio da je pre dva meseca došlo do susreta srpskog premijera Vojislava Koštunice sa vlasnikom Bejzik element, magnatom Olegom Deripaskom, ali je negirao da je pri tom Rusima obećana prednost u kupovini RTB Bor. " Deripaska se relativno često sastaje sa predstavnicima vlada širom sveta i razgovara o mogućnostima investiranja. Koliko ja znam, sa premijerom Koštunicom razgovarao je i o angažovanju srpskih firmi u izgradnji objekata koji se pripremaju za olimpijadu. Što se tiče ovog tendera, kompaniji SMR niko ništa nije obećao. Očekujem da proces bude fer i otvoren, da odluka koju donese srpska vlada u svakom trenutku može da izdrži eventualnu proveru" precizirao je Kauli.
Da podsetimo, SMR je na prethodnom tenderu bio diskvalifikovan jer je za eksploataciona prava i osnovna sredstva Topionice i rudnika u Boru i Majdanpeku, ponudio jedan dolar (minimalna početna cena iznosila je 266 miliona dolara). "Investiciona ponuda nije tada ni otvarana, a njena vrednost premašivala je 500 miliona dolara. Ovoga puta drugačije ćemo rasporediti sredstva koja planiramo da uložimo u RTB Bor" rekao je Kauli.
M. N. S.

Antrfile teksta:

I Kuprom najavio učešće


Beograd - Srpska Agencija za privatizaciju zatražila je od Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj pravno tumačenje eventualnog učešća kompanije Kuprom na novom tenderu za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Sa Kupromom, koji je pobedio na prvom tenderu za RTB, država Srbija raskinula je kupoprodajni ugovor zbog toga što ni u produženom roku nije uplatio novac koji je ponudio za srpsku kompaniju. Kako je agenciji Beta rečeno u Agenciji za privatizaciju, od odgovora Ministarstva zavisiće da li će, ako Kuprom dostavi ponudu, ona biti razmatrana. Prema dosadašnjem iskustvu u privatizaciji, kupcu firme sa kojim je raskinut kupoprodajni ugovor nije bilo dozvoljavano da učestvuje u ponovljenom postupku njene prodaje. Predstavnici Kuproma su najavili da će učestvovati na novom tenderu za prodaju RTB-a, ako on, kako su naveli, "bude valjano pripremljen".
Beta

Izvor: DANAS, Ekonomija, utorak, 4. septembar 2007., http://www.danas.co.yu/20070904/ekonomija1.html#0


Autor diskusije: draganr
Replied on: 04 Sep 2007 00:13:27
Message:

Već tri zainteresovana za RTB Bor


Beograd -- Svoje učešće na tenderu za kupovinu RTB-a Bor već su najavili „Sojuzmetalresurs“, „Vju majning“ i „Ist point“, pišu Novosti.

Rok za dostavljanje ponuda ističe 31. oktobra ove godine
Agencija za privatizaciju je raspisala 31. avgusta novi tender za prenos eksploatacionih prava i prodaju imovine Rudarsko-topioničarskog basena Bor, po početnoj ceni od 340 miliona dolara. Rok za dostavljanje konačne ponude za kupovinu ističe 31. oktobra ove godine.

Na novi tender za prodaju najvećeg srpskog proizvođača bakra i plemenitih metala javiće se ruski Sojuzmetalresurs (SMR) i ćerka-firma moskovskog „Baznog elementa“, čiji je vlasnik Oleg Deripaska, zvanično najbogatiji Rus na svetu. „Naš cilj je da godišnje ubiramo prihod od 15 odsto, i u tom cilju nijedna cena za RTB nam nije nedostižna“, kratko je prokomentarisao Džefri Kauli, generalni direktor SMR-a.

Kompanija SMR, članica ruske „Bejzik element“ grupe daće ponudu za RTB koja će zadovoljiti Vladu Srbije i ne očekuje nikakave povlastice, izjavio je Kauli i dodao da će "ponuda ispuniti uslove tendera i očekujemo da će vrednost ponuđenih investicija imati presudan uticaj u izboru najboljeg ponuđača".

Kompanija SMR će ponovo pokušati da kupi imovinu RTB Bora, iako je na prošlogodišnjem tenderu za privatizaciju borskog kombinata, ponudivši samo jedan dolar diskvalifikovana, jer je, kako kažu, bilo očigledno da će tender da propadne.

Bejzik element je jedan od najvećih privatnih investicionih fondova u Rusiji, sa sedištem u Moskvi, čiji se vrednost procenjuje na više od 23 milijardi dolara i čiji godišnji prihodi premašuju 18 milijardi dolara.

Predsednik Upravnog odbora te grupcije je Oleg Deripaska, koji je u julu u Beogradu razgovarao sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, ali on prema rečima Kaulija nije tražio niti je dobio nikakve povlastice u postupku prodaje RTB-a.

Kauli kaže da „šta god da se desi tokom procesa privatizacije, moći će kasnije da prođe kroz naknadnu reviziju i provere, ali mi očekujemo da će proces biti potpuno otvoren i fer i mi nemamo informaciju da je bilo šta gospodinu Deripaski ranije ponudio premijer Koštunica“.

On je naglasio da je za Vladu Srbije, RTB i lokalnu sredinu važnije da novi vlasnik od borskog kombinata napravi profitabilnu kompaniji nego da isplati najvišu cenu. "Planovi SMR su da RTB postane najveći proizvođač bakra u Evropi", naglasio je Kauli, navodeći da trenutno nisu najpovoljniji uslovi za proizvodnju te rude jer se procenjuje da će njena cena u narednih pet godina biti za 30 odsto niža nego prethodne godine.

„Mogućnost da Vlada ponovo ocenu ponude zasniva isključivo na početnoj ceni, nije dobra i ogleda se u srpskoj izreci ’Ne ubijate kravu zbog kilograma mesa’. Naš program je da ponudimo određenu cenu za vrednost imovine RTB Bora, ali uz to da dodamo i druge programe ulaganja i socijalnog razvoja. Imaćemo i programe ohrabrivanja zaposlenih da započnu sopstveni biznis“, objašnjava direktor SMR-a.

On nije želeo da komentariše izjavu vlasnika Ist pointa Zorana Drakulića, koji je najavio učešće na tenderu za prodaju RTB-a da će SMR, ako želi da pobedi na tom tenderu, morati da ponudi milijardu dolara.

Uz Ruse ponudu za borsku kompaniju dostaviće i australijska kompanija „Vju majning“ iz Perta, vlasnik dva rudnika nikla i jednog ležišta zlata na tom kontinentu. Prema rečima Miloša Bošnjakovića, izvršnog direktora „Vju majninga“ za Evropu, menadžment australijske kompanije, najpre, želi da se upozna sa uslovima novog tendera za prodaju RTB.

„Gotovo je izvesno da će ’Vju majning’ učestvovati na tenderu za privatizaciju RTB“, naglasio je Bošnjaković i dodao da su „ovde potrebne velike investicije, koje naša komanija može da obezbedi i od RTB-a napravi profitabilnu kompaniju, čijim će se akcijama trgovati na berzi“.

Učešće u nadmetanju za kupovinu ranije je nagovestio i srpski biznismen Zoran Drakulić, predsednik kiparskog Ist pointa, koji je, u konzorcijumu sa britanskim investicionim fondom ORN, na prethodnom, neuspešnom tenderu za prodaju borske kompanije, bio drugoplasirani ponuđač.

Na prethodnom tenderu za prodaju RTB, inače, neophodnu dokumentaciju otkupilo je 16, dok je ponude dostavilo pet firmi. Tada su odbačeni zahtevi za rangiranje američkog Hajteka i ruskog „Baznog elementa“, koji je Tendersku komisiju tada obavestio da ne prihvata da plati minimalnu cenu od 266,7 miliona dolara.

Čeka se tumačenje o učešću Kuproma


Srpska Agencija za privatizaciju zatražila je od Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj pravno tumačenje eventualnog učešća kompanije Kuprom na novom tenderu za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

Sa Kupromom, koji je pobedio na prvom tenderu za RTB, država Srbija je raskinula kupoprodajni ugovor zbog toga što ni u produženom roku nije uplatio novac koji je ponudio za srpsku kompaniju. Od odgovora Ministarstva zavisiće da li će, ako Kuprom dostavi ponudu, ona biti razmatrana.

Prema dosadašnjem iskustvu u privatizaciji, kupcu firme sa kojim je raskinut kupoprodajni ugovor nije bilo dozvoljavano da učestvuje u ponovljenom postupku njene prodaje, a predstavnici Kuproma su najavili da će učestvovati na novom tenderu za prodaju RTB-a, ako on, kako su naveli, "bude valjano pripremljen".

Dinkić: Sve ide u Bor


Namera države je da radnici dobiju neku vrstu novčane nagrade
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić za Novosti kaže da očekuje da tender bude uspešan i da će se postići znatno bolja cenu od početne, s obzirom na to da je svetska cena bakra viša nego ikada pre. On dodaje i da planira da Vladi Srbije predloži da se obaveže „da sav novac koji dobije, kao najveći poverilac RTB-a Bor, uloži upravo u infrastrukturu i ostale potrebe borske opštine“.

Novim tenderom predviđene su investicije od najmanje 180 miliona dolara, što je tri puta više nego po prvom javnom pozivu, a namera države je i da radnici, po okončanju procesa privatizacije, dobiju neku vrstu novčane nagrade.
Ministar kaže da je plan da se, ukoliko postignuta cena premaši gubitke, formira određeni fond za radnike iz kog bi se platio bonus za godine provedene u ovoj firmi. „Sličan model predvideli smo i za Robne kuće Beograd, ali ćemo Vladi predložiti da se on primeni i u slučajevima svih velikih sistema“, objašnjava Dinkić.

Izvor: B92, ponedeljak 3. septembar 2007., http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=09&dd=03&nav_id=261859


Autor diskusije: draganr
Replied on: 04 Sep 2007 23:18:39
Message:

Kuprom nema šta da traži na tenderu za RTB Bor


Na jučerašnjoj konferenciji za novinare Mlađan Dinkić, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, predstavio je rad tog ministarstva u prvih sto dana.
Komentarišući raspisivanje novog tendera za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor, Dinkić je naglasio da će ključnu ulogu u određivanju pobednika imati cena, jer je, za razliku od situacije kada država prodaje kapital nekog preduzeća i kada je investicioni program od velike važnosti, ovde reč o prodaji imovine RTB a iz postignute cene moraće da se izmire dugovanja koja već sada premašuju 500 miliona dolara. On je istakao i da u novom nadmetanju rumunska firma Kuprom nema šta da traži, i da joj neće biti dozvoljeno da učestvuje, jer je odustajanjem od ugovora koji je već bio potpisan, Kuprom prouzrokovao raspisivanje novog tendera.
M. N. S

Izvor: DANAS, Ekonomija, sreda, 5. septembar 2007., http://www.danas.co.yu/20070905/ekonomija1.html#1


Autor diskusije: draganr
Replied on: 06 Sep 2007 20:29:25
Message:

DINKIĆ: «BOR» ĆE BITI PRODAT U DECEMBRU


Rumunska kompanija «Kuprom» ne može ponovo na tender za prodaju imovine Rudarsko-topioničarskog basena «Bor», juče je izjavio ministar Mlađan Dinkić.

–«Kuprom» se na prvom tenderu pokazao kao neozbiljna kompanija, koja nije uplatila ponuđenu cenu posle potpisivanja ugovora i ako dostavi ponudu ona neće biti razmatrana. «Kuprom» ne može na novi tender, svi ostali mogu – istakao je Dinkić i najavio da bi prodaja RTB–a trebalo da bude okončana u decembru. On je, kako prenosi Beta, ponovio da će kriterijum za izbor najpovoljnije ponude biti cena i da se neće bodovati iznos investicija, pošto je neophodno da se novcem od prodaje kompanije isplate poverioci RTB–a, čija potraživanja premašuju 500 miliona dolara. Dinkić je naglasio da je zbog takve situacije određen i minimalni iznos investicija od 180 miliona dolara, koji će najvećim delom morati da bude utrošen za izgradnju nove Topionice i rafinacije bakra, kako bi se smanjilo zagađenje životne sredine. Ovo je bio direktan odgovor predstavnicima kompanije «Bejzik element», ruskog bogataša Olega Deripatske, koja propagira da Srbija treba da više vrednuje investicije nego cenu, zbog čega su oni na prvom tenderu ponudili jedan dolar za imovinu kombinata i 500 miliona dolara za investicije.
A. Džanovljanović
K. Rajković

Izvor:Multimediala BOR, 05.09.2007., http://www.multimediala.info/


Autor diskusije: draganr
Replied on: 08 Sep 2007 20:13:56
Message:

Tender za RTB Bor će uspeti

Direktor Miodrag Conić kaže da će novi javni oglas privući prave kupce i doneti višu zaradu


Bor – Poslovodstvo borskog kombinata bakra očekuje da će novi tender za prodaju ove kompanije biti uspešan i da će novi vlasnik ući u posed našeg giganta obojene metalurgije najkasnije u martu iduće godine. Direktor Miodrag Conić je rekao da su poboljšani uslovi novog tendera i da će to uticati da se jave pravi kupci koji će unaprediti proizvodnju. I prodaja treba da bude uspešnija, jer sada za imovinu ovog preduzeća treba da se dobije najmanje 340 miliona dolara, ili 75 miliona više nego što je traženo prvim tenderom. Bitno je i da će kupac morati da poveća investicije (180 miliona dolara) za više od tri puta.

Direktor Conić i njegovi saradnici iz poslovodstva izjavili su da ne žele da komentarišu medijske tekstove u kojima potencijalni kupci već daju uglavnom ohrabrujuća obećanja. Najbitnije je, kaže, da bude izabran najbolji kupac i da on obnovi i unapredi proizvodnju.

Prvi čovek borske kompanije govorio je novinarima i o stabilizaciji proizvodnje bakra iz domaćih sirovina. Tome treba da doprinese i jedan novi bager iz uvoza (uplaćen je i avans od milion dolara), koji u rudnik „Veliki Krivelj” treba da stigne u toku ovog meseca. Poslednja ovakva mašina kupljena je pre 25 godina, a cilj nabavke bagera i još nekih mašina je da se mesečna proizvodnja ubrzo stabilizuje na 3.000 tona bakra u koncentratu. Stabilnijoj proizvodnji bakra, po oceni rukovodstva, doprineće i generalni jednomesečni remont Topionice, koji će početi ovih dana, a u koji će biti uloženo oko 2,5 miliona dolara.

Za direktora Conića je veoma značajno da svi predstavnici Bora u procesu privatizacije budu jedinstveni, kako ne bi morao da se raspisuje i treći tender, po kome bi se borski kombinat prodavao u delovima, a ne u celini kao što je sada predviđeno. Conić kaže da bi to bilo znatno nepovoljnije i neizvesnije, što je stav i ministra Mlađana Dinkića. Jedinstveni u tek raspisanom tenderu, po izjavi generalnog direktora, treba da budu poslovodstvo, sindikat i lokalna samouprava Bora.

Novinari su zahtevali od direktora Conića da komentariše zahtev sindikata borske kompanije da on, posle neuspeha prvog tendera, podnese ostavku i da će ga sindikat na to primorati protestima. Conić je odgovorio da njegovu ostavku ne traže svi u sindikatu, već samo jedan predstavnik iz sindikata metalaca.
S. Todorović
[objavljeno: 07.09.2007.]

Izvor: POLITIKA,Ekonomija, http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=40116&lang=2


Autor diskusije: draganr
Replied on: 08 Sep 2007 20:17:25
Message:

Direktor „Bora“ najavio


Gazda dolazi u martu


BOR - RTB ne može biti privatizovan pre marta iduće godine, jer će tek početkom januara 2008. godine započeti pregovori sa kupcima. Oduvek smo verovali da je privatizacija kombinata jedino rešenje da se izađe iz dugogodišnje proizvodne i finansijske krize. Proizvodnja od 1.400 tona bakra mesečno biće, nakon remonta topionice i nabavke rudarske mehanizacije najkasnije kroz dva meseca, znatnije uvećana. Sada imamo puno teškoća sa nabavkom uvoznog koncentrata, tako da su nam topionički kapaciteti prepolovljeni. Za remont topionice obezbedili smo sopstvena sredstva od oko 2,5 miliona dolara. Krajem ovog meseca stiže novi bager na kop rudnika Veliki Krivelj. To je prva rudarska mašina nabavljena posle 25 godina „ rekao je juče, kako prenosi Sina, Miodrag Conić, v.d. generalnog direktora RTB Bor, naglašavajući da u slučaju neuspeha novog tendera kombinat bakra neće otići u stečaj, ali će se firma prodavati u delovima, što je najnepovoljnije.

Na pitanje koliko je RTB tačno dužan, Conić je odgovorio da je najverovatnije reč o 500 miliona dolara, ali ne može da kaže tačnu cifru jer poslovne knjige nisu verodostojne. Prve dve godine subvencije „Boru“ su iznosile ukupno 1,6 milijardi dinara, a posle toga priliv je smanjen na 500 miliona godišnje, a prošle godine dobijeno je 200 miliona dinara. Ove godine mesečna subvencija iznosi između 15 i 17 miliona dinara. Conić je rekao i da ne razmišlja o ostavci koju su od njega tražili sindikalci.
Autor:
Agencija SINA

Izvor: Glas javnosti, Ekonomija, petak 7. septembar 2007., http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-07-09-2007/gazda-dolazi-u-martu


Autor diskusije: draganr
Replied on: 08 Sep 2007 21:10:59
Message:

VETO ZA KUPRUM


Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je na konferenciji za novinare, 4. septembra, stavio veto na eventualno pojavljivanje rumunske kompanije Kuprom na drugom tenderu za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

-Novo nadmetanje za eksploataciona prava i imovinu kombinata bakra je posledica odustajanja Kuproma od ugovora koji su potpisali, tako da ovoj firmi neće biti dozvoljeno da ponovo učestvuje na tenderu. Kuprom ne može, svi ostali mogu – kategoričan je bio Dinkić.

Oštroj izjavi ministra prethodio je zahtev republičke Agencije za privatizaciju za pravno tumačenje eventualnog učešća rumunske kompanije na novom tenderu za prodaju RTB-a Bor. Stav Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja ima, međutim, uporište i u ovdašnjem zakonodavstvu jer je Zakonom o privatizaciji predviđeno da kupac kapitala ili imovine ne može biti lice sa kojim je raskinut ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine, zbog neizvršenja ugovorenih obaveza. Pogled u retrovizor, rumunsku kompaniju Kuprom svrstava upravo u tu kategoriju jer ova firma, iako je 5. marta potpisala ugovor o prenosu eksploatacionih prava i prodaji imovine RTB, nije uplatila ponuđenu cenu za Basen. Zbog toga je 25. aprila ove godine i raskinut kupoprodajni ugovor, a tender proglašen neuspešnim.

Uslovi pod kojima je raspisan novi tender za kombinat bakra znatno su oštriji i trebalo bi da odbiju „sitne igrače“. Jer, karta za nadmetanje za borski bakar ovoga puta košta tri puta više – 10 miliona dolara, a moći će da je priušte samo one kompanije koje se u poslednje dve godine bave proizvodnjom ili trgovinom bakra i imaju godišnji prihod viši od 250 miliona dolara, ili upravljaju imovinom u vrednosti najmanje 600 miliona američkih novčanica.

Ubeđen da će ovoga puta tender biti uspešan, ministar Dinkić je kazao da će, ako bude bilo neophodno, država intervenisati subvencijama kako bi se, dok traje tenderska procedura, održala proizvodnja u kombinatu bakra ( u ovom trenutku mesečne subvencije za RTB iznose 20 miliona dinara). - Ukoliko se desi da i ovaj tender propadne, RTB će se prodavati u delovima, što je nepovoljnija varijanta za radnike.

-Osnovni kriterijum za izbor najpovoljnije ponude – cena, ostaće isti. Preko potrebne investicije neće se bodovati jer je neophodno da se novcem od prodaje RTB-a isplate poverioci kompanije. – Kada bi se RTB prodavao kao kapital, primat bi bio dat obimu ulaganja u kompaniju. Ovako, poverioci imaju prvenstvo, jer bi u suprotnom mogli da ospore celu transakciju – objasnio je Dinkić.

Procenjuje se da obaveze RTB-a premašuju pola milijarde dolara, a najveći poverilac borske kompanije je država.

Izvor: sajt RTB Bor, http://www.rtbbor.com/aktuelno/?p=76


Autor diskusije: draganr
Replied on: 10 Sep 2007 08:53:29
Message:

DOBRA PRIVATIZACIJA KLJUČ OPSTANKA KOMPANIJE



Tačno godinu dana posle prvog tendera, 31. avgusta, Agencija za privatizaciju raspisala je i drugi javni poziv za prenos eksploatacionih prava i prodaju imovine Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Model privatizacije je i ovoga puta ostao isti, ali su zato rigorozniji kvalifikaconi uslovi za potencijalne kupce na drugom tenderu.

Privatizacija najvećeg domaćeg proizvođača bakra i plemenitih metala, RTB-a, jedna je od vodećih tema u Republici, a oči javnosti ovih dana pomno su pratile sve događaje u vezi sa tim. Jer, rudarsko metalurški gigant i dalje ima snažan uticaj na razvoj ukupne timočke privrede, regiona i Srbije. Otuda i ne čudi veliko interesovanje medija za pres-konferenciju poslovodstva Basena koja je bila posvećena upravo novom tenderu, očekivanjima i svemu ostalom vezanom za privatizaciju.

- Menadžment RTB-a je zadovoljan odlukom o raspisivanju novog tendera i ne krije optimizam da će ovoga puta privatizacija biti uspešna. S obzirom na to da su sada kvalifikacioni uslovi za učešće u nadmetanju za RTB znatno stroži, očekujemo da će u igru ući ozbiljne kompanije i da ćemo do kraja godine znati ko će biti novi vlasnik kombinata bakra. Do marta očekujemo da on i fizički uđe u posed basenske imovine. Stav poslovodstva oduvek je bio da će samo uspešna privatizacija RTB postaviti na „sigurne noge“ i da je svojinska transformacija ključ opstanka kompanije – istakao je Miodrag Conić, v.d generalnog direktora RTB-a na konferenciji za novinare 6. septembra.

Ne želeći da komentariše medijsku kampanju u koju su se potencijalni kupci RTB-a već upustili, smatrajući da bi to bilo favorizovanje, prvi čovek kombinata bakra akcentovao je aktuelni život kompanije – život u očekivanju novog vlasnika.

-Proizvodnju smo stabilizovali tako da danas možemo da proizvedemo preko 1.400 tona bakra u koncentratu mesečno iz sopstvenih rudnika. Vrlo smo blizu vremena kada ćemo moći da kažemo da proizvodimo i više od hiljadu i po tona, tako da kad ovu proizvodnju uporedimo sa onom koja je ostvarivana u poslednjih šest godina, ipak mislimo da je današnja produkcija vredna pažnje. U avgustu smo proizveli 1.380 tona bakra u koncentratu, ali i samo 900 tona katodnog bakra iz uvoznih koncentrata što je nedovoljno jer je za optimalan rad Topionice potrebna mesečna proizvodnja od preko 3.000 tona ( u avgustu je dato tek 2.200). U ponedeljak, 10. septembra počeće generalni remont metalurških postrojenja koji će nas koštati oko dva i po miliona dolara. U međuvremenu smo ušli i u nabavku nove opreme i platili avans od milion evra za bager koji će raditi u „Velikom Krivelju“. Nabavka opreme bila je nužna jer je, primera radi, za borske rudnike bakra poslednji put bager nabavljen 1982. godine. #188;br /> Odgovarajući na pitanja novinara Conić je još rekao da su se subvencije države iz godine u godinu smanjivale, pa su tako u prve dve godine iznosile po 800 miliona dinara, treće 500 miliona, prošle oko 200. – U ovoj godini, zaključno sa avgustom, RTB je subvencionisan sa 130 miliona dinara, znači, u proseku mesečno između 15 i 17 miliona dinara. S obzirom na to da imamo izdatke za opremu i finansiranje remonta, očekujemo pomoć države koja nam je obećana, jer analize pokazuju da će nam mesečno nedostajati između 50 i 70 miliona dinara za servisiranje tekućih troškova – podvukao je prvi čovek RTB-a.

Govoreći o zahtevu sindikata za akcije Conić je istakao da je njegov stav o tome odavno poznat i da je logično da, zbog resturkturiranja, radnici RTB-a nemaju na njih pravo, kao, uostalom, ni radnici 80-ak preduzeća u Srbiji koja su se privatizovala kroz proces resturkturiranja. – Ipak, na sastanku u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, dobili smo uveravanja da će ovaj problem biti prevaziđen po modelu robnih kuća „Beograd“, odnosno da će, ukoliko se Basen privatizuje po ceni koja je veća od iznosa njegovih obaveza, radnicima biti isplaćena razlika kao neka vrsta imitacije akcija. U ovom trenutku se procenjuje da obaveze RTB-a premašuju pola milijarde dolara, ali mi nemamo tačan iznos dugovanja jer ona u našim poslovnim knjigama nisu pravilno evidentirana. Zato smo i angažovali nezavisnu revizorsku kuću koja će do 30. septembra utvrditi da li su podaci iskazani u našem bilansu tačni ili ne.
Napor poslovodstva da se u novi tender krene jedinstvenim nastupom sa reprezentativnim sindikatima nije urodio plodom. Obraćajući se novinarima Conić je istakao da neće podneti ostavku koju od njega zahteva JSO Samostalnog sindikata. - Neću podneti ostavku zbog toga što sam potpisao ugovor sa Kupromom jer su i oni, pre mene, potpisali socijalni program koji je bio sastavni deo kupoprodajnog ugovora. Pored toga, pitam se zašto moju ostavku nisu tražili tada, nego šest meseci kasnije. Pravi razlog njihovog zahteva leži u tome što nisam izašao u susret zahtevu za povećanje plata 30 odsto i to samo članovima Samostalnog sindikata. Prvo, smatram da je to neozbiljan zahtev, a drugo, mi u ovom trenutku nemamo mogućnosti da povećavamo plate. I da imamo, pitanje je da li bi nam Agencija za privatizaciju i Vlada Srbije dozvolile da to uradimo u jeku novog tendera – precizirao je Conić.


Izvor: sajt RTB Bor, http://www.rtbbor.com/aktuelno/?p=78


Autor diskusije: draganr
Replied on: 17 Sep 2007 11:04:13
Message:

Politika ONLINE na dan: 15.9.2007


U Boru se budi nada

Mnogi u ovom rudarskom gradu okrivljuju državu da nije preduzela mere koje bi oporavile RTB, omogućavajući mu samostalan razvoj i profitabilnost



Bor – Uprkos optimističkim izjavama čelnika nadležnih ministarstava da će novi tender za prodaju borskog kombinata, raspisan 31. avgusta, uspeti – Borani su prilično oprezni i podeljeni izjavama čelnika lokalne samouprave i većinskog preduzetnog sindikata, na jednoj, i poslovodstva borske kompanije, na drugoj strani. Niko ne spori da je dobro što se za imovinu borskog kombinata sada traži 340 miliona dolara ili gotovo 80 miliona dolara više nego na prvom, neuspelom tenderu, i što se od novog vlasnika zahteva investicija vredna najmanje 180 miliona dolara, dakle pet puta veća od one iz prvog tendera. Ali, kako sada stvari stoje, izvesno je da će radnici i penzioneri Bora ostati bez akcija, koje uporno traže na svim dosadašnjim protestima, i bez državnog kontrolnog paketa akcija u budućem privatizovanom kombinatu.

Predsednik borske opštine Branislav Rankić kaže za „Politiku” da je upravo država najviše kriva što je proizvodnja bakra od domaće rude u Boru za šest godina državne uprave – pala sa 60.000 na 9.000 tona. A da je država dala obećani kredit (ili garanciju inostranom kreditoru) za kupovinu mehanizacije, Bor bi umesto gubitaka imao veliki profit. Bila bi iskorišćena enormno visoka cena bakra (porasla sa 1.700 na 9.000 dolara za tonu!) i Bor bi u minule tri godine ostvario čist profit vredan oko 500 miliona dolara. Ne bi se uludo trošile subvencije iz budžeta države za plate radnika u Boru (koji nisu radili), bilo bi više posla i manje „prekobrojnih” radnika. Naravno, i kase Bora i Srbije bile bi punije.

Sa ovakvim stavom predsednika opštine apsolutno se slaže i Dragiša Trujkić, predsednik Opštinskog veća Samostalnog sindikata u Boru, koji je učestvovao na svim dosadašnjim protestima radnika borskog kombinata bakra. Predsedniku opštine Bor pridružili su se ovih dana i predsednik Samostalnog sindikata borske kompanije Dragan Aleksić i predsednik Sindikata metalaca Zvonko Živaljević. Oni su organizovali protest sa zahtevom da generalni direktor njihove kompanije Miodrag Conić podnese ostavku. Kriv je, kažu, što loše vodi kompaniju i što je potpisao ugovor sa „Kupromom”.

Upozorenje demografa


Nenad Gačić, pedagog u Centru za socijalni rad i predsednik Gerontološkog društva u Boru, kaže za naš list da je borska opština već 2002. godine imala 4.190 stanovnika manje nego što je utvrđeno popisom 1991. godine. Počele su seobe zbog socijalne bede i izgubljenog poverenja. Prvi put se javio i negativan prirodni priraštaj stanovništva (prošle godine bilo je 560 rođenih, a 850 umrlih), a uočeno je i zabrinjavajuće starenje stanovništva. Sada je četvrtina Borana starija od 65 godina. Demografi kažu da je to alarmantno. Ko će naslediti sadašnje rudare i metalurge. Još poraznije rezultate dala je jedna anketa s početka 2005. godine. Ispitano je 2.000 žitelja grada i 85 odsto se izjasnilo za iseljavanje iz Bora.

Ni u direkciji borskog kombinata bakra ne poriču da su minulih godina u kombinatu i gradu Boru nagomilane mnoge nevolje. Direktor novoosnovanog Centra za tranziciju i pomoćnik generalnog direktora borskog kombinata za kadrove i informisanje Dragan Ranđelović napominje nam da je počelo rešavanje tih nedaća uz pomoć države i Svetske banke, ali – ne ide lako. Borski kombinat imao je 1987. godine, u proizvodnji i preradi bakra, 24.000 radnika, a sada ih je „na liniji bakra” (u rudnicima u Boru i Majdanpeku i borskoj Topionici) samo 4.888. Ni ovaj centar ni stari iskusni kadrovik Ranđelović ne znaju šta se sve događalo od 1987. godine sa prekobrojnim (bilo je seoba iz Bora i odlazaka iz grada u selo), a ne znaju precizno ni šta se dogodilo sa 5.592 radnika ove kompanije „sa linije bakra”, koji su u minulih pet godina uzeli otpremnine, najpre po 200 maraka, a potom po 150 do 250 evra.

– Centar, od marta 2006, radi na informisanju ljudi o mogućnostima rešavanja njihovog statusa, uz pomoć države i međunarodnih donacija i investicija, ali teškoća je previše, jer se od početka nije radilo sistematski – kaže Ranđelović. – Do sada smo oko 400 ljudi obučili za neke druge poslove, ali glavni problem je što nema novih radnih mesta i što otpremnine prekobrojnih nisu dovoljne da otpočnu neki privatni posao.

Ugrožene brojne porodice


Ranđelović očekuje da će biti lakše kada u opticaj krenu odobreni krediti od oko 10 miliona evra za mikrokredite za otvaranje malih preduzeća i za primenu aktivnih mera zapošljavanja kao što su javni radovi ili podrška biznis-inkubatorima. Ipak, najveći nevoljnici su brojni invalidi rada i oni starosti oko 50 godina. Na mukama su i negdašnja ovdašnja preduzeća u kombinatu iz kojih su, sa otpremninom, otišli neophodni kvalifikovani stručnjaci. Ranđelović ističe da nije nevolja samo u tome što su 5.592 radnika borskog kombinata ostala bez posla, već i u tome što je ugrožena egzistencija i toliko borskih porodica, a to znači više od 20.000 Borana.

Hrabri, donekle, izjava ministra Dinkića da će država i sopstvenim novcem pomagati ubrzanu nabavku nove mehanizacije za borski rudnik. U tu nabavku, kazao je Dinkić, država će „uložiti i najveći deo prihoda koje ostvari od naplate svojih potraživanja u procesu privatizacije borskog kombinata”. Taj novac biće uložen i u modernizaciju saobraćajnica u Borskom okrugu.

Iz poslovodstva borskog kombinata pozivaju pobunjene sindikalce na razum i slogu. Misle da će oni biti manje radikalni samim tim što su uslovi za prijavljivanje kupaca na novi tender sada mnogo stroži. U iščekivanju „pravih” kupaca, utešno zvuči da više neće moći da se provuče neki „Kuprom”, kao na prvom tenderu. U prilog tome da se optimizam budi navodi se i to da se stanovi u Boru sada prodaju po ceni od 300 do 450 evra za kvadratni metar, za 50 odsto više nego pre godinu dana i dvostruko više nego pre tri godine.
Stojan Todorović
[objavljeno: 15.09.2007.]

Izvor: POLITIKA, subota, 15. septembra 2007., http://www.politika.co.yu/detaljno_arhiva.php?nid=41004&y=2007&m=9&d=15



Autor diskusije: draganr
Replied on: 17 Sep 2007 11:48:00
Message:

Na novom tenderu za RTB „Bor“ očekuje se učešće ruskog „Bejzik elementa“


Deripaska ozbiljan, ali agresivan ulagač


BEOGRAD - Ruska kompanija „Bejzik element“ koja je izrazila interesovanje za učešće na tenderu za RTB Bor i njen većinski vlasnik Oleg Deripaska mogu da budu ozbiljni investitori jedino ako vlada unapred dobro pripremi tender i uzme validne bankarske garancije, ocenili su juče ekonomisti, a prenosi Tanjug. Ova kompanija se već pozicionirala na tržištu Crne Gore, kupujući nekoliko firmi među kojima su Rudnik uglja Pljevlja, Kombinat aluminijuma i Rudnik boksita u Nikšiću.

Lider pokreta za promene u Crnoj Gori Nebojša Medojević izjavio je da je ruski investitor često sklon da menja ugovore.

„Za Kombinat aluminijuma prvobitno je bilo rečeno da je za prvu godinu predviđeno deset miliona evra investicija, ali je kasnije objavljeno da je napravljen aneks i da je smanjena investiciona obaveza na šest miliona evra“, rekao je Medojević. On je podsetio da je Deripaskina kompanija „Rusal“ kupila na tenderu Kombinat aluminijuma, ali da su ubrzo posle privatizacije usledili štrajkovi zbog izostanka investicija, pošto je umesto 10 miliona Deripaska uložio samo milion.

Medojević je naveo da je Deripaska „ozbiljan investitor i da kontroliše ogromne fondove, ali i da je vrlo agresivan i da se trudi da kroz politički uticaj koji ima preko Kremlja, obezbedi sebi što povoljnije ugovorne aranžmane“.

Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da su „svi aranžmani Deripaske bili povoljni za njega“.

- Agresivan je i vrši velike pritiske na vlade. Moguće je da, ako se na precizan način ne utvrdi tenderska procedura, na novom tenderu za RTB nastanu isti problemi kao i na prethodnom - smatra Kovačević dodajući da je problem što se kod domaćih tendera ne pravi dobra tenderska dokumentacija, zbog čega dolazi do odstupanja od predviđenih uslova i probijanja rokova.

Kovačević je istakao da očekuje da se slične stvari događaju i na ovom tenderu.
Autor:
E. G.

Izvor: Glas javnosti, ponedeljak 17. septembar 2007., http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-17-09-2007/deripaska-ozbiljan-ali-agresivan-ulagac


Autor diskusije: draganr
Replied on: 17 Sep 2007 11:56:07
Message:

Deripaska "promućurni" investitor


Beograd -- Ekonomisti ocenili da je za RTB Bor potrebno dobro pripremiti tender kao i da treba saznati namere vlasnika "Bejzik elementa".

Ruska kompanija "Bejzik element" koja je izrazila interesovanje za učešće na tenderu za RTB Bor i njen većinski vlasnik Oleg Deripaska mogu da budu ozbiljni investitori jedino ako vlada unapred dobro pripremi tender i uzme validne bankarske garancije, ocenili su ekonomisti u izjavi Tanjugu.

Ova kompanija već se pozicionirala na tržištu Crne Gore, kupujući nekoliko firmi među kojima su Rudnik uglja Pljevlja, Kombinat aluminijuma i Rudnika boksita u Nikšiću i iskustva zaposlenih u tim kompanijama pokazala su da "Bejzik" ima veliku pregovaračku moć.

S tim u vezi, lider pokreta za promene u Crnoj Gori Nebojša Medojević izjavio je da je ruski investitor, koji se već pozicionirao u Crnoj Gori, često sklon da menja ugovore.

"Za Kombinat aluminijuma prvobitno je bilo rečeno da je za prvu godinu predviđeno deset miliona evra investicija, ali je kasnije objavljeno da je napravljen aneks i da je smanjena investiciona obaveza na šest mililna evra", kazao je Medojević. On je podsetio da je Deripaskina kompanija "Rusal" kupila na tenderu Kombinat aluminijuma, ali da su ubrzo nakon privatizacije usledili štrajkovi zbog izostanka investicija, jer je umesto da uloži oko deset miliona evra u prvoj godini Deripaska uložio samo milion.

Medojević je naveo da je Deripaska "ozbiljan investitor i da kontroliše ogromne fondove, ali i da je vrlo agresivan i da se trudi da kroz politički uticaj koji ima preko Kremlja, obezbedi sebi što povoljnije ugovorne aranžmane".

Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević izjavio je da postoji bojazan da, ako se na precizan način ne utvrdi tenderska procedura, moguće je da na novom tenderu za RTB nastanu isti problemi kao i na prethodnom. Prema njegovim rečima, problem je što se kod domaćih tendera ne pravi dobra tenderska dokumentacija.

Kovačević je naveo da očekuje, s obzirom na to da nedostaci nisu otklonjeni, da se slične stvari događaju i na ovom tenderu.

Podsećajući da se kod RTB-a ne želi samo dobra cena, on je preporučio da taj tender reguliše detaljno uslove u pogledu zaštite sredine i "spiska" imovine koja se prodaje, jer je već raniji potencijalni kupac "Kuprom" imao problema sa tim.

Kovačević je istakao da Deripaska ima finansijski potencijal, kao i da mu je poznato da je čak u nekim mestima u Rusiji "perfektno radio". "Bitno je znati kakve su njegove namere, a tu se onda vraćam na onu ideju da li on spada u podobne i da li je priznat u industriji bakra i metala. Tu nisam sasvim siguran da je najbolji, ali mi i nemamo više velikog izbora, jer se oko Bora već pojavljuju pogrešne priče da ima kapital koji treba podeliti radnicima", zaključio je Kovačević.
Tanjug

Izvor:B92, ponedeljak 17. septembar 2007., http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=09&dd=17&nav_id=263804


Autor diskusije: draganr
Replied on: 17 Sep 2007 12:04:06
Message:

Rešavanje ekološkog problema jedan od izazova sa kojim će se suočiti novi vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena Bor


I Borani žele da dišu punim plućima



I u novom kupoprodajnom ugovoru ekologija, odnosno ulaganje u Topionicu koja emisiju sumpor-dioksida mora da svede na evropski nivo predstavljaće značajnu stavku
I iz Nacionalnog investicionog plana, za popravku brane sa kolektorom u dužini od 80 metara, planirano je dva miliona evra, ali za trajno rešenje ovog problema bilo bi potrebno izgraditi novi tunel, što će koštati oko sedam miliona evra



Novim tenderom za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor (početna cena 340 miliona evra) predviđeno je da kupac ponudi najmanje 180 miliona dolara investicija. Do sada su učešće na tenderu najavili ruski investicioni fond Bejzik element magnata Olega Deripaske i srpski biznismen, vlasnik kiparske kompanije Ist point, Zoran Drakulić. Poseban izazov za novog vlasnika biće rešavanje ekološkog problema, što je od ključnog značaja za sve stanovnike Bora i okoline.

SUMPOR-DIOKSID SVAKODNEVNA PRETNJA


U novom kupoprodajnom ugovoru ekologija, odnosno ulaganje u Topionicu koja emisiju sumpor-dioksida mora da svede na evropski nivo predstavljaće značajnu stavku. Dok se to ne dogodi, građani Bora će biti primorani da i dalje žive u ekološki neprihvatljivim uslovima. Na dva merna mesta u Boru svakodnevno se očitavaju sadržaji sumpor-dioksida i na svakih 15 minuta rezultati se dostavljaju Topionici rafinerije, koja reaguje u slučaju akcidenta. Nivo emisije iz odžaka Topionice zavisi od proizvodnje i mikroklimatskih uslova, i mada je nivo proizvodnje snižen i dalje se dešavaju akcidenti. Kada koncentracija sumpor-dioksida pređe hiljadu mikrograma po kubnom metru proizvodnja se smanjuje, ali time problem nije rešen. Do sada je oko 15 osoba - od smenskog majstora do generalnog direktora krivično odgovaralo, jer je Akcionim planom za zaštitu od zagađenja, precizno utvrđeno ko je za šta odgovoran.
Rukovodstvo RTB Bor priznaje da je Planom ulaganja bilo predviđeno da se u Topionicu uloži 2,5 miliona evra, ali je prošle godine uloženo tek milion evra. Prema podacima koji stižu nadležnim inspekcijama, povećana količina sumpor-dioksida u atmosferi redovna je pojava u Boru - prekoračenja su pet do šest puta veća u odnosu na dozvoljene maksimalne vrednosti. Iako je dozvoljena količina sumpor-dioksida 150 mikrograma po metru kubnom, u Boru se ne tako retko izmeri koncentracija od 1.000 mikrograma, a tek ako koncentracija sumpor-dioksida premaši 500 mikrograma reaguje tehnolog, jer se ta količina smatra alarmantnom. Kada merna stanica pokaže da u vazduhu ima 500 mikrograma sumpor-dioksida inspektori reaguju pozivajući zagađivača da smanji emisiju štetnih gasova i tada bi u RTB Bor trebalo da se zaustavi reaktor. Međutim kolektor za bakar radi po takvom sistemu topljenja da ne može sasvim da se zaustavi već se primenjuje tzv. kratki prekid proizvodnje, kako bi se izazvalo obaranje temperature. Inače, svaki proizvodni proces izaziva direktno zagađenje. Jednom mesečno u Boru se sastaje štab, sastavljen od različitih stručnjaka i predstavnika lokalnih vlasti, inspekcija i rukovodstva, koji razmatra izveštaje o merenju štetnih materija u vazduhu. Na jednom od tih sastanaka iznet je podatak da je u prethodne tri godine registrovan povećan broj obolelih od tumora, ali nauka nalaže da treba duži period pratiti uzroke bolesti da bi se dokazala povezanost između zagađenja i smrtnosti. Utvrđeno je, međutim, da sumpor loše utiče na bronhijalnu astmu. Osnovni problem je, upozoravaju stručnjaci, zastarela tehnologija Topionce (stara je pedeset godina), mada treba ukazati i na podatak da se gotovo 15 odsto bakra u svetu proizvodi istom tehnologijom kao u Boru.

- Već 15 godina unazad ulaganja u ekologiju svedena su na minimum. Do devedesetih godina prošlog veka imali smo dobro sređen sistem emisija i imisija, izuzev gasne faze koja je i tada bila ista, ali ulaskom u ekonomsku blokadu, RTB je platio danak jer smo imali kompletnu uvoznu tehnologiju, ali kad nismo mogli da uvozimo delove suočili smo se sa problemom, jer je jedan po jedan deo počeo da se zaustavlja i više nikad nije proradio. Čim je jedan rezervni deo zatrebao cela mašina se gasila - kaže direktor za ekologiju RTB Bor Zvonimir Milijić.

KUDA SA SUMPORNOM KISELINOM


Koji je stepen zagađenja sa kojim će se novi vlasnik suočiti, preciznije će se znati posle objavljivanja studije o svim evidentiranim zagađenjima. U ovom trenutku profesori Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, saradnji sa nemačkim stručnjacima rade na studiji, koja treba da pruži podatke o saniranju jalovišta, vodi, vazduhu... Stručnjaci će dati procenu koliko će vremena i novca trebati za saniranje štete. Koordinator zaštite životne sredine u Topionici, Toplica Marjanović podseća na podatak da se žica kojom se struja dovodi do potrošača pravi od bakra, proizvedenog u RTB Bor. Kad će Bor imati svež vazduh? Onda kad u Srbiji ne bude gladnih", zaključuje Marjanović.

Stručnjaci podsećaju da je u proizvodnji bakra važan koncentrat koji sadrži najmanje 30 odsto sumpora, a takva koncentracija sumpora predstavlja problem. U RTB Bor postoje fabrike sumporne kiseline koje prikupljaju sumpor i pretvaraju ga u kiselinu. Zbog zastarelosti tehnologije može da se iskoristi maksimalno 60 odsto sumpora u proizvodnji sumporne kiseline, dok 40 odsto sumpora, odlazi u atmosferu i tu leži odgovor na pitanje zašto je Bor zagađen. Reč je o zastareloj tehnološkoj opremi, ali i nemogućnosti da se sumporna kiselina iskoristi za proizvodnju veštačkih đubriva. Fabrike veštakih đubriva u Srbiji uglavnom ne rade, pa sumporna kiselina iz pogona RTB Bor nema gde da se transportuje.
Toplica Marjanović, inače, tvrdi da je sumpor svuda problem, jer se sumporna kiselina ne koristi u dovoljnoj meri. On apeluje na državu da stviri uslove za razvoj, pre svega, poljoprivrede, što bi omogućilo veće korišćenje veštačkog đubriva. Kiselina iz Bora sada je uskladištena u ogromnim rezervoarima u Šapcu i Prahovu. "Mi zaustavljamo proizvodnju kada nemamo gde da prodamo kiselinu. U prošloj godini 635 sati nismo radili što je oko deset odsto izgubljenog vremena zbog kiseline" - ističe Marjanović. Kupac RTB Bor imaće obavezu da zaštiti okolinu i od rudničkih voda. Sada se sistemom zaštitnih obodnih kanala i hidrauličnim pumpama sprečava oticanje rudničkih voda u reke, obodni kanali se prepumpavaju iz rudnika Cerovo do jalovišta Krivelj. U prošloj godini je u zamenu cevovoda u dužini od 14 kilometara uloženo više od 13.000 evra. Zaštićena je Kriveljska reka, ali opasnost je i dalje velika od izlivanja jalovišta. Ukoliko bi se to dogodilo, šteta bi se osetila do Crnog mora. Zato bi strategijom zaštite životne sredine Bora i Majdanpeka koju će ponuditi Vlada Srbije, trebalo predvideti sanaciju brana. Kolektor ispod Kriveljske reke, koji je pre deset godina oštećen, nedavno je popravljen, ali samo delimično. Iz Nacionalnog investicionog plana je za popravku brane sa kolektorom u dužini od 80 metara, planirano dva miliona evra, ali za trajno rešenje ovog problema bilo bi potrebno izgraditi novi tunel, što će koštati oko sedam miliona evra.

Ma koliko sume za zaštitu životne sredine izgledale velike, ne treba zaboraviti da su se u prethodnih nekoliko decenija dešavali veliki akcidenti. Najveći se dogodio 60-tih godina prošlog veka, kad su zbog poplava probijena jalovišta, pa se jalovina izlila dolinom Timoka i Borske reke do Dunava. Tada je Bor bio poplavljen. Prognoza da je od tada do danas još uvek kontaminirano od 2.000 do 4.000 hektara zemlje. Istraživanje je rađeno uz pomoć programa SCOOP - Danskog udruženja istraživačkih novinara
Dijana Subotički

Izvor: Danas, ponedeljak, 17. septembar 2007., http://www.danas.co.yu/20070917/biznis4.html#1


Autor diskusije: draganr
Replied on: 01 Oct 2007 14:26:12
Message:

RTB „Bor“ odbrojava do kupca

Namirenje dugova iz prodajne cene



Tender za Rudarsko-topioničarski basen „Bor“ ove nedelje ulazi u pretfinalnu fazu. Lista potencijalnih aspiranata za RTB zaključuje se, naime, 6. oktobra, a onda svi oni koji do ovog datuma otkupe tendersku dokumentaciju imaju pravo da uđu u finalnu fazu: kandiduju se sa obavezujućim ponudama do 22. novembra.

U odbrojavanju do stizanja novog vlasnika RTB, tipovanju da li će pobedu odneti ruski oligarh Oleg Deripaska ili „Ist point“ Zorana Drakulića, da li će prodajna cena sa početnih 340 miliona dolara otići za desetak miliona ili stotinu i nekoliko stotina naviše, otvorile su se i dileme oko dugova ovog preduzeća koji padaju na teret države, kao i vrednosti nalazišta rude.

Procenu vrednosti RTB „Bor“ uradila je kompanija „Deloit“ i ona obuhvata imovinu i zemljište delova Rudnika bakra Bor, Rudnika bakra Majdanpek i Topionice sa rafinacijom.
- Mora se naglasiti da se ne prodaje rudno bogatstvo, već samo imovina i oprema koja se koristi za eksploataciju - objasnio je za „Blic“ Vlada Poznanić iz konsultantske kuće „Deloit“. Inače, samo pravo na eksploataciju novom vlasniku trebalo bi da prenese država i ono nije bilo predmet procene. Poznanić je objasnio da će budući vlasnik registrovati novu firmu sa sadašnjom imovinom RTB-a, dok će država dugove morati da vrati iz novca koji bude dobila prodajom imovine kompanije.

Iako, ne postoji tačan podatak koliki su dugovi RTB-a, između ostalog i zbog sudskih sporova koji se vode sa poveriocima, procenjuje se da oni iznose oko 500 miliona evra. Najviše se duguje državi, odnosno državnim preduzećima: približno oko 359 miliona evra. Dakle, može se zaključiti da će država od prodaje moći da izmiri dugove RTB prema drugim preduzećima, ali bi sama mogla ostati kratka za više desetina miliona evra svojih potraživanja, sem da prodajna cena nadmaši pola milijarde dolara.
Iako tenderski uslovi predviđaju 180 miliona investicija, one će, gotovo sigurno, morati da budu veće ako se želi jeftinija proizvodnja.
- Proizvodni troškovi, po pravilu, ne bi trebalo da nadmaše 1.500 dolara po toni, ali do sada je vađenje koštalo oko 3.000 dolara za tonu. Ovako visokoj ceni doprinosi zastarela oprema. Iako je uobičajen radni vek nekih mašina oko sedam godina, u RTB-u imate mašine stare i po trideset godina - kaže Zoran Petković, bivši dekan Rudarsko-geološkog fakulteta i dugogodišnji inženjer u RTB-u. Prema njegovim rečima, budući vlasnik će samo u proizvodnju morati da investira preko 300 miliona dolara, ali će, u svakom slučaju, investicije doneti profit vlasniku.

Petković je, inače, i jedan od tvoraca studije o vrednosti RTB-a, koja je rađena u saradnji desetak domaćih stručnjaka, a prema kojoj RTB „Bor“ vredi oko 1,3 milijarde dolara.
Prema toj studiji, postojeće istražene geološke rudne rezerve u ležištima RTB „Bor“ obezbeđuju proizvodnju bakra u Srbiji do 2053. godine, sa donjom granicom profita od 7,1 milijardu dolara.
Jedan od stručnjaka i poznavalaca prilika iz RTB-a ocenio je za „Blic“ da će budući vlasnik tog preduzeća imati 100 odsto zarade na svaku tonu proizvedenog bakra.

Povraćaj za osam godina


Ako se uzme u obzir procena ekonomskih stručnjaka u svetu da cena bakra u narednih deset godina neće pasti ispod 5.000 dolara po toni i kvalitetnom proizvodnjom, gde cena proizvedene tone bakra ne prelazi 2.500 dolara profita, zarada će biti stoprocentna. Ulaganje budućeg vlasnika, vratilo bi se za najviše osam godina.
Autor: R. Ž. Marković, S. Trifunović

Izvor: Blic Online,EKONOMIJA, ponedeljak 01.10.2007 - 08:47, http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=14719

Napomena moderatora: Rok za dostavljanje ponuda je po drugom tenderu 31. oktobar 2007. a ne 22. novembar (to je bio produženi rok za prvi tender 2006. godine=


Autor diskusije: draganr
Replied on: 03 Oct 2007 13:06:44
Message:

Ruska bitka za Bor


Rok za otkup tenderske dokumentacije za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena Bor, "ulaznice" za učestvovanje u trci za privatizaciju najvećeg srpskog proizvođača bakra i plemenitih metala, ističe 5. oktobra. Do sada je, saznaju "Novosti", to učinila jedino austrijska kompanija "Briksleg", većinski vlasnik subotičkog "Severa", koja je i na prošlom tenderu otkupila dokumentaciju, ali, kasnije, ipak, nije dostavila ponudu.
Prema našim informacijama, veliki igrači još čekaju krajnji rok da bi kupili dokumentaciju. Ali, saznanja "Novosti" kazuju i da bi "kralju aluminijuma", ruskom oligarhu Olegu Deripaski, koji je već viđen kao novi vlasnik borske kompanije, tada mogao da se suprotstavi niko drugi do njegov zemljak - Boris Berezovski, milijarder jevrejskog porekla koji je dobio politički azil u Engleskoj.
Naravno, Berezovski u trci za RTB ne bi učestvovao posredstvom neke od svojih kompanija, već preko nekog investicionog fonda, ili u konzorcijumu sa još nekim firmama, koje, takođe, odavno merkaju borsku kompaniju.
Podsetimo, na prošlom, propalom tenderu za privatizaciju RTB, dokumentaciju je otkupilo 16 firmi, ali je ponude dostavilo pet kompanija. Dve su u startu bile odbačene - američkog "Hajteka", iz Vašingtona, i ruskog "Baznog elementa", čiji je predsednik UO upravo Oleg Deripaska.


DUGOVI MISTERIJA


IAKO je Miodrag Conić, generalni direktor RTB, najavio da će nezavisna revizorska kuća "Evroaudit" do 30. septembra sačiniti kompletan izveštaj o dugovima borske kompanije, koji se procenjuju od 500 miliona do 700 miliona evra, do toga, ipak, nije došlo. Naše informacije govore da je okončana revizija izveštaja o poslovanju Basena, ali da "minus" još nije "sabran". Pre svega, zbog neslaganja u dokumentaciji i nejasnog odnosa između zavisnih preduzeća koja posluju u sistemu Kombinata bakra.
Lj. T.

Izvor: Večernje novosti Online, 2. oktobar 2007., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=109333&datum=2007-10-03


Autor diskusije: draganr
Replied on: 03 Oct 2007 13:13:58
Message:

Zbog visoke cene bakra na svetskom tržištu potencijalni kupci Rudarsko-topioničarskog basena Bor spremni da poboljšaju investicionu ponudu, tvrde analitičari


Pravi trenutak za privatizaciju RTB Bor



Privatizacija Rudarsko-topioničarskog basena Bor dolazi, po svemu sudeći, u najboljem trenutku. Cene bakra na svetskom tržištu već dve godine su veoma visoke, što je dodatni stimulans za potencijalne kupce, koji bi, u trci za profitom, mogli da ponude solidnu cenu za borski basen.

I mada u RTB Bor nisu želeli da komentarišu da li će aktuelna cena bakra poboljšati ponudu, bivši v.d. generalnog direktora RTB Borivoje Stojadinović kaže za Danas da će cena bakra sigurno uticati na povećanje broja kompanija zainteresovanih za RTB Bor, a to znači oštriju konkurenciju i, pre svega, bolju investicionu ponudu.

- Investicije su potrebne u svim segmentima RTB i sigurno je da će potencijalni kupci ponuditi veći obim investicija od predviđenih. Dakle, ne treba očekivati bum u prodajnoj ceni, ali će kupci sigurno iskazati veću spremnost da investiraju u proces proizvodnje - naglašava Stojadinović.

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević slaže se da bi dobra pozicija bakra na svetskim berzama mogla da podigne cenu RTB Bor, ali dodaje da je veoma važno kojom brzinom će tender biti okončan i šta će se dalje dešavati sa cenom bakra. On, ipak, podseća da proizvođači bakra mogu, prilično precizno, da predvide kretanje cene.
- Proizvođači bakra znaju ko i gde planira otvaranje novih kapaciteta, kakve su rudarske aktivnosti i uvek više računa polažu na to kako će se ubuduće kretati cena, a ne koliko sada iznosi. To što je sada cena bakra visoka svakako je povoljno za prodaju kapitala RTB - ističe Kovačević.

Saradnik Centra za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije Goran Nikolić za naš list ocenjuje da bi privatizacija RTB da je nekim slučajem obavljena 2001. godine predstavljala katastrofu jer je tada cena bakra bila nekoliko puta niža nego danas. On podseća da je prosečna cena u 2003. iznosila 1.777 dolara po metričkoj toni. Međutim, zbog velikog industrijskog buma u Kini dolazi do veće tražnje za bakrom i u 2006. prosečna cena dostiže iznos od 6.740 dolara po toni što je za tri do četiri puta više u odnosu na 2003. godinu.
- Realno je očekivati da će biti postignuta solidna cena za RTB, između ostalog i zato što je sadašnja cena bakra viša nego u trenutku raspisivanja prvog tendera. Ne verujem da će u narednim godinama doći do značajnijeg pada cene. Jer, Kina će i dalje iskazivati visoku tražnju, pa i ako dođe do pada cene bakra to neće biti u značajnoj meri - smatra Nikolić i dodaje da je bakar jedini metal kojim Srbija značajnije raspolaže, kao i da je cela Evropa prilično siromašna metalima.

Analitičari procenjuju da je cena bakra dostigla vrhunac i da će u narednim godinama početi da pada. Komonvelt banka iz Australije očekuje da će prosečna cena u ovoj godini iznositi 6.220 dolara po toni pre svega zato što je zbog krize na tržištu nekretnina u SAD izgradnja smanjena i samim tim manja je i potražnja za bakrom. Kredit Svis smatra da će prosečna cena bakra u 2007. iznositi 6.261 dolar. Meril Linč takođe očekuje pad cene bakra u 2008. godini, a najveći pad od oko 20 odsto predvideo je Global insajt, čiji analitičari procenjuju da će taj trend trajati do 2011. Potražnja za bakrom trebalo bi da pada i izbog toga što vlada Kine pokušava da uspori prebrzi rast privrede, pa se procenjuje da će i ove i sledeće godine ponuda tog metala nadmašiti tražnju. Ipak, analitičari Mekveri banke iz Londona očekuju da cena ostane visoka zbog manjka ponude i podsećaju da su mnogi proizvođači ove godine prijavili manju proizvodnju bakra. Barklejs kepital u 2008. očekuje rast prosečne cene do nivoa od 7.800 dolara po toni. Zadržavanju visoke cene mogle bi doprineti i česte najave štrajkova u zemljama Južne Amerike koje značajno snabdevaju svetsko tržište bakrom. Najviše bakra potražuje Azija (45 odsto, od čega Kina 23 odsto), slede EU sa 22 odsto i Severna Amerika sa 16 odsto, SAD - 13 odsto).
I. Radak

Antrfile:

Na Londonskoj berzi tona bakra 8.155 dolara


Na Šangajskoj berzi tona bakra pre dva dana je vredela 8.010 dolara, a cenu u od 8.155 dolara, bakar je dostigao na Londonskoj berzi. Najviša cena zabeležena je u maju prošle godine kada je tona bakra koštala 8.800 dolara. Za tako visok skok cene bakra analitičari "krive" veliku potražnju koja stiže iz Kine i drugih zemalja čije su privrede u ekspanziji, značajnu ulogu u tome odigralo je i slabljenje dolara, ali i "pumpanje" cene od strane investicionih fondova koji na bakru žele dobro da zarade. Bakar spada u red onih vrsta robe koje na svetskim berzama beleže najveći rast cene. U 2001. funta bakra koštala je 60 centi, a ove godine 3,5 dolara.

Izvor: Danas, Ekonomija, sreda, 3. oktobar 2007., http://www.danas.co.yu/20071003/ekonomija2.html#0


Autor diskusije: draganr
Replied on: 04 Oct 2007 22:36:13
Message:

Ekonomija - ukratko...

Niko se još nije javio za RTB


BEOGRAD - Predsednik sindikata „Nezavisnost“ u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor Rudolf Navijalić izjavio je da, prema njegovim saznanjima, dosad niko nije otkupio tendersku dokumentaciju za učešće na tenderu za kupovinu te državne kompanije, prenosi Tanjug. On je rekao da je 5. oktobar rok za otkup tenderske dokumentacije, ali će potencijalni kupci do tada verovatno odmeravati snage i čekati poslednji trenutak za prijavu. On je potvrdio kao tačnu informaciju da se, pored SMR-a Olega Deripaske, za RTB Bor zainteresovao još jedan ruski kupac, koji se odmah povukao jer kompanije iz ove zemlje ne konkurišu jedna drugoj.

Autor:
E. G.

Izvor: Glas javnosti, 4. oktobar 2007., http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-04-10-2007/ekonomija-ukratko


Autor diskusije: draganr
Replied on: 07 Oct 2007 11:25:49
Message:

Petorka juri bakar


U ponoć, 5. oktobra, istekao je rok za otkup tenderske dokumentacije - “ulaznice” za učestvovanje u nadmetanju za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Prema saznanjima “Novosti”, trku za vlasništvo nad najvećim srpskim proizvođačem bakra i plemenitih metala trčaće pet kompanija.
Kao što je i najavljivao, ruski oligarh Oleg Deripaska, vlasnik moskovskog “Baznog elementa”, posredstvom ćerke-firme “Strajkfors”, kupio je tendersku dokumentaciju.
Najbogatiji Rus na svetu, čiji se imetak procenjuje na 23 milijarde dolara (vlasnik je podgoričkog KAP i rudnika boksita u Crnoj Gori), dostojnog rivala imaće u srpskom biznismenu Zoranu Drakuliću, predsedniku kiparskog “Ist pointa”, koji je, takođe, u igri za kupovinu RTB.
Dokumentaciju je kupila još jedna ruska kompanija - “Solvej”, koja u Makedoniji “drži” rudnik bakra i zlata “Bučim” i ležište olova i cinka “Sasa”. U igri je i austrijska firma “Briksleg”, većinski vlasnik “Severa” iz Subotice.
Ipak, najveću nepoznanicu predstavlja indijska kompanija “Vedante risorsis”, koja je tendersku dokumentaciju otkupila neposredno pred zaključenje roka.
Lj. T.


Izvor: Večernje novosti Online, 6. oktobar 2007., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=109514&datum=2007-10-07


Autor diskusije: draganr
Replied on: 07 Oct 2007 11:47:42
Message:

Za RTB zainteresovano pet kompanija



Bor -- Tendersku dokumentaciju za kupovinu RTB-a Bor noćas do ponoći, kada je istekao rok za to, otkupilo je pet kompanija.


Kako je rečeno u borskom kombinatu bakra, dokumentaciju su otkupile firme "Ist Point" Zorana Drakulića, "Strajk Fors" biznismena iz Rusije Olega Deripaske, "Briksleg" iz Austrije, ruska firma "Solvej" i "Vedante Risorsis" iz Indije.

"Solvej" je vlasnik makedonskih rudnika olova i cinka "Sasa" i bakra "Bučim" za koje je RTB oko deset godina prerađivao bakarni koncentrat.

"Vedante Risorsis" se bavi trgovinom aluminijuma, bakra i cinka.

Rok za podnošenje finalne ponude za kupovinu RTB-a po najnižoj ceni od 340 miliona dolara ističe 31. oktobra.

Na tenderu je ponuđen prenos prava na eksplataciju, rafinaciju bakra, kao i imovina Rudnika bakra Bor, Rudnika bakra Majdanpek i Topionica.

Budući vlasnik će morati da ponudi najmanje 180 miliona dolara investicija i prihvati sve obaveze iz socijalnog programa.

Prvi tender za prodaju RTB-a poništen je pošto prvoplasirani ponuđač, rumunski "Kuprom" ni u dodatnom roku nije platio ponuđeni iznos od 400 miliona dolara.
Beta

Izvor:B92 - Vesti- 6. oktobar 2007. | 17:06 |, http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=10&dd=06&nav_id=266700


Autor diskusije: draganr
Replied on: 10 Oct 2007 22:36:14
Message:

"Bakarni rat"


SUDEĆI po referencama kompanija koje su otkupile tendersku dokumentaciju za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena RTB Bor, borba za vlasništvo nad najvećim srpskim proizvođačem bakra i plemenitih metala obećava da će, posebno imajući u vidu rekordnu cenu crvenog metala, koja premašuje osam hiljada dolara po toni, biti vrlo uzbudljiva.

O moskovskom “Baznom elementu”, čiji je vlasnik Oleg Deripaska, i kiparskom “Ist pointu”, čiji je predsednik Zoran Drakulić, se, uglavnom, sve zna. Po očekivanjima, upravo između ove dve kompanije treba tražiti novog vlasnika RTB. Međutim, i ostale tri kompanije, koje su otkupile tendersku dokumentaciju, nisu za potcenjivanje.

Ruski investicioni fond “Solvej”, takođe, ozbiljno konkuriše za vlasništvo nad RTB. Ova kompanija na četiri kontinenta ima rudnike bakra, nikla, cinka, zlata i dijamanata, u kojima radi oko 100.000 ljudi. Ležišta u njihovom vlasništvu se nalaze u Makedoniji, Laosu, Rusiji, Ukrajini, Kongu, Peruu i Venecueli.
Indijska korporacija “Vedanta risorsis” je jedna od najvećih rudarskih kompanija u toj zemlji. Poseduju rudnike bakra, zlata, aluminijuma, srebra i cinka u Jermeniji, Indiji, Zambiji i Australiji. Učestvovali su u trci za privatizaciju Aluminijumskog kombinata iz Mostara, ali su odustali.

Austrijska kompanija “Briksleg”, koja je većinski vlasnik “Severa” iz Subotice, takođe nije bez šansi. Za Mirka Kovača, predsednika te firme, govori se da je jedan od vlasnika bugarske topionice “Pirdop”, koja se smatra najmodernijom u Evropi.

ODBIJANJE


- MENADžMENT borske kompanije, prilikom kupovine rudarske mehanizacije, neophodne da bi Basen nastavio s radom i izbegao zatvaranje, tražio je od “Ist pointa” da nam bude garant za kupovinu tih mašina. Međutim, Zoran Drakulić je odbio da nas podrži u tom poslu – kazao je Miodrag Conić, v. d. generalnog direktora RTB.

Lj.T.

Izvor: Večernje novosti Online, 10. oktobar 2007., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=109659&datum=2007-10-10


Autor diskusije: draganr
Replied on: 10 Oct 2007 22:40:09
Message:

Na ponovljenom tenderu za RTB Bor samo kompanije koje su dobile zeleno svetlo tenderske komisije



Finansijska snaga potencijalnih kupaca uslov za finiš trke



Beograd - Na ponovljenom tenderu za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor, pet kompanija za koje je tenderska komisija prethodno procenila da ispunjavaju propisane uslove otkupile su tendersku dokumentaciju. Ovo je prvi put da se u tenderskoj proceduri traži mišljenje o potencijalnim učesnicima u nadmetanju za kupovinu nekog preduzeća. Prema rečima Vlade Poznanića, konsultanta u revizorskoj kući Dilojt koja je i privatizacioni savetnik za prodaju RTB Bor, tim potezom bi trebalo da se postigne viši stepen konkurencije.

- Na prethodnom tenderu za privatizaciju borskog basena, prijavilo se više od dvadeset firmi. Njihovi predstavnici imali su pravo uvida u dokumentaciju, obilazili su rudnike i Topionicu, i posle svega ponude nisu dostavljene jer neke od tih firmi nisu ispunjavale ni elementarne uslove tendera koji, između ostalog, propisuju određeni godišnji prihod. Izmenjenim uslovima tendera, koji su ovoga puta oštriji i zahtevniji, predviđeno je da kompanije koje žele da učestvuju moraju prvo komisiji da dokažu da imaju finansijsku snagu za taj potez, i tek kada dobiju "prelaznu ocenu" mogu da učine sledeći korak - objasnio je za Danas Poznanić.

Ulaznicu za novo nadmetanje za kupovinu RTB Bor dobio je, kako se i pretpostavljalo, kiparski investicioni fond Strajk fors, koji je povezan sa kompanijom Bejzik elements ruskog finansijskog magnata i "kralja aluminijuma" Olega Deripaske. Bejzik elements je preko svoje ćerke firme ORN, takođe registrovane na Kipru, učestvovao i na prvom tenderu za privatizaciju RTB Bor, ali je zbog ignorisanja početne cene tada diskvalifikovan pre otvaranje ukupne ponude, za koju tvrde da je u investicionom delu bila "teška" više od pola milijarde dolara. Glavni rival ruskom kapitalu na aktuelnom tenderu, sudeći bar prema uverenju domaće javnosti, je kompanija Ist point Zorana Drakulića. U igri su i austrijska firma Briksleg, koja je već prisutna na našem tržištu jer je većinski vlasnik Severa iz Subotice, zatim ruska kompanija Solvej koja je bila uspešna u privatizaciji makedonskih rudnika olova i cinka Sasa i rudnika bakra Bučim, a poslovne veze sa borskim basenom izgradila je nasleđujući desetogodišnju saradnju u okviru koje je makedonski bakarni koncentrat prerađivan u borskoj topionici. U "minut do 12" dokumentaciju je otkupila i indijska kompanija Vedante resors, koja se bavi trgovinom aluminijum, bakrom i cinkom. Ona je početkom ove godine bila zainteresovana i kupovinu kombinata Aluminij iz Mostara, gde je prošla prvi krug privatizacije, ali je nakon toga odustala.

Svih pet kompanija, za koje stručnjaci procenjuju da su ozbiljni igrači u trci za borskim bakrom, ima rok da do 31. oktobra preda obavezujuće ponude. Prema uslovima tendera, početna cena za rudnike u Boru i Majdanpeku, kao i za Topionicu sa rafinacijom iznosi 340 miliona dolara a minimalni investicioni program je 180 miliona evra.
Da podsetimo, prvi tender za privatizaciju RTB Bor bio je raspisan u oktobru prošle godine sa početnom cenom od 267 miliona dolara. Pobednik, rumunska kompanija Kuprom, ponudila je 400 miliona dolara, ali ni u produženom roku nije mogla da isplati ugovorenu cenu, pa je ugovor sa njom raskinut. U to vreme tehnička vlada, najavila je pregovore sa drugoplasiranim Ist pointom, koji je ponudio 340 miliona dolara (taj iznos je u ponovljenom tenderu odredio početnu cenu). Međutim, srpskim vlastima se tada obratio ruski Bejzik elements, koji je objavio da je zainteresovan za borske rudnike i da očekuje novi tender. Vlada, koja je u međuvremenu iz tehničke prešla u izabranu (a došlo je i do promena u nadležnom ministarstvu) ubrzo je zaključila da se tender mora ponoviti.
M. N. Stevanović

Izvor: Danas, Ekonomija, utorak, 9. oktobar 2007., http://www.danas.co.yu/20071009/ekonomija1.html#6




Autor diskusije: draganr
Replied on: 21 Oct 2007 22:05:01
Message:

Plove „nizvodna“ basenska preduzeća


Agencija za privatizaciju objavila je 19. oktobra javni poziv za aukcijsku prodaju dve fabrike iz sastava „nizvodnih“ kapaciteta Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

Na prodaju se po početnoj ceni od 208.335 dolara nudi Fabrika za konfekcioniranje filmova u sastavu Topionice i rafinacije i Istražni radovi, firma specijalizovana za geološka istraživanja, sa Pogonom za izradu dijamantskih kruna. Početna cena za ovo preduzeće u sastavu Rudnika bakra Bor iznosi 646.265 dolara.

U oba slučaja reč je o ponovljenoj trećoj licitaciji, jer će se preduzeća prodavati za 51 odsto prvobitno ustanovljene početne cene. Podestimo, Fabrika filmova svojevremeno je bila procenjena na 408 i po hiljada dolara, dok su Istražni radovi sa Pogonom za izradu dijamantskih kruna na prvoj aukciji vredeli 1.260.187 američkih novčanica.

Prodajna dokumentacija po ceni od 40.000 dinara će za obe borske firme biti dostupna zainteresovanim kupcima od 22.10. – 7.11. ove godine, a javno nadmetanje zakazano je za 16. novembar u Agenciji za privatizaciju. Uz prijavu za učešće na javnom nadmetanju, potencijalni kupci moraće blagovremeno da uplate i depozit koji za Fabriku filmova iznosi 62 i po hiljade dolara, a za Istražne radove 193.880 dolara.

Predmet prodaje borskih preduzeća u sastavu Basena je pokretna i nepokretna imovina koja se u obe fabrike prostire na oko 1.600 kvadratnih metara. U Fabrici filmova zaposleno je osam žena, dok je u Istražnim radovima i njegovom pogonu dijamantskih kruna ukupno zaposleno 98 radnika. Obe firme prodavaće se na licitaciji neopterećene dugovima.

Iz paketa takozvanih nizvodnih preduzeća u sastavu RTB-a Bor, neprodate su još uvek četiri firme koje posluju u okviru Topionice i rafinacije: Fabrika armatura, žagubička Fabrika odlivaka, Fabrika soli metala i galvanskih proizvoda i Fabrika fotohemikalija i autokozmetike. Aukcije koje su organizovane za njihovu prodaju do sada su bile neuspešne, a poslednji pokušaj prodaje bio je 31. maja ove godine.

Izvor: sajt RTB Bor, http://www.rtbbor.com/aktuelno/?p=88


Autor diskusije: draganr
Replied on: 30 Oct 2007 21:55:19
Message:

Trojka u igri za RTB


ROK za dostavljanje konačnih i obavezujućih ponuda za prenos eksploatacionih prava i kupovinu imovine Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor ističe u sredu u 17 časova. Od pet kompanija koje su otkupile tendersku dokumentaciju, u igri za privatizaciju RTB su, saznaju "Novosti", ostale tri firme.

U trci za kupovinu RTB, po našim informacijama, definitivno neće učestvovati indijska kompanija "Vedanta risorsis", vlasnik rudnika bakra, zlata, aluminijuma, srebra i cinka u Jermeniji, Indiji, Zambiji i Australiji. Nezvanično, odustao je i ruski investicioni fond "Solvej", koji u ležištima metala u Makedoniji, Laosu, Rusiji, Ukrajini, Kongu, Peruu i Venecueli zapošljava oko 100.000 radnika.

Ponudu će, izvesno je, dostaviti kiparska of-šor kompanija "Strajkfors", koja je u vlasništvu moskovskog "Baznog elementa" - poslovne imperije ruskog oligarha Olega Deripaske. Uz njih, "koverat" je spremio i srpski biznismen Zoran Drakulić, predsednik "Ist pointa".
Ipak, naša saznanja kazuju da austrijska kompanija "Briksleg", većinski vlasnik subotičkog "Severa", takođe priprema ozbiljnu ponudu. Mirko Kovač, predsednik te kompanije, ima 15 odsto akcija u nemačkom metalurškom gigantu "Nord dojče rafineri" i 25 procenta deonica u belgijskoj firmi "Kumerijo", u čijem je vlasništvu bugarska topionica "Pirdop", koja se smatra najmodernijom u Evropi.


Početna cena za kupovinu RTB iznosi 340 miliona dolara, dok će novi vlasnik biti u obavezi i da u obnovu rudarskih i metalurških kapaciteta, uključujući i izgradnju nove, ekološki potpuno bezbedne topionice, investira najmanje 180 miliona američkih novčanica.
Lj. T.

Izvor: večernje novosti OnLine, 30. oktobar 2007., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=110533&datum=2007-10-30


Autor diskusije: draganr
Replied on: 31 Oct 2007 12:30:01
Message:

Ističe rok za ponude za RTB "Bor"


Beograd -- Rok za podnošenje konačnih ponuda na tender za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena „Bor" ističe danas u 17 sati.



Početna cena za prodaju tog preduzeća je 340 miliona evra, a tendersku dokumentaciju su otkupile firme "Ist Point" Zorana Drakulića, "Strike Fors" biznismena iz Rusije Olega Deripaske, "Briksleg" iz Austrije, ruska firma "Solvej" i "Vedante Risorsis" iz Indije.

Na tenderu je ponuđen prenos prava na eksploataciju, rafinaciju bakra, kao i imovina Rudnika bakra Bor, Rudnika bakra Majdanpek i Topionica, a budući vlasnik će morati da ponudi najmanje 180 miliona dolara investicija i prihvati sve obaveze iz socijalnog programa u okviru kojeg će morati da prihvati 4.691 radnika.

Predstavnik za medije Agencije za privatizaciju Dušan Belanović kaže da će imena firmi koje budu dostavile finalnu ponudu biti objavljena tek posle prve sednice Tenederske komisije za prodaju borskog basena, koja još nije zakazana.

Prvi tender za prodaju RTB-a poništen je pošto prvoplasirani ponuđač, rumunski Kuprom, ni u dodatnom roku nije platio ponuđeni iznos od 400 miliona dolara.

Prema podacima iz tenderske dokumentacije, RTB je u prošloj godini ostvario profit od 4,8 miliona evra.

Izvor: B92, sreda 31. oktobar 2007., http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=10&dd=31&nav_id=270157


Autor diskusije: draganr
Replied on: 01 Nov 2007 19:53:08
Message:

Ist point odustao od RTB-a "Bor"


Beograd -- Kompanija Ist point potvrdila je danas da nije podnela ponudu na tender za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“.

Predstavnica za medije te kompanije Gordana Vitomirov za B 92 nije želela da komentariše razloge zbog kojih je Ist point, čiji je vlasnik biznismen Zoran Drakulić, odustala od nadmetanja za borski basen.

Drakulić je na prvom tenderu za RTB „Bor“ ponudio drugu najbolju ponudu, od 340 miliona evra.

Agencija za privatizaciju je danas potvrdile da su dve kompanije, od pet koliko ih je otkupilo dokumantaciju, dostavile ponude za RTB Bor. Kompanija SMR jedina je zvanično potvrdila da je podnela konačnu ponudu, dok je prema nezvaničnim informacijama ponudu dostavila još samo austrijska kompanija "Briksleg".

Većina medija piše da su ruska firma "Solvej" i "Vedante Risorsis" iz Indije, nakon otkupa tenderske dokumentacije, odustale od učešća na tenderu, a u Agenciji za privatizaciju kažu da će spisak firmi koje su podnele ponude biti saopšten posle prve sednice Tenderske komisije, čije održavanje ne očekuju pre ponedeljka, 5. novembra.

Kompanija SMR (Strikeforce Meaning and Resource Limited) je članica ruske grupacije Bejzik Element (Basic Element), koja je u vlasništvu ruskog biznismena Olega Deripaske, a generalni direktor SMR-a Džefri Kauli izjavio je da je ta kompanija u svojoj ponudi za RTB Bor ispunila sve minimalne uslove iz tendera.

On je, međutim, izrazio očekivanje da srpska vlada pri izboru najbolje ponude neće uzimati u obzir samo ponuđenu cenu, već da će vrednovati celokupnu investicionu ponudu, jer je za borski basen ključan investicioni program.

"Taj novac koji vlada dobije za RTB Bor otići će u trezor i neće rešiti probleme ljudi koji tamo žive i izgraditi Bor", kazao je on, dodajući da će država više profitirati kroz investicije u taj region i poreze.

Oleg Deripaska, vlasnik kompanije Bejzik Element, jedan je od najbogatijih Rusa, veoma blizak predsedniku Putinu. Procenjuje se da raspolaže bogatstvom od 14 milijardi dolara. Obogatio se tokom 90-ih i jedan je od retkih poslovnih ljudi koji su u Rusiji uspli da očuvaju svoje bogatstvo nakon dolaska na vlast Vladimira Putina.

Na pitanje šta je uticalo na to da SMR prihvati bolje uslove nego na prvom tenderu za prodaju RTB-a Bor, na kojem ta kompanija nije prihvatila minimalnu cenu od 266,7 miliona dolara, Kauli je kazao da se ovoga puta radi o potpuno drugačijem procesu.

"Informacije koje su ovog puta bile ponuđene su mnogo bolje nego na prvom tenderu, proces je bolje strukturiran, a prošle godine su ljudi prevideli koliko su veliki i kolika je dubina problema u tom preduzeću", objasnio je on.

On je odbacio spekulacije da je na ponudu SMR-a uticao sastanak između vlasnika grupacije Bejzik Element Olega Deripaske sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom pre nekoliko meseci.

"Deripaska i Koštunica su razgovarali jedan sat, a od toga samo pet minuta o Boru. Gospodin Deripaska se u svim regionima u kojima njegova kompanija posluje sastaje sa državnicima, tako da susret sa Koštunicom nije ništa neobično", kazao je Kauli.

On je ocenio da bi najveći konkurenti SMR-u u nadmetanju za kupovinu RTB-a Bor mogli biti Ist point srpskog biznismena Zorana Drakulića i austrijski Brikselg.

Kauli je kazao da ne zna ko je od ostale četiri kompanije koje su otkupile tendersku dokumentaciju podneo konacnu ponudu, navodeći da će te podatke objaviti tenderska komisija Agencije za privatizaciju najverovatnije sledeće nedelje.

Lakićević: RTB Bor atraktivniji zbog rasta cene bakra


Mijat Lakićević, glavni urednik magazina Ekonomist, izjavio je za B92 da je SMR imao pravo da se predomisli.

"Moguće je da su ovi sada našli neki drugi interes. Postoji mogućnost da je na tim sastancima utvrđena neka veća spremnost ruske kompanije da učestvuje na tom tenderu. Pored toga, cena bakra je u međuvremenu porasla, kao što i inače raste cena sirovina, tako da to povećava atraktivnost borskog kombinata", kaže Lakićević i dodaje da će na cenu RTB-a Bor uticati i zbivanja na tržištu metala.

"Kolika bi mogla da bude cena teško je proceniti jer to zavisi od događaja na tržištu metala. Ja ipak očekujem da će cena biti bolja nego na pr

Odustajanje firme Zorana Drakulića za Sijku Pištolovu, urednicu sajta Enerdžiobzerver, ne predstavlja iznenađenje, pogotovo posle sastanaka ruskog milijardera Olega Deripaske sa premijerom Vojislavom Koštunicom pre nekoliko meseci.

„Verovatno je procenio da nema nikakve šanse pred gospodinom Deripaskom, ali potenciram, ne zato što je Deripaska magnat u metalurgiji, nego zato što je gospodin Deripaska imao direktan susret sa premijerom Koštunicom. Gospodin Drakulić je sigurno procenio da Deripaska ima bolje odnose sa premijerom i bolje šanse da kupi RTB Bor. Celu ovu ujdurmu, mislim da će najskuplje platiti građani Bora i svi oni koji rade u tom kompleksu”, smatra Pištolova.

Ona ističe da ni u jednoj razvijenoj zemlji ne postoji praksa sastanaka premijera i poslovnih ljudi, što se pogotovo odnosi na sastanak Deripaske, koji nastupa kao jedan od interesenata za kupovinu velikog preduzeća i premijera Koštunice.

“Biznismeni nemaju potrebe da se sreću sa političarima. Biznismeni mogu međusobno da sarađuju i odlučuju da li će ući u neki poslovni odnos ili ne. Kada situacija dođe dotle da oni svoje namere prezentuju političarima to obično na kraju ne izađe na dobro, pre svega za ekonomiju i poreske obveznike dotične zemlje”, ocenila je Pištolova.

Oštriji uslovi na ovom nego na prethodnom tenderu


Zamenik direktora za informisanje RTB „Bor“ Dragan Randjelović kaže da je ovaj tender "ozbiljniji" od prethodnog u pogledu uslova koje treba ispuniti jer firme moraju da imaju odredjeni procenat proizvodnje, odredjeni finansijski godišnji priliv i da rade sa bakrom i istakao "da ne veruje da bi polovina kompanija koje su se prijavile na prethodnom tenderu prošla na novom konkursu".

On je dodao i da je, u odnosu na prethodni tender, na ovom utvrdjena i veća početna cena, veće obavezne investicije, a veća je i količina metala koju kompanija mora da proizvede. Iznos obavezne bankarske garancije povećan je sa tri na deset miliona dolara.

Randjelović je ocenio da će, najverovatnije, biti izabrana nova tenderska komisija jer je stara radila po prethodnim uslovima. Nije želeo da precizira kakva su očekivanja u pogledu premašivanja početne cene, istakavši da će se više znati nakon sednice Tenderske komisije.

Početna cena za prodaju RTB-a "Bor" je 340 miliona evra, na tenderu je ponuđen prenos prava na eksploataciju, rafinaciju bakra, kao i imovina Rudnika bakra Bor, Rudnika bakra Majdanpek i Topionica, a budući vlasnik će morati da ponudi najmanje 180 miliona dolara investicija i prihvati sve obaveze iz socijalnog programa u okviru kojeg će morati da prihvati 4.691 radnika.

Prvi tender je poništen jer prvoplasirani ponuđač, rumunski Kuprom, ni u dodatnom roku nije platio ponuđeni iznos od 400 miliona dolara.

Prema podacima iz tenderske dokumentacije, RTB je u prošloj godini ostvario profit od 4,8 miliona evra.

Izvor: B92, četvrtak 1. novembar 2007., http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=11&dd=01&nav_id=270157


Autor diskusije: draganr
Replied on: 01 Nov 2007 19:58:40
Message:

Drakulić neće RTB, u igri Rusi i Austrijanci



Rok za dostavljanje konačnih ponuda za RTB Bor istekao je u sredu, a prema zvaničnim informacijama ponudu je dostavila samo ruska firma SMR, vlasništvo ruskog biznismena Olega Deripaske. Prema nezvaničnim saznanjima, ponudu je dostavio još samo austrijski "Briksleg".

Kompanija "Ist point" nije podnela ponudu za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, izjavio je vlasnik te kompanije Zoran Drakulić. On u izjavi Tanjugu nije rekao zašto je odustao od kupovine. Pretpostavlja se da su oštriji uslovi za učesće na tenderu bili razlozi za odustajanje "Ist pointa".

Rok za dostavljanje ponuda na drugi tender za prodaju RTB po ceni od najmanje 340 milona dolara istekao je 31. oktobra.

U Agenciji za privatizaciju nisu želeli da saopšte "listu" ponudjača ističući da će to učiniti nakon što naredne nedelje bude održan prvi sastanak Tenderske komisije.

Inače, dokumentaciju su otkupili, pored "Ist Pointa", još i "Briksleg" iz Austrije, ruska firma "Solvej" i "Vedante risorsis" iz Indije.

Prema rečima zamenika direktora za informisanje RTB Bora Dragana Randjelovića, predstavnici ovih firmi, osim indijske, dolazili su u obilazak preduzeća i imali uvid u podatke o poslovanju.

Početna cena za RTB Bor je 340 miliona dolara, pri čemu će budući vlasnik morati da ponudi najmanje 180 miliona dolara investicija. Na tenderu Agencije za privatizaciju ponudjen je prenos prava na eksploataciju, rafinaciju bakra, kao i imovina Rudnika bakra Bor, Rudnika bakra Majdanpek i Topionice.

Prvi tender za prodaju RTB poništen je pošto prvoplasirani ponudjač, rumunski "Kuprom" ni u dodatnom roku nije platio ponudjeni iznos od 400 miliona dolara.

Borski kompleks je u poslednjih nekoliko godina oko 50 odsto prerade koncentrata bakra obavljao za Drakulićev "Ist point". Drakulić je ranije najavljivao da neće učestvovati u tenderu za RTB Bor zajedno sa Rusima, ali je posle toga u nekoliko navrata izjavio da će ruska kompanija Olega Deripaske "Bejzik element", "morati da plati milijardu evra da bi pobedila na tenderu".

Drakulić je učestvovao na prvom tenderu za RTB Bor i tada je ponudio 340 miliona evra za kapital i oko 200 miliona evra investicija. Posle odustajanja rumunskog "Kuproma", bilo je naznaka da će se sa Drakulićem kao drugorangiranim ponudjačem pregovarati o kupovini RTB-a. Od te ideje se odustalo nakon što je nadzorni odbor za RTB zaključio da to nije moguće, jer nema uporište u zakonu.
(MONDO/agencije)

Izvor: MONDO WEB portal, četvrtak, 1. novembar 2007., http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=75688


Autor diskusije: draganr
Replied on: 01 Nov 2007 20:12:37
Message:

Dva zainteresovana ponuđača za RTB Bor



Beograd, 1. novembar 2007. godine – Agencija za privatizaciju Republike Srbije saopštila je danas da je u roku koji je predviđen javnim pozivom dokumentaciju za učešće na tenderu za prodaju RTB Bor grupe otkupilo pet učesnika, od kojih su do isteka roka za dostavljanje finalnih pisanih ponuda, 31. oktobra, ponude dostavile dve kompanije.

U saopštenju se navodi da će imena tih kompanija biti poznata na prvoj sednici tenderske komisije, koja će biti održana početkom naredne nedelje.

Agencija je 31. avgusta ove godine objavila javni poziv za učešće na javnom tenderu za prenos relevantnih eksploatacionih prava i jedinstvenu prodaju osnovne imovine subjekata privatizacije.

RTB Bor grupu čine sledeće osnovne imovinske podceline: Rudnik bakra Bor (u čijem su sastavu površinski kopovi Veliki Krivelj i Cerovo, podzemni rudnik Jama, podzemno nalazište Borska reka, postrojenje za flotaciju i druga rudarska oprema), Rudnik bakra Majdanpek (koji, između ostalog, čine i površinski kop Majdanpek, ležište Čoka Marin, postrojenje za flotaciju i druga rudarska oprema) i Topionica i Rafinacija bakra (koja obuhvata i Topionicu, postrojenja Elektrolize, Fabriku sumporne kiseline, Energanu, Transport, Livnicu, Kamenolom i Fabriku bakarne žice, uključujući Sinter metalurgiju).

Obavezni elementi ponude su prihvatanje minimalne cene za predmetnu imovinu u iznosu od 340 miliona američkih dolara, minimalni investicioni program od 180 miliona američkih dolara, kao i prihvatanje minimalnog socijalnog programa.

Preduslov za razmatranje ponuda je dostavljanje licitacione garancije od 10 miliona američkih dolara, a za najboljeg ponuđača biće proglašen učesnik koji ponudi najveću cenu za predmetnu imovinu.

Prisustvo na prvoj sednici tenderske komisije biće omogućeno svim akreditovanim medijima, a novinari koji su se već akreditovali za prisustvo na javnom nadmetanju za prodaju RK Beograd ne moraju ponovo da se akredituju.

Tačno vreme i mesto održavanja prve sednice tenderske komisije biće blagovremeno objavljeni, dodaje se u saopštenju.

Izvor: sajt Vlade Srbije, http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=77229


Autor diskusije: draganr
Replied on: 03 Nov 2007 17:38:31
Message:

RTB "BOR" NIJE OBEĆAN RUSIMA


U DSS-u tvrde da Vlada Srbije ne protežira ruskog milijardera Olega Deripasku i poručuju vlasniku „Ist pointa" Zoranu Drakuliću da će privatizacija RTB-a „Bor" biti sprovedena isključivo po zakonu

Vlasnik kompanije „Ist point" Zoran Drakulić mogao je slobodno da uđe u trku za RTB „Bor", jer država ne favorizuje Ruse, tvrdi za Press visoki funkcioner DSS-a Dragan Šormaz. On napominje da ni u jednoj izjavi bilo kog Vladinog zvaničnika nije čuo da je ruskom milijarderu Olegu Deripaski obećan RTB „Bor". Baš ovo navodno obećanje navedeno je iz krugova bliskih Drakuliću kao razlog za odustajanje, a juče je zvanično saopšteno da se ipak radi o „nerazumno velikoj investiciji" za kompaniju „Ist point".

Potpredsednik Izvršnog odbora DSS-a Dragan Šormaz tvrdi za Press da će privatizacija RTB-a biti sprovedena isključivo po zakonu i da je Drakulić, da je imao ozbiljnu ponudu, mogao da učestvuje.

- Očigledno je da Zoran Drakulić nije bio spreman da učestvuje na tenderu kada je shvatio da su mu konkurenti ozbiljne kompanije. To što smatra da država protežira rusku kompaniju „SMR" Olega Deripaske za mene je samo pokušaj opravdanja za poslovnu odluku koju je doneo - kaže Šormaz.

Član Odbora za privatizaciju Skupštine Srbije Slavoljub Matić (DSS) napominje da je tržište Srbije otvoreno i da država nema pravo da daje prednost ni domaćim ni stranim kompanijama u privatizaciji.

- Svi ponuđači su dobrodošli jer veća konkurencija uvek rezultira boljom cenom i boljim investicionim i socijalnim programom. Država ne sme da podrži ni Drakulića kao jedinog srpskog ponuđača za RTB „Bor", ni bilo koju stranu kompaniju, jer bi to bilo protivno svim zakonima - kaže Matić.

Dragan Ranđelović, zamenik direktora za kadrovske poslove RTB-a „Bor", iznenađen je odlukom glavnog čoveka „Ist pointa", ali smatra da je toj odluci kumovao nedostatak novca.

- U pitanju je veliki novac. Ne verujem da je „Ist point" mogao da konkuriše samostalno, jer je i na prošlom tenderu učestvovao u partnerstvu sa engleskim ORN fondom - kaže Ranđelović.

Interesantno je da je Zoran Drakulić u jučerašnjem saopštenju i sam priznao da će ukupna cena kupovine i ulaganja u RTB dostići najmanje 800 miliona dolara, što je za njega neracionalna investicija.

- Novim tenderskim uslovima za kupovinu RTB-a „Bor" ograničena je odgovornost države za istorijsku ekološku štetu na 50 miliona dolara. Zbog toga, prema proceni naših stručnjaka, ukupna cena RTB-a dostići će najmanje 800 miliona dolara. To čini investiciju totalno neracionalnom za objektivnog investitora - stoji u saopštenju. Zoran Drakulić, međutim, nije komentarisao svoju raniju najavu da će rusku kompaniju Olega Deripaske „Bejzik element" naterati da plati milijardu evra da bi pobedila na tenderu.

Antfile:
Briksleg: RTB „Bor" će biti evropski gigant!


Austrijska kompanija „Briksleg" zvanično je potvrdila za Press da je Agenciji za privatizaciju predala dokumentaciju za RTB „Bor". PR kompanije Klaudija Miler izjavila je da su namere „Ajteka", čiji je deo kompanija „Briksleg", da razvije RTB u vodeću evropsku rudarsku kompaniju.

- U saradnji sa stručnjacima rudarskog fakulteta u Boru, učinićemo RTB jednim od najrazvijenih kompanija u eksploataciji bakra. Ukoliko pobedimo na tenderu, to će biti najveća evropska investicija u industriji Srbije i tvrdimo da će takođe dovesti Srbiju jedan korak bliže Evropskoj uniji - kaže Milerova. Ona nije htela da komentariše učešće konkurentske kompanije SMR na ovom tenderu.
I. PEŠIĆ

Izvor: Press Online, 02.11.2007., http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=23178


Autor diskusije: draganr
Replied on: 03 Nov 2007 17:42:22
Message:

U rudarsko - topioničarskom basenu „Bor“ zadovoljni potencijalnim kupcima


Austrijanci favoriti u trci za RTB ?


BOR - Miodrag Conić, v.d. direktora RTB-a „Bor“, rekao je juče da su dve velike svetske kompanije u finišu kupovinu imovine borskog kombinata bakra. To su ruski „Bazni element“ Olega Deripaske, naveo je on, i austrijska firma „Briksleg“, koja je većinski vlasnik „Severa“ iz Subotice. „Briksleg“ ima i akcije u najsavremenijoj topionici „Pirdop“ u Bugarskoj. Conić je izjavio da je zadovoljan što će jedna od ove dve moćne kompanije kupiti RTB. Očekuje se da novi vlasnik uđe u posed najkasnije do sredine marta iduće godine.

Poznavaoci prilika smatraju da austrijska kompanija ima više izgleda da postane novi vlasnik najvećeg srpskog proizvođača bakra jer će, kako nezvanično saznajemo, „Briksleg“ ponuditi bolje uslove, prvenstveno kada je reč o početnoj ceni. U Boru se pretpostavlja da je austrijska kompanija u bliskoj vezi s ruskim kapitalom. Početna cena za RTB je 340 miliona dolara, pri čemu će budući vlasnik morati da ponudi najmanje 180 miliona dolara investicija.

Tendersku dokumentaciju, sem dve navedene kompanije, otkupili su i ruski investicioni fond „Solvej“, „Ist Point“ Zorana Drakulića i indijska korporacija „Vedanta risoris“. Drakulić je juče potvrdio da je odustao od RTB-a, ali nije naveo razloge.
Agencija SINA

Izvor: Glas javnosti, petak 2. novembar 2007., http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-02-11-2007/austrijanci-favoriti-u-trci-za-rtb


Autor diskusije: draganr
Replied on: 03 Nov 2007 17:45:20
Message:

Drakulić zasad ćuti


POSLE ponuda za prenos eksploatacionih prava i kupovinu imovine Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, koje su predali SMR, iz sastava moskovskog “Baznog elementa”, čiji je vlasnik Oleg Deripaska, najbogatiji Rus na svetu i austrijski “Briksleg”, ćerka-firma kompanije “Atek”, čiji je predsednik Mirko Kovač, u domaćoj javnosti najveća nepoznanica je iznenadno odustajanje Zorana Drakulića i njegovog “Ist pointa” od trke za RTB.
- Tačno je da nismo predali ponudu za kupovinu borske kompanije - potvrdila je za “Novosti” Gordana Vitomirov, portparolka “Ist pointa”. - O razlozima za takvu našu odluku, javnost ćemo obavestiti uskoro.
Austrijanci, u čijem je vlasništvu 15 odsto akcija u nemačkom metalurškom gigantu “Nord dojče afineri” i 25 procenata deonica belgijske “Kumerije”, u okviru koje posluju bugarska topionica bakra “Pirdop”, mudro ćute i ne otkrivaju karte.
Nasuprot njima, dr Džefri Kauli, generalni direktor SMR, ukazuje da ovom ponudom Rusi pokazuju svoju rešenost u pogledu planova za ulaganje i doprinos dugoročnom razvoju RTB “Bor”.
- Samo u slučaju da se ponude ozbiljne investicije, RTB može da očekuje dugoročne pozitivne promene i stabilnost - kazao je dr Kauli. - Naš plan obuhvata značajna ulaganja u tehnologiju, opremu i proizvode, kao i u unapređenje proizvodnih standarda.
U izjavi za naš list, Miodrag Conić, generalni direktor RTB, istakao je da je “izuzetno dobro što su ponudu za borsku kompaniju dostavile dve veoma respektabilne i finansijski jake kompanije”.
- Umesto minimalnih 180, zahtevaćemo, tokom pregovora sa prvorangiranim ponuđačem, da obavezne investicije za obnovu rudarskih i metalurških kapaciteta RTB iznose 250 miliona dolara - naglasio je Conić. - Sa pobednikom na tenderu morao bi biti precizno definisan plan i dinamika investiranja, koja bi striktno morala da se poštuje. U suprotnom, automatski bi se pristupilo raskidu kupoprodajnog i ugovora o prenosu eksploatacionih prava.

KOMISIJA


VLADA Srbije, saznajemo, formiraće uskoro tendersku komisiju, koji će činiti predstavnici ministarstava ekonomije i regionalnog razvoja i rudarstva i energetike, kao i po jedan član poslovodstva RTB, sindikata i lokalne samouprave. Oni će, tokom naredne nedelje, otvoriti pristigle ponude i odrediti prvorangiranog ponuđača.

PROGRAM

PREDSTAVNICI Samostalnog sindikata RTB ponovili su da se oni zalažu da dobiju strateškog partnera, a ne vlasnika.
- Međutim, država se oglušila o naše zahteve - podvlači Dragan Aleksić, predsednik Samostalnog sindikata RTB. - Od novog vlasnika zahtevaćemo da tri godine ne bude otpuštanja, kao i da socijalni program iznosi minimum 400 evra po godini staža.
Lj. T.

Izvor: Večernje novosti, 1. novembar 2007., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=110658&datum=2007-11-02


Autor diskusije: draganr
Replied on: 03 Nov 2007 17:49:51
Message:

Ist Point odustao od RTB Bor u dogovoru sa državnim vrhom, tvrdi konsultant za strana ulaganja Milan R. Kovačević


Beograd - Rangiranja konačnih ponuda za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena Bor najavljeno je za narednu nedelju, a to što su u igri ostala samo dva učesnika, kiparski SMR, koji posluje u sastavu ruskog investicionog fonda Bejzik element i austrijska kompanija Briksleg, za većinu upućenih predstavlja iznenađenje, jer se očekivalo da jedan od glavnih favorita bude Ist Point Zorana Drakulića. U saopštenju dostavljenom medijima Drakulić tvrdi da je novim tenderskim uslovima odgovornost države za ekološku štetu ograničena na 50 miliona dolara, zbog čega će prodajna cena tog kombinata dostići iznos od najmanje 800 miliona dolara. "To je neracionalno ulaganje za svakog objektivnog investitora". Umesto odgovara na pitanje kako je došao do te računice, Drakulić, koji se juče nalazio u inostranstvu, rekao je u kratkoj izjavi za Danas, da će naredne nedelje detaljnije obrazložiti razloge svog odustajanja. On je negirao spekulacije da je ustupio tender Rusima, jer je za uzvrat dobio neko obećanje od Vlade. "Ni govora", kratko je prokomentarisao.

I stručnjaci u ovom trenutku nemaju odgovor na pitanje kako je Drakulić došao do iznosa investicija u RTB Bor od najmanje 800 miliona dolara, ali ne isključuju mogućnost da je odustajanje deo dogovora sa državnim vrhom.

- U prilog toj spekulaciji ide ranija izjava Drakulića da će Rusi, ukoliko žele da kupe RTB Bor, morati da pripreme milijardu dolara. Moguće je, međutim, da drugi član konzorcijuma sa kojim je Ist point nastupao na prošlom tenderu, londonski investicioni fond, nije prihvatio da prati tu investiciju. Takođe, nije isključeno ni da je među zainteresovanim učesnicima došlo do neformalnog dogovora, da su se pregrupisali, i da je Ist Point, kome je osnovna delatnost ipak više vezana za trgovinu bakrom, u dosluhu sa nekim, i da će nakon prodaje nastaviti da radi sa borskom Topionicom i rudnicima. Ne bih isključio ni mogućnost da je Vlada Srbije sklopila neki dogovor - rekao je za Danas Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja.
On, ipak, smatra da je čudno što učesnici na tenderu za RTB Bor stalno potenciraju da su investicije koje je budući kupac spreman da realizuje, daleko važnije od cene. "Mislim upravo suprotno, da za državu investicije uopšte ne bi trebale da imaju značaja. Ako neko hoće da plati po pravoj ceni imovinu dva rudnika i Topionice, a uz to i koncesiono pravo na eksploataciju rude, što nije mala ponuda, država ne bi trebalo da brine da li će on pokrenuti proizvodnju. Reč je o neobnovljivim resursima, i ako nam ruda bakra ostane u zemlji, za neko vreme kada će, svakako biti još skuplja, ne vidim da je država mnogo izgubila" kaže Kovačević.

Menadžment RTB iznenađen je zbog odustajanja Drakulića da uđe u trku za borski bakar, ali smatra da je dobro što su dve kompanije podnele ponude, jer to znači bolju pregovaračku poziciju koja bi trebalo da omogući kvalitetniji investicioni program.

Da podsetimo, rok za dostavljanje konačnih ponuda istekao je 31. oktobra, a istog dana učešće u nadmetanju za borski basen zvanično je, novinarima u Beogradu, objavio Džefri Kauli, generalni direktor kiparske kompanije SMR, koja posluje u sastavu ruskog investicionog fonda Bejzik elements, u vlasništvu finansijskog magnata Olega Deripaske. Drugi učesnik na tenderu je, kako se nezvanično saznaje, austrijski Briksleg, na čijem čelu se nalazi Mirko Kovač. Ta kompanija već je prisutna na našem tržištu kao većinski vlasnik subotičkog Severa. Ona raspolaže i sa 15 odsto akcija nemačkog metaluškog kompleksa Nord dojče rafineri, kao i sa 25 odsto akcija belgijske firme Kumerijo. Početna cena za RTB Bor, iznosi 340 miliona dolara, obavezan investicioni program je 180 miliona dolara a novi vlasnik moraće da ispuni i obaveze minimalnog socijalnog programa.
M. N. Stevanović

Izvor: Danas, Ekonomija, subota-nedelja, 3-4. novembar 2007., http://www.danas.co.yu/20071103/ekonomija1.html#6


Autor diskusije: draganr
Replied on: 03 Nov 2007 17:53:22
Message:

DRAKULIĆU SKUPO


U „Ist pointu“ ocenili da novi tenderski uslovi za kupovinu RTB čine tu investiciju potpuno neracionalnom


BEOGRAD - Zoran Drakulić, vlasnik kompanije „Ist point“, odustao je od trke za kupovinu RTB „Bor“ jer je cena bila previsoka. U „Ist pointu“ su, naime, ocenili da novi tenderski uslovi za kupovinu RTB čine tu investiciju potpuno neracionalnom za objektivnog investitora.

„Novim tenderskim uslovima ograničena je odgovornost države za istorijsku ekološku štetu na 50 miliona dolara. Zbog ovog ograničenja, po proceni naših stručnjaka, ukupna cena RTB ‘Bor’ dostići će najmanje 800 miliona dolara“, ističe se u saopštenju „Ist pointa“, uz ocenu da ta cena čini investiciju totalno neracionalnom.

Ova kompanija, koja je bila drugoplasirana na prvom tenderu za prodaju RTB „Bor“, ali je odustala od učešća na drugom, ponovljenom nadmetanju, dodaje da će pratiti uslove i realizaciju ugovora sa budućim kupcem.

Drakulićevo odustajanje od RTB nije puno uznemirilo radnike borskog giganta, koji sada čekaju otvaranje dve pristigle ponude. Predsednik Samostalnog sindikata RTB „Bor“ Dragan Aleksić kaže za Kurir da je malo iznenađen Drakulićevim odustajanjem, ali da imaju još dve ponude.

- Mi nismo favorizovali nijednog potencijalnog kupca. Drakulić je bio dobro upoznat sa RTB i dugo godina je prisutan u našoj firmi, ali on najbolje zna koje su njegove mogućnosti - navodi Aleksić.

On kaže da je čudno da nijedna kompanija nije došla da razgovara sa sindikatima.
- Niko nije razgovarao sa nama. Ne znamo ništa o njihovom socijalnom programu. Čak smo čuli da je tekst socijalnog programa preuzet od „Kupruma“, koji je bio prvoplasiran na prethodnom tenderu - kaže Aleksić.

Inače, kako smo saznali u Agenciji za privatizaciju, imena dva ponuđača saznaće se u utorak. Nezvanično, ponudu su dali austrijski „Briksleg“ i ruski SMR poznatog tajkuna Olega Deripaske.

Izvor: Kurir, subota 3. novembar 2007., http://www.kurir-info.co.yu/clanak/kurir-03-11-2007/drakulicu-skupo


Autor diskusije: draganr
Replied on: 03 Nov 2007 18:16:10
Message:

Vlasnik kompanije „Ist point“ Zoran Drakulić poručio svom kolegi Olegu Deripaski


RTB preskup za racionalnog kupca


Domaći biznismen je izostajanje sa tendera za borski kombinat opravdao činjenicom da će cena dostići 800 miliona dolara


BEOGRAD - Tender za Rudarsko-topioničarski basen „Bor“ polako, ali sigurno se komplikuje, kao i što se, uostalom, očekivalo. Naime, domaći biznismen Zoran Drakulića izdržao je samo jedan dan da ne saopšti razloge odustajanja. On je juče kazao da je država na ponovljenom tenderu promenila uslove pa će ukupna cena za RTB dostići najmanje 800 miliona dolara, što investiciju čini neracionalnom. Ova izjava u najmanju ruku obećava veoma teške pregovore države sa potencijalnim pobednikom na tenderu, ruskim Baznim elementom Olega Deripaske ili austrijskim Brikslegom, ali i govori da se ove firme prilikom prijave na tender možda nisu baš vodile ekonomskim interesima. Ovo se posebno odnosi na Ruse koji bi mogli dobiti prednost zbog sve boljih odnosa Srbije i Rusije.

Rumunski „Kuprom“ je na prvom tenderu pobedio sa ponudom od 580 miliona dolara, 400 za imovinu i 180 za investicije, a sada uz minimalnu cenu za imovinu i investicije novi kupac mora da da najmanje 520, s tim da mu država neće pomoći oko saniranja ekološke štete, što ga može koštati još najmanje sto miliona dolara. Tako se dolazi do cifre od 620 miliona dolara kao najmanje što će budući gazda RTB-a morati da izvadi iz džepa. Naravno, za modernizaciju u pogone biće potrebno i više od 180 miliona dolara, pa ga i to dodatno koštati.

Drakulić objašnjava da je novim uslovima ograničena odgovornost države za nastalu ekološku štetu do zaključenja kupoprodajnog ugovora na 50 miliona dolara, što povećava cenu koju će morati da plati kupac. Pregovori o ekološkoj šteti vođeni su između države i pobednika i na prvom tenderu „Kuproma“. Sa Rumunima je bilo dogovoreno da država plati sve, ali i da se angažuje revizor koji bi utvrdio iznos za saniranje štete.

Drakulić je i tada komentarisao da se tako smanjuje iznos od 400 miliona dolara, koliko su ponudili Rumuni za RTB, odnosno da im se vraća oko 80 miliona dolara, koliko će verovatno biti potrebno za ulaganje u ekologiju. Tada su se Koštuničini ministri branili da je to predviđeno Zakonom o privatizaciji, što je i tačno, ali nije jasno kako se sada promenila situacija pa se ograničava nešto što država u stvari ne može da limitira. U Agenciji za privatizaciju su potvrdili da je sada uvedeno ograničenje, ali nisu mogli da kažu koliko iznosi.

Izgleda da se sada Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, zadužen za privatizaciju RTB-a, dosetio da ograniči ova izdvajanja, čime će, verovatno, uštedeti državi najmanje 30 miliona dolara, a možda i više. Ipak, ovaj potez ima i svojih loših strana. Kupac RTB-a će morati da obezbedi više para za investiranje u borski kombinat, a pitanje je kako će se to odraziti na ukupnu cenu. Moguće je da novi gazda traži olakšice na drugoj strani ili da smanji investicije u RTB, što će biti loše za modernizaciju pogona koja je preko potrebna.
Vladimir Spasić

Izvor: Glas javnosti, subota 3. novembar 2007., http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-03-11-2007/rtb-preskup-za-racionalnog-kupca


Autor diskusije: draganr
Replied on: 05 Nov 2007 16:44:12
Message:

RTB Bor: Andrić na čelu komisije


Bor -- Predsednik Tenderske komisije za prenos eksploatacionih prava i prodaju imovine RTB Bor biće Luka Andrić.
Ponude dostavljene na tender za prodaju RTB „Bor“ trebalo bi da budu otvorene u utorak, 6. novembra.

Pored državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije Luke Andrića, član tenderske komisije koja broji pet članova, koja bi u utorak u Agenciji za privatizaciju trebalo da otvori ponude za kupovinu borskog kombinata bakra, jeste i državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Đorđe Mihajlović, navodi izvor Bete.

Kao i u prethodnom neuspelom tenderu, dva člana komisije biće vršilac dužnosti generalnog direktora RTB Miodrag Conić, i predsednik opštine Bor Branislav Rankić.

Rankić je ranije najavio da će prestati da se protivi prodaji RTB-a po sadašnjim uslovima, ukoliko taj srpski gigant ode u ruke ruskoj firmi - zarad uticaja u pregovorima kako bi Kosovo i Metohija ostali u sastavu Srbije.

Jedinu nepoznanicu, prema saznanjima Bete, čini izbor petog člana komisije, čiji se predlog iščekuje iz sindikata RTB-a.

U prethodnom pokušaju privatizacije RTB-a, to je bio predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije RTB-a Dragan Aleksić.

Prva sednica Tenderske komisije biće održana sutra u 16 sati u Agenciji za privatizaciju, na kojoj će biti otvorene dve ponude pristigle na tender za prodaju borskog basena.

Ponude za kupovinu RTB-a po minimalnoj ceni od 340 miliona dolara, podnele su firme SMR, iz sastava ruskog Baznog elementa magnata Olega Deripaske i Briksleg iz Austrije.

Iz trke se povukla kiparska firma "Ist Point" Zorana Drakulića, najveći poslovni partner RTB-a poslednjih nekoliko godina, koja procenjuje da će ukupna cena na tenderu za prodaju RTB Bor dostići najmanje 800 miliona dolara.
Beta

Izvor: B92,ponedeljak 5. novembar 2007., http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=11&dd=05&nav_id=270818


Autor diskusije: draganr
Replied on: 05 Nov 2007 22:07:41
Message:

Danas otvaranje ponuda za RTB Bor


Beograd - Agencija za privatizaciju najavila je da će danas otvoriti ponude pristigle na tender za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Prema ranijim informacijama iz krugova bliskim Vladi Srbije, ponude na tender su dostavili ruski SMR, deo kompanije Bejzik element Olega Deripaske, i austrijski Briksleg.

Tenderska komisija za prodaju RTB bi na prvoj sednici, koja će početi u 16.00 u prostorijama Agencije za privatizaciju u Beogradu, trebalo da oceni da li su ponude ispravne i objavi imena ponuđača. Drugi tender za prodaju eksploatacionih prava i borskog kompleksa u kojem su rudnici bakra Bor i Majdanpek i Topionica i rafinacija bakra, raspisan je 31. avgusta sa početnom cenom od 340 miliona dolara i minimalnim investicijama od 180 miliona dolara. Kupac je obavezan da prihvati i minimalne obaveze iz socijalnog programa, preduslov za razmatranje ponuda je dostavljanje licitacione garancije u iznosu od 10 miliona, a za pobednika tendera će biti proglašen ponuđač sa najvećom cenom, navodi Agencija.
Beta

Izvor: DANAS, Ekonomija, utorak, 6. novembar 2007., http://www.danas.co.yu/20071106/ekonomija1.html#8


Autor diskusije: draganr
Replied on: 06 Nov 2007 08:32:39
Message:

Boru otvaraju ponude


RTB BOR dobiće, najverovatnije, novog vlasnika u februaru. Iako je prva sednica tenderske komisije zakazana za utorak po podne, još nećemo (zvanično) znati koliko su dva zainteresovana kupca ponudila za kupovinu imovine Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Izvesno je samo da će to morati da bude najmanje 340 miliona dolara, kao i još 180 miliona dolara na ime obaveznih investicija, pretežno ekološkog tipa.

Finansijske detalje saznaćemo krajem meseca, na trećoj sednici tenderske komisije. U utorak bi tek trebalo da se obelodani koja su dva kupca, od pet koliko ih je otkupilo tendersku dokumentaciju, dostavila obavezujuće ponude. Već smo pisali da je reč o moskovskom “Baznom elementu”, čiji su predstavnici to i potvrdili. Reč je o ruskoj kompaniji čiji je vlasnik milijarder Oleg Deripaska. Prema izvorima “Novosti” drugu ponudu dao je austrijski “Briksleg”, koji je deo grupacije “Ajtek” na čijem čelu je bečki industrijalac Mirko Kovač.

Budući kupac moraće da prihvati i obavezni socijalni program i zadrži na poslu više od četiri hiljade zaposlenih. Takođe, moraće da dostavi licitacionu garanciju višestruko veću nego što je to važilo na prethodnom tenderu za RTB “Bor”, kada je rumunski “Kuprom” odbio da plati kupoprodajnu cenu (a sam je ponudio 400 miliona dolara). Garancija je tada bila tri miliona, a sada je 10 miliona dolara.
Javni poziv za RTB “Bor” je, podsetimo, objavljen 31. avgusta ove godine. Iako je dokumentaciju otkupilo pet učesnika, samo dva su, do kraja, ostala u igri za kupovinu imovine RTB “Bor”, koju čine delovi: Rudnik bakra “Bor”, Rudnik bakra “Majdanpek”, kao i Topionica i Rafinacija bakra. U utorak se otvaraju ponude sa podacima o ponuđaču, a za, otprilike, nedelju dana koverte sa tehničkom ponudom. I tek kada prođu ove uslove, na trećoj sednici tenderske komisije otvaraju se finansijske ponude.

Privatizacioni savetnik odlučuje o rang-listi ponuđača. Tek kada se ona utvrdi, država počinje pregovore sa prvorangiranim. Do kraja decembra, tako, trebalo bi da bude potpisan kupoprodajni ugovor. Potom na scenu stupa Komisija za zaštitu konkurencije, kojoj treba oko mesec dana da izda kupcu rešenje, nakon koga ovaj treba da uplati kupoprodajnu cenu na koju se obavezao.
Tako, ako sve bude teklo po planu Agencije za privatizaciju, novac od prodaje imovine RTB “Bor” bi mogao da “legne” na račun za namirivanje poverilaca u februaru iduće godine...


ŠTA AKO BUDE REPRIZA?

DA se ne bi ponovio scenario već viđen sa rumunskim “Kupromom”, izmenama Zakona o privatizaciji predviđeno je da država može da krene u pregovore sa drugoplasiranim na tenderu, ukoliko prvi sa rang-liste ne plati kupoprodajnu cenu. Jedini problem u ovoj priči je što izmene zakona još nisu prošle skupštinsku proceduru, a, u najboljoj varijanti, zakon bi mogao da bude usvojen u drugoj polovini decembra.

KO DA VIŠE

UKOLIKO oba kupca zadovolje kvalifikacione i tehničke kriterijume, vlasnik RTB “Bor” postaće onaj ko ponudi veću cenu. Uplaćena suma neće ići u budžet, već na poseban račun za namirenje poverilaca. U državnu kasu bi eventualno mogao da se slije samo višak novca iznad obaveza ovog nekadašnjeg giganta, što će teško da se desi. Jer, procene od pre dve godine kazuju da su dugovi RTB “Bora” oko pola milijarde dolara, a minimalna cena je, podsetimo, 340
miliona dolara...
D. I. K.

Izvor: Vecernje novosti On Line, utorak, 6. novembar 2007., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=110798&datum=2007-11-06


Autor diskusije: draganr
Replied on: 06 Nov 2007 23:03:04
Message:

Agencija: Dve ponude za RTB "Bor"


Beograd -- Na tender za prodaju RTB "Bor" stigle su dve ponude - firme „Strajk fors“ Olega Deripaske i austrijskog „Ajtek mineralsa“.


U Agenciji za privatizaciju Srbije otvorene su ponude pristigle na tender za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena "Bor", koje su dostavili ruski SMR, deo kompanije Bejzik element Olega Deripaske, i austrijska firma "Ajtek minerals", koja posluje u sastavu kompanije "Briksleg".

Tendersku dokumentaciju za kupovinu imovine RTB-a i eksploatacionih prava otkupilo je pet firmi, ali su tri, Ist Point Zorana Drakulića, ruska firma Solvej i "Vedante Resources" iz Indije, odustale od slanja obavezujućih ponuda.

Predsednik tenderske komisije za prodaju RTB-a Luka Andrić zakazao je za ponedeljak, 12. novembra, nastavak današnje sednice na kojoj će biti razmatrane tehničke ponude kvalifikovanih ponuđača, koje se odnose na investicioni program. Posle toga će komisija otvarati finansijske ponude koje se odnose na cenu, a pobednik tendera će biti ponuđač koji ponudi veću cenu.

Generalni direktor RTB-a Miodrag Conić je novinarima rekao da je zadovoljan što postoje dva ponuđača jer se time postižu bolji uslovi za zaposlene. On je rekao da očekuje da novi kupac ispuni uslove iz tendera, uloži predviđenu sumu novca za investicije i uslove koji se tiču ekologije. "Očekujem da kupac sa sindikatima ispregovara dobar socijalni program i donese moderne tehnologije i visoke standarde", kazao je Conić.

Predsednik sindikata UGS "Nezavisnost" u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor Rudolf Navijalić izjavio je da će ukoliko austrijska firma Ajteks minerals, koja se prijavila na tender za kupovinu RTB, bude odmah diskvalifikovana, biti sasvim jasno da je reč o nagodbi sa ruskom firmom SMR.

"Ako se desi da već danas austrijska firma bude eliminisana zbog navodnog neispunjavanja kvalifikacionih uslova, onda se sasvim očigledno radi o jednoj političkoj nagodbi sa ruskom kompanijom" rekao je on povodom otvaranja ponuda firmi zainteresovanih za privatizaciju.

Dogovor sa ruskom kompanijom, prema njegovim rečima, "u krajnjoj liniji ne mora da bude loša stvar, ali ako je u prvom planu politika, ekonomija će biti u poslednjem".

Komentarišući činjenicu da su se na tender prijavile samo dve kompanije, on je ocenio da "i to može biti dovoljno, ako se igra fer i pošteno" i istakao da će se to upravo videti na otvaranju ponuda.

Navijalić je dodao da je ponašanje vlasti kada je u pitanju ova privatizacija vrlo simptomatično i istakao da se među zaposlenima javlja sumnja da li vlada uopšte želi da privatizuje RTB Bor".

Agencija za privatizaciju je 31. avgusta ove godine objavila drugi tender za prodaju RTB-a po minimalnoj ceni od 340 miliona dolara i uz prihvatanje investicionog programa od najmanje 180 miliona dolara.

Drugi tender za prodaju eksploatacionih prava i borskog kompleksa u kojem su rudnici bakra Bor i Majdanpek i Topionica i rafinacija bankra, raspisan je 31. avgusta sa početnom cenom od 340 miliona dolara i minimalnim investicijama od 180 miliona dolara.

Kupac je obavezan da prihvati i minimalne obaveze iz socijalnog programa, preduslov za razmatranje ponuda je dostavljanje licitacione garancije u iznosu od 10 miliona, a za pobednika tendera će biti proglašen ponuđač sa najvećom cenom, navodi Agencija.

Prvi tender za prodaju RTB-a poništen je u aprilu ove godine pošto rumunski Kuprom, koji je pobedio sa ponudom od 400 miliona dolara, ni u dodatnom roku nije uplatio ponuđenu cenu.
Beta

Izvor: B92,utorak 6. novembar 2007., http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=11&dd=06&nav_id=270971


Autor diskusije: draganr
Replied on: 07 Nov 2007 21:43:42
Message:

RUSI I AUSTRIJANCI U TRCI ZA RTB



Ruska kompanija SMR (Strikeforce Mining and Resources Ltd.) i austrijski konzorcijum u kojem su tri firme iz grupacije A-TEC (A-Tec Minerals and Metals Holding GmbH, A-Tec Industries AG i Montanwerke Brixlegg AG) dostavile su finalne ponude za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena Bor, saopšteno je na prvoj sednici Tenderske komisije koja je u Agenciji za privatizaciju održana 6. novembra. Ostale tri firme koje su otkupile tendersku dokumentaciju Basena ( East point, Vedanta Resources i Solway), odustale su od nadmetanja na tenderu.

Luka Andrić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja konstatovao je na sednici, kao predsednik Tenderske komisije, da su prispele ponude dostavljene u skladu sa tenderskom procedurom i objasnio da su sada na potezu savetnici koji imaju obavezu da još jednom detaljno pregledaju dokumentaciju i da svoj sud o tome u formi izveštaja dostave Agenciji za privatiziaciju.
- Izveštaj savetnika biće razmatran na sledećoj sednici Tenderske komisije koja je zakazana za 12. novembar u 15 sati – rekao je Andrić. Ukoliko savetnici daju zeleno svetlo, tada će se otvoriti tehničke ponude kvalifikovanih ponuđača koje se odnose na investicioni i socijalni program. Ukoliko savetnici ni tada ne budu imali primedbe, otvoriće se i finansijske ponude na osnovu kojih će se znati kojoj će od ove dve međunarodne kompanije pripasti eksploataciona prava i imovina kombinata bakra.

- Uslov za rangiranje ponuđača će, kao i prošli put, biti isključivo cena koju su ponuđači spremni da plate za RTB, a otvaranje finansijskih ponuda trebalo bi da bude upriličeno do kraja novembra – istakao je Andrić.

U izjavi za medije koji su i ovoga puta s velikom pažnjom pratili otvaranje ponuda, prvi čovek RTB-a, Miodrag Conić, između ostalog je rekao da očekuje da oba ponuđača do kraja tendera ostanu u trci jer se time otvara bolja pregovaračka pozicija za kombinat bakra. – S obzirom na to da se tenderska procedura potpuno drugačije sprovodi kada postoji samo jedan učesnik na tenderu, dobro je što će se za RTB nadmetati dva finansijski moćna kupca sa međunarodnim rejtingom. Očekivali smo da svi oni koji su otkupili tendersku dokumentaciju dostave ponde za Bor, ali bez obzira na to, očekujem da kupac ispuni sve ono što je predviđeno tenderom, da investira, ispuni sve uslove vezane za ekologiju i da sa reprezentativnim sindikatima dogovori socijalni program. Nadam se, takođe, da će sa novim kupcem u Bor i region doći moderne tehnologije, visok standard i napredak uopšte – rekao je Conić.

Izvor: sajt RTB Bor, 07. novembar 2007.
www.rtbbor.com


Autor diskusije: draganr
Replied on: 07 Nov 2007 23:45:44
Message:

Bilo bi dobro da obe kompanije zainteresovane za borski basen ostanu do kraja u igri, tvrdi v.d. direktora RTB Bor Miodrag Conić



Strogi tenderski uslovi privukli ozbiljne igrače


Beograd, Bor - Kompanije koje učestvuju na tenderu za privatizaciju Rudarsko topioničarskog basena Bor, SMR iz sastava Bejzik element i konzorcijum A-TEK grupe, izuzetno su ozbiljne i bilo bi dobro da obe ostanu u igri do kraja tenderskog postupka. Ne bih voleo da zbog eventualnih formalnih nedostataka u dokumentaciji, neka od njih bude eliminisana tokom procedure, jer bi tada država imala lošiju poziciju u pregovorima o detaljima kupoprodajnog ugovora. Za rukovodstvo RTB Bor značajno je i to što su se na tender sa oštrijim uslovima nego u prethodnom krugu, javile dve grupacije koje su od pet zainteresovanih učesnika, objektivno najjače. U ovom trenutku nije moguće proceniti koju će stategiju upravljanja Borskim basenom primeniti te kompanije. Slika će biti nešto jasnija početkom naredne nedelje, kada će biti otvorene tehničke ponude, iz kojih se može sagledati plan investicija i socijalnog programa - izjavio je za Danas Miodrag Conić, v.d. direktora RTB Bor koji je i član Tenderske komisije.

Naš sagovornik ističe da su kompanije ovoga puta morale da izdvoje deset miliona dolara za učešće (na prvom tenderu, garancija je iznosila tri miliona dolara) a da je vrednost obaveznih investicija podigniuta na 180 miliona dolara, što je tri puta više od iznosa koji je bio predviđen u prvom nadmetanju. U međuvremenu, uvećana je i vrednost opreme, jer su nabavljeni novi kamioni, veliki bager vredan oko tri miliona evra a osposobljen je i niz mašina i opreme koji su godinama bili van funkcije. To će dodatno uvećati cenu koju pobednik treba da izdvoji za RTB, jer je tenderskim uslovima predviđeno da je u obavezi da prihvati i obrtnu imovinu, finalne proizvode i repromaterijal koji se zateknu u momentu potpisivanja ugovora.

Iako se u medijima spekuliše da je kompanija A-TEK zainteresovana samo za rudnike, dok bi preradu sirovine organizovala u svojim postrojenjima u bugarskoj topionici Pirdop što bi troškove investiranja u novu topionicu u Boru, umanjilo za oko sto miliona dolara, stručnjaci Metalurškog fakulteta u Boru, smatraju da je to malo verovatno. Oni podsećaju da i proizvodnja u rudnicima nije ekološki čista jer se javljaju velike količine jalovine. Činjenica je, takođe, da je prerada stranog koncetrata bakra, koja sa oko 50 odsto učestvuje u proizvodnji borske topionice, opterećena nešto višim cenama transporta rude, koja se od luke u Konstanci, Dunavom prevozi do luke u Prahovu, a odatle železnicom do borskih peći. Troškovi proizvodnje bakra sada se kreću između 200 i 300 dolara po toni, a transport za strani bakarni koncentrat dostiže 12 dolara po toni. To je, pre samo nekoliko godina, kada se cena bakra na svetskoj pijaci kretala oko 1.400 dolara, bio visok trošak. Sada, međutim, kada tona bakra na berzi premašuje 8.000 dolara, troškovi transporta su simbolični, tvrde stručnjaci. Oni naglašavaju da pri takvoj ceni, koja proizvodnju bakra čini isplativijim poslom od trgovine drogom i oružjem, svaki investitor će radije uložiti veća sredstva da održi topionicu uz rudnike, koji su glavni posao, a potruditi se da što pre, kroz uvećanu proizvodnju, isplati ulaganje.

Jedan od potencijalnih vlasnika RTB Bor je kiparski Strajk fords (SMR), kompanija kćer investicionog fonda Bejzik element ruskog finansijskog magnata Olega Deripaske. Grupacija radi u sektoru metalurgije i rudarstva, eksploatiše nalazišta feromolibdena i prerađuje koncetrate bakra u Rusiji i Mongoliji. Upošljava oko 143.000 radnika a godišnji prihod se kreće oko 23 miliona dolara. Dodatna prednost tog fonda je reputacija Deripaske, koji slovi za biznismena veoma bliskog sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom a činjenica je da investira najčešće u regione koji su u dobrim odnosima sa Kremljom, kao i da je među državnicima u tim oblastima rado viđen gost. Za razliku od SMR, grupacija A-TEK još nije zvanično objavila svoje planove, a na tender se javila kao konzorcijum koji osim matične kompanije, Minerals end metals holding, čine i Industris AG i Montanverke Briksleg AG. Grupaciju vodi bečki biznismen Mirko Kovač, a raspolaže, između ostalog, sa 15 odsto akcija nemačkog metalurškog giganta, Nord dojče rafineri, kao i sa 25 odsto kapitala belgijskog Kumerijo. Briksleg raspolaže sa nekoliko modernih topionica, od kojih se, kao primer ekološki čiste prerade rude, najčešće pominje Pirdop iz Bugarske, ali i topionice te kompanije u austrijskim Alpima, gde se, nadomak poznatih turističkih objekata, bave preradom ne samo rude nego i sekundarnih sirovina.

Antrfile:
Bezrazložan strah


- Nema razloga za strah da će A-TEK, ukoliko pobedi na tenderu, ugasiti borsku topionicu. Tenderskim uslovima jasno je precizirana obavezna investicija u izgradnju nove topionice, a jedina dilema koju treba rešiti pregovorima je da li će investitor graditi optimalne kapacitete dovoljne za sadašnji nivo prerade rude iz borskih jama, čije se zalihe procenjuju na najmanje 50 godina, ili će se opredeliti za veću investiciju. U tom slučaju, moraće da organizuje intenzivniju proizvodnju koja će omogućiti da se zalihe rude iscrpe u narednih dvadeset godina - kaže za Danas Miodrag Conić, v.d.direktora RTB Bor.
M.N. Stevanović

Izvor: DANAS, Ekonomija, četvrtak, 8. novembar 2007., http://www.danas.co.yu/20071108/ekonomija1.html#1


Autor diskusije: draganr
Replied on: 10 Nov 2007 23:58:15
Message:

Ekonomija

Deripaskino ili austrijsko carstvo


Radnici borskih rudnika čekaju novog gazdu – moćnog ruskog oligarha ili zapadni kapital



Koverte za prodaju borskog rudnika ponovo su otvorene, a pitanje kom će se ekonomskom carstvu privoleti, ruskom ili austrijskom, ostaje i dalje da lebdi nad gradom koji kao da se približava kraju agonije. Da li će doći bolji dani? Nikola Stončev, tehnički rukovodilac proizvodnje u Flotaciji, sleže ramenima: „Nadam se”, odgovara lakonski. U Topionici još stoje bakarne anode na kojima su, kao na biblijskim pločama iz američkih filmova o Mojsiju, ispisani rekordi u proizvodnji bakra, koji su po pravilu padali uoči rođendana predsednika Tita.

Borani bi rekli da je ovaj grad bio najbliži komunizmu. Rudarsko-topioničarski basen nije brinuo samo o svojim radnicima. Svi građani su imali besplatan prevoz do Borskog jezera, simbolično plaćali grejanje, na stan su čekali najduže dve godine.

Danas pogoni Topionice ne izgledaju dobro. „To što vidite nije otpad, to je postrojenje. Kao da statiram u ’Pobesnelom Maksu’”, kaže jedan jedan od zaposlenih.
...
Tenderska procedura je ponovo pokrenuta, najkasnije do kraja meseca obelodaniće se ko je ponudio više: ruski SMR, vlasništvo ruskog oligarha Olega Deripaske, ili austrijski konzorcijum, grupacija „A-TEK”.

Poslovodstvo Rudarsko-topioničarskog basena Bor se nada da se neće ponoviti neprijatna priča sa rumunskim „Kupromom”, koja se završila fijaskom i radničkim protestima. Ali, ne zaleću se ni u optimizmu.

– Ovoga puta i država je uvidela koje su greške napravljene na prvom tenderu pa je i procedura bitno popravljena – kaže Miodrag Conić, v. d. generalnog direktora RTB Bor.

Budući kupac izdvojiće najmanje 340 miliona dolara i još 180 miliona dolara za investicije. Pregovaraće se i za veća ulaganja jer se mora graditi nova topionica i fabrika sumporne kiseline. To je, kaže direktor Conić, jedini način da se reši zagađenje grada.

Borani su podeljeni – oni koji su za slovensko bratstvo navijaju za moćnog ruskog tajkuna Deripasku i rado će postaviti crveni tepih za najbogatijeg Rusa, pa makar se Bor ubuduće zvao Borsk. Ali, nije malo ni onih koji bi više voleli austrijskog gazdu. Ipak je to Zapad.

U borskom rudniku koji duguje 500 miliona dolara državi i poveriocima, ima još najmanje 650 miliona tona rude bakra, što je dovoljno za više od dvadeset godina eksploatacije. Zaposleno je nešto manje od 4.900 radnika, a još oko 200 njih bi trebalo da prema novom, trećem socijalnom programu, dobiju otpremninu u visini od 400 evra po godini staža. Time će se pridružiti armiji od pet hiljada nezaposlenih u gradu koji žive od buvlje pijace ili taksiranja.

Dve kladionice pa banka, opet dve kladionice pa banka, tako izgleda glavna borska ulica Moše Pijade u kojoj na svega stotinak metara ima čak osam kockarnica. Listiće sportske prognoze uglavnom popunjavaju radnici RTB-a. Poslednjih meseci situacija u preduzeću se nešto popravila, plate su porasle, a ima i posla zahvaljujući aranžmanu sa firmom beogradskog biznismena Zorana Drakulića, koji je jedno vreme slovio i kao mogući kupac.

Dalibor Golubović, jedan od radnika „Mocartove” kockarnice, kaže da je uvek bio bolje plaćen od šefa smene u Basenu, ali da se poslednjih meseci situacija menja u korist zaposlenih na površinskim kopovima.
...

Stereotipi se, ipak, teško razbijaju. Nedavno su i strani novinari primetili razliku između Bora kakav je stvarno i onoga kako je predstavljen u medijima, kaže portparolka RTB-a Gorica Tončev. Ali, ipak su svojoj priči dali naslov „Grad koji umire”.
Dragoljub Stevanović

Izvor: Politika,objavljeno: 10.11.2007., http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=47211&lang=2




Autor diskusije: draganr
Replied on: 12 Nov 2007 23:45:23
Message:

Tenderi


Održan nastavak prve sednice tenderske komisije za RTB Bor


Nastavak Prve sednice Tenderske komisije koja prati sprovođenje javnog tendera za jedinstvenu prodaju osnovne imovine i prenosa pripadajućih eksploatacionih prava Rudarsko topioničarskog basena Bor – grupa Rudnici bakra Bor d.o.o. u restrukturiranju, Bor, Rudarsko topioničarskog basena Bor – grupa Rudnik bakra Majdanpek d.o.o. u restrukturiranju, Majdanpek i Rudarsko topioničarskog basena Bor – grupa Topionica i rafinacija bakra d.o.o.u restrukturiranju, Bor (Subjekti privatizacije), održan je dana 12. novembra 2007. godine, u prostorijama Agencije za privatizaciju (Beograd, Terazije 23, II sprat, velika sala) u 15:00 časova.

Tenderska komisija je zasedala u sledećem sastavu:

Predsednik Tenderske komisije:

Luka Andrić , diplomirani pravnik, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, kao predstavnik iz reda republičkih organa;

Zamenik predsednika Tenderske komisije:

Miodrag Conić, diplomirani ekonomista, v.d. generalni direktor RTB Bor Grupa- RTB Bor d.o.o. u restrukturiranju, kao predstavnik subjekta privatizacije;

Članovi Tenderske komisije:

Branislav Rankić, diplomirani inženjer metalurgije, predsednik Opštine Bor, kao predstavnik lokalne samouprave prema sedištu subjekta privatizacije;

Đorđe Mihajlović, diplomirani inženjer geologije, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, kao predstavnik iz reda republičkih organa;

Milutin Negovanović, automehaničar, poslovođa u pogonu Cerovo i predsednik Samostalnog sindikata RTB Bor Grupa – Rudnici bakra Bor d.o.o. u restrukturiranju, Bor, kao zajednički predstavnik reprezentativnih sindikata subjekta privatizacije.


Tenderska komisija je usvojila Izveštaj Savetnika Agencije za privatizaciju o oceni dostavljene kvalifikacione dokumentacije i konstatovala da ponuđač “Strikeforce Mining and Resources Limited” nije dostavio kompletnu dokumentaciju. Tenderska komisija je u skladu sa uputstvom za ponuđače, koje je inače sastavni deo tenderske dokumentacije, naložila ovom ponuđaču da do ponedeljka 19. novembra 2007. godine, do 16:00 časova dostavi dodatnu dokumentaciju.

Takođe je konstatovano da drugi ponuđač, Konzorcijum “A-TEC Minerals & Metals Holding GmbH, A-TEC Industries AG i Montanwerke Brixlegg AG” ispunjava propisane kvalifikacione kriterijume.

Izvor: sajt Agencije za privatizaciju, 12. 11. 2007., http://www.priv.yu/


Autor diskusije: draganr
Replied on: 13 Nov 2007 23:20:22
Message:

Ruska kompanija SMR


Dokumentaciju za RTB Bor dostavićemo u roku



Bor - Ruska kompanija SMR, jedan od dva učesnika na tenderu za Rudarsko-topioničarski basen Bor (RTB), saopštila je juče da će dostaviti svu neophodnu dokumentaciju kako bi učestvovala u kupovini tog preduzeća. Tenderska komisija za prodaju RTB, naložila je juče ruskoj kompaniji SMR, jednom od ponuđača za kupovinu tog preduzeća, da do ponedeljka, 19. novembra, dostavi dodatnu dokumentaciju. Kako je Beti rečeno u RTB, kompaniji SMR nedostaje dokument kojim bi se potvrdilo iskustvo u obavljanju relevantne delatnosti i dokaz o finansijskoj sposobnosti da kupi RTB. "To znači da je potrebno da Bejzik element dostavi dokument kojim potvrđuje da kao matično preduzeće daje neograničenu solidarnu odgovornost za obaveze koje će imati SMR", naveli su u RTB.
Beta

Izvor: DANAS, Ekonomija, sreda, 14. novembar 2007., http://www.danas.co.yu/20071114/ekonomija1.html#9


Autor diskusije: draganr
Replied on: 14 Nov 2007 20:37:57
Message:

Austrijska dimna zavesa za Deripasku


Nekompletna dokumentacija ruske kompanije paravan za procenu ko su još potencijalni igrači i kakvi su izgledi za pobedu



Iako ruska kompanija „Strajkfors limitid”, u vlasništvu jednog od najbogatijih ljudi na svetu Olega Deripaske, nije dostavila kompletnu dokumentaciju na tenderu za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena Bor, zbog čega su od Agencije za privatizaciju dobili dodatni rok od nedelju dana, Rusi su, kako se saznaje, i dalje najveći favoriti. U poslovnim krugovima se može čuti da nema nikakve sumnje da će Deripaska odneti pobedu jer su, prema ovim izvorima, Austrijanci samo „pratnja” ili dimna zavesa čuvenom oligarhu sa Kavkaza kako bi novi tender imao što veći legitimitet i bar dva učesnika.

Prema istim izvorima, jednoj takvoj kompaniji kakva je Deripaskin „Osnovni element”, u čijem sastavu posluje i „Strajkfors limitid”, ne može se dogoditi da na tenderu koji vredi 520 miliona dolara, koliko se traži za kupoprodajnu cenu i investicije, previde nešto od potrebnih papira. Ovo se tumači kao manevar da se kupi vreme i vidi ko su još potencijalni igrači i kakvi su izgledi za pobedu.

Drugi potencijalni kupac imovine Bora i korisnik eksploatacionih prava – konzorcijum tri firme koje pripadaju austrijskoj grupaciji „A-tek”, ispunio je propisane kvalifikacione kriterijume.

U Agenciji za privatizaciju, uostalom kao i u sličnim takvim slučajevima, ne saopštavaju šta je to „Strajkfors” u podnetoj dokumentaciji prevideo. Inače, kod tenderskih prodaja u dosadašnjem toku privatizacije nije bilo neuobičajeno da Agencija za privatizaciju odredi dodatni rok za dostavljanje potrebnih papira i da upravo taj ponuđač, kao u slučaju „Lukoila” kod prodaje „Beopetrola”, pobedi na tenderu.

Grupacija na čijem je čelu Oleg Deripaska u 2006. godini imala je promet od 23 milijarde dolara, a zapošljavaju 240.000 radnika. Prisutni su i u energetskom sektoru, mašinskoj i avio-industriji, finansijskim uslugama. Sama kompanija SMR je iz sektora rudarstva i metalurgije. Deripaska je, inače, dva puta bio na razgovoru sa premijerom Vojislavom Koštunicom u Beogradu, pa otuda i spekulacije u javnosti da mu je RTB obećan sa najvišeg nivoa. Generalni direktor SMR-a Džefri Kauli je na to odgovarao da su predmet razgovora više bile mogućnosti učešća srpskih preduzeća u pripremi Olimpijade u Sočiju.

Podsećanja radi, na prethodnom tenderu za prodaju RTB-a „Strajkfors limitid” je takođe učestvovao, ali tenderska komisija je utvrdila da njihova ponuda nije ispunila uslove iz javnog poziva i uputstva za ponuđače. „Strajkfors” je tada priložio pisanu izjavu da nije u mogućnosti da ponudi minimalni iznos cene utvrđen tenderom, a nije dostavio ni licitacionu garanciju za učešće na tenderu u iznosu od tri miliona dolara. Prvi čovek ove kompanije Džefri Kauli je pre nekoliko meseci, najavljujući učešće na novom tenderu, saopštio da je njihova ponuda iznosila samo jedan dolar kao cena za RTB, dok je iznos njihovih budućih investicija ostao obavijen velom tajne.
Jovana Rabrenović

Izvor: POLITIKA, Ekonomija, [objavljeno: 14.11.2007.], http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=47620&lang=2


Autor diskusije: draganr
Replied on: 21 Nov 2007 23:09:23
Message:

SMR dostavio dokumentaciju za RTB



Bor -- Ruska kompanija SMR dostavila je Agenciji za privatizaciju dodatnu dokumentaciju u ponudi za kupovinu RTB Bor.

Tenderska komisija za privatizaciju tog preduzeća održaće u četvrtak sastanak kako bi utvrdila da li je SMR, koji je u vlasništvu ruskog biznismena Olega Deripaske, dostavio sve potrebne dokumente i time steći pravo učešća u trci za kupovinu RTB-a, saznaje Beta.

Tenderska komisija za prodaju borskog kombinata bakra je naložila prošle nedelje SMR-u da dopuni svoju ponudu, a ukoliko to ne učini, ponuda neće biti ocenjivana.

Predstavnici SMR-a u Beogradu su najavljivali da će u roku dostaviti traženu dokumentaciju, koja se odnosi na dokaze o obavljaju delatnosti propisane tenderom, kao i o finansijskoj sposobnosti SMR-a da kupi borski kombinat.

Za kupovinu RTB-a, pored SMR-a, ponudu je dao i austrijski konzorcijum u kojem su tri firme iz grupacije Atek (A-TEC), koji je ispunio sve kvalifikacione uslove.

Kompanija SMR je deo Bejzik (Basic) elementa, a u sastavu austrijskog konzorcijuma su A-TEC Minerals end Metalas Holding, A-TEC Industries i Montanwerke Brixlegg.

Podsećamo, tendersku dokumentaciju za kupovinu imovine RTB-a i eksploatacionih prava otkupilo je pet firmi, ali su tri, Ist Point Zorana Drakulića, ruska firma Solvej i "Vedante Resources" iz Indije, odustale od slanja obavezujućih ponuda.

Agencija za privatizaciju je 31. avgusta ove godine objavila drugi tender za prodaju RTB-a po minimalnoj ceni od 340 miliona dolara i uz prihvatanje investicionog programa od najmanje 180 miliona dolara.

Na prvom tenderu za RTB minimalna cena je bila 266,7 miliona dolara, a poništen je, jer kupac, prvorangirani rumunski Kuprom (Cuprom) nije ni u dodatnom roku uplatio cenu od 400 miliona dolara.
Beta

Izvor: B92, sreda 21. novembar 2007., http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=11&dd=21&nav_id=273123


Autor diskusije: draganr
Replied on: 22 Nov 2007 16:02:00
Message:

23.11.2007.

Nastavak prve sednice tenderske komisije za RTB Bor


Nastavak prve sednice tenderske komisije koja prati sprovođenje javnog tendera za jedinstvenu prodaju osnovne imovine i prenosa pripadajućih eksploatacionih prava Rudarsko-topioničarskog basena Bor održaće se u petak, 23. novembra, u 12 časova, u prostorijama Agencije za privatizaciju, Terazije 23, sala 1, na 8. spratu.

RTB Bor grupu čine osnovne imovinske potceline: Rudnik bakra Bor d.o.o. u restrukturiranju iz Bora, Rudnik bakra Majdanpek d.o.o. u restrukturiranju iz Majdanpeka i Topionica i rafinacija bakra d.o.o. u restrukturiranju iz Bora.

Imajući u vidu da je ponuđač “Strikeforce Mining and Resources Limited” u predviđenom roku, a u skladu sa zahtevom tenderske komisije dostavio dodatnu dokumentaciju, na sednici se očekuje prezentacija izveštaja savetnika Agencije o ovom pitanju.

Na prethodnoj sednici konstatovano je da drugi ponuđač, konzorcijum koji čine “A-TEC Minerals & Metals Holding GmbH”, “A-TEC Industries AG” i “Montanwerke Brixlegg AG” ispunjava propisane kvalifikacione kriterijume.

Nakon razmatranja izveštaja savetnika, predviđen je nastavak javnog otvaranja tehničkih ponuda u ovom postupku, u skladu sa uputstvom za ponuđače, koji čini sastavni deo tenderske dokumentacije.

U slučaju da tehničke ponude sadrže predviđena dokumenta, otvoriće se i najvažniji deo – finansijske ponude, pri čemu će isključivo ponuđena cena opredeliti ponuđača sa kojim će se otpočeti pregovori radi potpisivanja ugovora o kupoprodaji, kao i ugovora o prenosu eksploatacionih prava.

Izvor: sajt Vlade Srbije, 23.11.2007., http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/dogadjaji.php?id=1516


Autor diskusije: draganr
Replied on: 24 Nov 2007 20:00:02
Message:

Otvorene ponude za RTB Bor



Beograd, 23. novembar 2007. godine Agencija za privatizaciju Republike Srbije saopštila je da je na drugom nastavku prve sednice tenderske komisije koja prati sprovođenje javnog tendera za jedinstvenu prodaju osnovne imovine i prenosa pripadajućih eksploatacionih prava Rudarsko topioničarskog basena Bor danas obavljeno javno otvaranje pristiglih ponuda za kupovinu kapitala ovog preduzeća.

U saopštenju se navodi da je RTB Bor grupu čine osnovne imovinske potceline: Rudnik bakra Bor d.o.o. u restrukturiranju iz Bora, Rudnik bakra Majdanpek d.o.o. u restrukturiranju iz Majdanpeka i Topionica i rafinacija bakra d.o.o. u restrukturiranju iz Bora.

Članovima tenderske komisije najpre je prezentovan izveštaj savetnika o dodatnoj kvalifikacionoj dokumentaciji za ponuđača “Strikeforce Mining and Resources Limited”, koji je jednoglasno usvojen.

U skladu sa tenderskim pravilima prvo se pristupilo otvaranju tehničkih ponuda po redosledu prispeća i tom prilikom je konstatovano da ponude oba ponuđača sadrže sva propisana dokumenta i da su se stekli uslovi za otvaranje finansijskih ponuda.

Tenderskim pravilima definisano je da je jedini i ključni faktor koji će opredeliti prvorangiranog ponuđača upravo novčani iznos za kupovinu imovine subjekta privatizacije.

Po otvaranju finansijskih ponuda, konstatovano je da je “Strikeforce Mining and Resources Ltd“ ponudio cenu od 370.000.000 dolara, a da je konzorcijum “A-Tec Minerals and Metals Holding GmbH, A-Tec Industries AG, Montanwerke Brixlegg AG” ponudio cenu od 466.000.000 dolara.

Finansijski i pravni savetnici Agencije za privatizaciju izvršiće ocenu podnetih ponuda koja će biti predstavljena članovima tenderske komisije na sledećoj sednici kada se očekuje i zvanično proglašenje rang-liste ponuđača.

Nakon toga, pristupiće se pregovorima sa prvorangiranim ponuđačem o zaključenju kupoprodajnog ugovora, kao i ugovoru o prenosu eksploatacionih prava.

Izvor: sajt Vlade Srbije,http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=78719


Autor diskusije: draganr
Replied on: 24 Nov 2007 20:13:02
Message:

RTB: A-tec nudi 466, SMR 370 mil. $


Beograd -- Austrijski konzorcijum A-tec ponudio 466 miliona dolara, a ruski SMR 370 miliona dolara za Rudarsko-topioničarski basen Bor

Predsednik Tenderske komisije Luka Andrić očekuje de će odluka o prvorangiranom ponuđaču biti doneta mnogo pre isteka roka od 30 dana, jer je najvažniji kriterijum za odlučivanje ponuđena cena. On dodaje i da bi ugovor sa kupcem mogao da nude potpisan do kraja godine.

Oba ponuđača su priihvatila i minimalne uslove socijalnog programa,a ruska SMR grupa je ponudila 414 miliona dolara investicija, dok je Ajtek ponudio 180,4 miliona. Ipak, i pored toga odluka o prvorangiranom je jasna s obzirom da je austrijska kompanija ponudila skoro sto miliona dolara više, kaže Andrić.

On je na konstataciju da su Rusi ukupno dali bolju ponudu rekao da „to ne može tako da se gleda. Investicije nisu isto što i cena. Da su oni hteli da plate veći iznos dali bi ponudu od 700 miliona dolara, pa bi pobedili. Naravno da je bitno da investicije budu što veće, ali na ovom tenderu to nije glavni kriterijum“.

Predsednik opštine Bor Branislav Rankić kaže da rukovodstvo RTB-a i opština smatraju da su Boru potrebne investicije i naglašava da je veliko pitanje da li je bolji kupac onaj koji plati veću prodajnu cenu ili onaj koji uloži više novca u RTB.

Predstavnik austrijskog konzorcijuma, u kom su "A-TEC Minerals end Metals Holding", "A-TEC Industries" i "Montanwerke Brixlegg", Bernard Ripel je izrazio zadovoljstvo dosadašnjim tokom privatizacije, ali je istakao da oni neće sapštavati detalje ni investicionog ni socijalnog programa dok agencija ne objavi ko je prvorangorani ponuđač.

On je rekao da je RTB veliki izazov za svakog ko ga kupi, pa tako i za njih, i najavio da će pregovarati i sa sindikatima i sa vladom i lokalnom zajednicom, ukoliko njihova ponuda bude proglašena najboljom. Ripel je napomenuo da je RTB jedina koprodukcija (sistem vadjenja, prerade i plasmana rude) u centralnoj i istočnoj Evropi i dodao da ta kompanija ne bi ni pokušavala da ga kupi da ne misli da RTB ima veliki potancijal.

Predsednik Samostalnog sindikata RTB Bor Dragan Aleksić kaže da taj sindikat nije zadovoljan ponudama i dodaje da će oni insistirati na tačnom iznosu obaveza za RTB.

SMR: Čekamo ishod pregovora sa A-tec


Generalni direktor ruske kompanije SMR Džefri Kauli izjavio je da je razočaran što je konzorcijum A-Tec iz Austrije ponudio veću cenu za kupovinu imovine Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, ali da još postoji mogućnost da SMR postane vlasnik RTB-a.

"Izražavamo sumnju da će Atek moći da zatvori finansijsku konstrukciju koja se odnosi na ukupnu ponudu za RTB, kao što je bio slučaj sa rumunskim Kupromom (Cuprom)", rekao je Kauli.

Prvi tender za prodaju RTB-a poništen je jer prvoplasirani ponudjač, kompanija Kuprom, ni u dodatnom roku nije uplatila ponudjenu cenu od 400 miliona dolara. Na tom tenderu je učestvovao i SMR, ali je diskvalifikovan jer je umesto minimalne cene od 266,7 miliona dolara ponudio jedan dolar za ukupnu imovinu RTB-a. Na prvom tenderu se nije pregovaralo sa drugoplasiranim ponudjačem, konzorcijumom Ist pointa i londonskog investicionog fonda ORN, koji je ponudio 340 miliona dolara, dok je novim tenderom predvidjeno da se u slučaju da se sa prvoplasiranim ne postigne dogovor može pregovarati sa ponudjačem koji je dao drugu najbolju ponudu.

Ukupna ponuda SMR-a, koja uključuje cenu za ponudjenu imovinu, investicioni plan i sredstva za kupovinu obrtnih sredstava, vredna je, kako je rekao, 832 miliona dolara.

SMR, kako je dodao, nije želeo da po svaku cenu kupi RTB-a i procenio je da je 370 miliona maksimalna cena za imovinu tog preduzeća. "Naša ponuda se zasniva na ozbiljnom planu za razvoj i oporavak RTB-a, što je važnije od cena koja će biti isplaćena Vladi Srbije", naglasio je Kauli.

On je objasnio da smatra da je neizvesno kako će Ajtek obezbediti novac za kupovinu RTB-a zbog toga što je samo nekoliko banaka spremno da podrži takvu investiciju i svi veliki investitori im se obraćaju.

Kauli je naglasio da "još ne pakuje kofere" i da s nestrpljenjem čeka ishod pregovora tenderske komisije i Ajteka.

Andrić: Cena jedini kriterijum


Državni sekretar za privatizaciju Luka Andrić je rekao juče da će posle otvaranja finansijskih ponuda za RTB Bor u razmatranje biti uzeta samo najveća ponuđena cena, a da neće biti uzeti u obzir dodatni socijalni program i investicije u Rudarsko-topioničarski basen Bor u slučaju da su i njih investitori naveli.

"Moguće je da svako od ponuđača ponudi dodatni socijalni program - dodatne otpremnine i benificije, produžavanje roka zadržavanja radnika, a i veće investicije. Međutim, to se neće bodovati i jedini kriterijum za rangiranje ponuda biće ponuđena cena", objasnio je Andrić.

Prema njegovim rečima, u ovom slučaju državi je u interesu da dobije što više novca za namirenje poverilaca, od kojih su najveći Agencija za osiguranje depozita kao zastupnik bivših banaka u stečaju i komercijalna potraživanja, poput potraživanja firme Mitelineos.

On je podsetio da će se pre otvaranja finansijskih otvoriti tehničke ponude koje moraju da sadrže minimalni socijalni program o preuzimanju svih trenutno zaposlenih radnika i njihovom zadržavanju u radnom odnosu najmanje tri naredne godine.

U tehničkoj ponudi mora da se nalazi i dokumentacija kojom se kupac obavezuje da će ispuniti minimalne zahtevane investicije od 180 miliona dolara, neophodne za poštovanje ekološih standarda, i da dostavi garanciju koja glasi na deset miliona dolara kojom ponuđač garantuje da neće odustati od ponude.

Andrić kaže da će deo od tih 180 miliona dolara biti uložen u opremu i tehnologiju postojeće Topionice, a nakon toga će se u naredne tri do četiri godine izgraditi nova. On je napomenuo da će i Svetska banka obezbediti dodatnih 40 miliona dolara kredita, a veći deo te sume će otići na sanaciju jalovišta koja će ostati u vlasništvu države.

Novom vlasniku će ugovorom biti pružena i mogućnost da potražuje od države i naknadu štete u visini do 50 miliona dolara, ukoliko se utvrdi da je šteta nastala pre nego što je kupac kupio predmetnu imovinu.
Beta

Izvor: B92, petak 23. novembar 2007., http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=11&dd=23&nav_id=273297


Autor diskusije: draganr
Replied on: 24 Nov 2007 20:16:58
Message:

AJTEK: Platićemo ceo iznos


Beograd -- Vlasnik austrijskog konzorcijuma AJTEK Mirko Kovač za B92 kaže da će ukoliko pobedi isplatiti ceo ponuđen iznos za RTB Bor.

Kovač je to izjavio posle tvrdnji čelnika ruske komanije SMR da Austrijanci ne mogu da isplate ponuđenu cenu za imovinu RTB Bora. Javnost je međutim zabrinuta i pošto se protiv vlasnika AJTEK-a Mirka Kovača vodi sudski postupak.

Vlasnik austrijskog konzorcijuma AJTEK, koji je ponudio 96 miliona dolara više od ruskog SMR-a smatra da posle restrukturisanja i investicija, Bor može da profitira. On za B92 kaže da je jedini kriterijum bila ponuđena cena, što je AJTEK ispoštovao.

“Tenderski uslovi su bili veoma precizni, tražena je najbolja ponuda. Mi smo minimalnu cenu visko prevazišli, a dali smo minimum investicija koliko je traženo. To je ono što nudimo u ovom trenutku, a kasnije ćemo svakako restrukturisati Bor, što je neophodno, biće potreban I socijalni program za zaposlene”, rekao je Kovač.

Međutim, odmah nakon otvaranja ponuda ruska kompanija SMR, koja je u vlasništvu biznismena Olega Deripaske, javno je izrazila sumnju da Austrijanci mogu da isplate ponuđenu cenu. Kovač kaže da je Ajtek spreman da plati koliko je ponudio.

“Postoji precizno definisan kupoprodajni ugovor koji kaže kolike sume i kada treba da se isplate. To je definisao kupac, mi smo to potvrdili I ispoštovaćemo”, kaže Kovač.

Kovač je pod istragom austrijskih vlasti, zbog sumnje da je namernim stečajem oštetio mnoge ljude. Zbog toga je još 2000. godine bio osuđen na šest meseci zatvora uslovno.

Tužilaštvo Austrije je nedavno ponovo podiglo optužnicu protiv njega zbog "namernog stečaja", pa mu preti zatvorska kazna. Zbog toga austrijski novinar Hans Peterebner, koji piše knjigu o privrednom kriminalu u Austriji, tvrdi da banke neće dati Kovaču novac, ukoliko bude osuđen.

Izvor: B92, 24. novembar 2007., http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=11&dd=24&nav_id=273641


Autor diskusije: draganr
Replied on: 24 Nov 2007 20:21:41
Message:

A-tek daje više


AUSTRIJSKI konzorcijum "A-tek" ponudio je 466 miliona dolara za Rudarsko-topioničarski basen (RTB) "Bor", što je za 96 miliona više od ponude ruskog SMR (deo "Bejzik elementa" Olega Deripaske), koji je, ovaj put, bio spreman da izdvoji 370 miliona dolara. Finansijske ponude ove dve kompanije, tenderska komisija otvorila je na sednici. A, ko će biti i definitivni pobednik tendera za kupovinu RTB "Bor", biće poznato u roku od mesec dana. Već više puta je isticano da će jedini kriterijum za izbor novog vlasnika RTB biti ponuđena cena.
Pored ponuđene cene, kupac će morati u RTB "Bor“ da investira još najmanje 180 miliona dolara, ali i da plati 48,2 miliona dolara za obrtnu imovinu RTB. Iznos investicija koje su ove dve kompanije planirale za RTB "Bor" juče nije saopšten, ali se nezvanično saznaje da je ruski SMR ponudio 414 miliona dolara, a "A-tek" 180,4 miliona dolara.

Podrazumeva se i da kupac u celosti prihvati i obavezni socijalni program. Licitaciona garancija, ovaj put, bila je višestruko veća nego na prethodnom tenderu za RTB "Bor", kada je rumunski "Kuprom" odbio da plati kupoprodajnu cenu od 400 miliona dolara. Garancija je tada bila tri miliona, a sada je 10 miliona dolara.
Po saopŠtavanju ponuđenih cena, predstavnici SMR održali su konferenciju za novinare na kojoj su naveli da je njihova ponuda u celosti bolja od ponude kompanije "A-tek".

- SMR je ponudio ukupnu vrednost od 832 miliona dolara, od čega 370 miliona ide u trezor, a 462 miliona u investicije. Što je ukupno za 200 miliona više od ponude druge kompanije - navodi Džefri P. Kauli, generalni direktor SMR, navodeći da smatra da se odluka tenderske komisije da pri rangiranju više vrednuje ponuđenu cenu i novac koji ide u budžet, u odnosu na visinu ponuđenih investicija, neće pokazati kao ispravna.

Izražavajući zabrinutost da "A-tek" neće moći finansijski da zatvori konstrukciju i plati cenu koju je ponudio, Kauli ističe da će pratiti pregovore Vlade Srbije sa prvoplasiranim ponuđačem, i u slučaju da ovi pregovori ne budu uspešni, spremna je da pregovara o svojoj ponudi i svojim razvojnim planovima za RTB sa nadležnim organima.

- Ali, sve dok se ovaj posao ne zaključi, smatramo da nije sve završeno - ističe Kauli. - To se dogodilo prošle godine, ali imamo osećaj da bi to moglo da se desi i ovaj put.

Po otvaranju finansijskih ponuda, privatizacioni savetnik odlučuje o rang-listi ponuđača. Tek potom država počinje pregovore sa prvorangiranim. Tako da bismo mogli da očekujemo da kupoprodajni ugovor bude potpisan idućeg meseca.

Ne treba zaboraviti ni Komisiju za zaštitu konkurencije, jer tek nakon pozitivnog rešenja Komisije, kupac treba da uplati kupoprodajnu cenu iz ugovora.

Novac od prodaje RTB "Bor" neće ići direktno u budžet, već na poseban račun za namirenje poverilaca. Međutim, većinu novca od procenjenih dugova od oko pola milijarde dolara, RTB "Bor" duguje upravo - državi...

„BORU“ PADA CENA


NA pitanje zašto su ponudili nižu kupoprodajnu cenu kada su znali da će ona biti jedini kriterijum za rangiranje ponuđača, Kauli je odgovorio:
- Zato što vrednost same imovine nije veća od 370 miliona dolara. Cene bakra na svetskom tržištu padaju, pa pada i imovina RTB "Bor".

ŠTA AKO PRVI NE PLATI


AKO prvorangirani ponuđač na tenderu ne plati kupoprodajnu cenu na koju se obavezao, država može da krene u pregovore sa sledećim na rang-listi. Ovako je bar predviđeno izmenama Zakona o privatizaciji koje, doduše, još nisu dobile zeleno svetlo u Skupštini. Međutim, da se ne bi ponovio slučaj sa "Kupromom" koji je ugovor potpisao pa odustao od plaćanja, država je ovaj put samim javnim pozivom predvidela da može da krene u pregovore sa drugoplasiranim.
D. KRASIĆ

Izvor: Večernje novosti Online, 23. novembar 2007., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=111709&datum=2007-11-24


Autor diskusije: draganr
Replied on: 24 Nov 2007 20:25:14
Message:

Favorit za kupovinu Bora na udaru pravosuđa


Mirko Kovač, vlasnik austrijske firme „Atek indastris”, 2000. osuđen na šest meseci uslovno zbog stečaja jedne diskoteke. – Zbog ponovljenog prekršaja, namernog stečaja, preti mu zatvor


Mirko Kovač, vlasnik austrijske kompanije „Atek indastris”, koja je dala najveću ponudu na tenderu za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, na udaru je austrijskog pravosuđa zbog sumnje da je namernim stečajem oštetio mnoge ljude. Konzorcijum „A-tek” koji čine tri kompanije ponudio je 466 miliona dolara za kupovinu imovine Rudarsko-topioničarskog basena Bor pretičući tako konkurenta rusku kompaniju „Strajkfors” u vlasništvu jednog od najbogatijih ljudi na svetu Olega Deripaske čija je ponuda iznosila 370 miliona dolara. Konzorcijum u vlasništvu Mirka Kovača, koji je kod nas u procesu privatizacije pazario subotički „Sever”, ponudom koja je za 96 miliona dolara veća od ruske doveo je u pitanje mnogobrojne spekulacije u ovdašnjoj javnosti da je RTB Bor namenjen i obećan Rusima u zamenu za njihovu podršku za ostanak Kosmeta u granicama Srbije.

Međutim, poslovna prošlost gospodina Kovača može ponovo uzburkati duhove u jednoj od najuzbudljivijih epizoda srpske tranzicije, prodaji rudarskog basena Bor. „Atek indastris” je međunarodna industrijska grupacija sa sedištem u Beču. Zapošljava 13.500 radnika, a poslovne 2006. godine ostvarila je obrt u visini od 1,6 milijardi evra. Bavi se pogonskom tehnikom, izgradnjom postrojenja i mašina, kao i metalom.

Vlasnik grupacije austrijski industrijalac Mirko Kovač (1948), sin mađarskih imigranata, 2000. godine je osuđen na šest meseci zatvora uslovno, zbog stečaja jedne u lancu diskoteka koje je posedovao širom Austrije.

Posebnu pažnju javnosti izazvao je 2003. kupovinom 20 odsto udela u VA „Tehnolodži” i 2004. preprodajom udela u „Simensu” AG.

Prihod od ovih poslova uložio je u druge poslove, kako bi ušao u švajcarski koncern „Unaksis”.

Avgusta 2005. Kovač je pokušao da za 110 miliona evra otkupi austrijski „Bank Burgenland”, ali je pokrajinska vlada odbila da odobri taj poslovni poduhvat.

Marta 2007. otkupio je francuskog proizvođača bakra „Žandr Dišavani”, kao i dva manja engleska proizvođača elektromotora.

Jula ove godine državno tužilaštvo Austrije je saopštilo da je podiglo optužnicu protiv Kovača zbog „namernog stečaja”, a pošto se radi o ponovljenom prekršaju – preti mu zatvorska kazna.

Sudski proces u ovom slučaju otpočeo je 17. septembra.

Novinar Hans Preterebner, koji piše knjigu o privrednom kriminalu u Austriji, posvetio je posebno poglavlje Kovaču.

Tokom istrage Preterebner je naišao na preko 35 stečajeva preduzeća koja su bila u direktnom posedu Kovača, odnosno pod njegovom upravom.

Kovač se na početku karijere bavio trgovinom isključivo sa zemljama istočne Evrope, a nakon raspada istočnog bloka okrenuo se projektima izgradnje i preprodaje nekretnina, pre svega kancelarijskog prostora i hotela.

Tokom 90-ih bio je suvlasnik više najvećih diskoteka u Austriji.

Danas je suvlasnik i šef upravnog odbora „A-Tek indastrisa”, koju je počeo da izgrađuje od 1997.

Mirko Kovač, inače, ne voli da se izlaže javnosti i o njegovom privatnom životu se malo šta zna, izuzev da je oženjen i da ima dva sina.
E.R. i Tanjug


Bor bliži Beču, Rusi ne odustaju


Austrijanci su za investicije ponudili 180 miliona dolara, a kompanija Olega Deripaske 414 miliona


Ukoliko narednih meseci ne bude nekog nepredviđenog razvoja situacije, kao u prethodnom tenderu kada najbolji ponuđač nije na kraju platio kupoprodajnu cenu, a ni borski sindikati i lokalna vlast mu nisu bili naklonjeni, austrijski konzorcijum bi trebalo da postane i kupac RTB-a. Naime, prema pravilima tendera u ovom slučaju pobeđuje onaj ponuđač čija je cena najveća. U slučaju RTB Bor prodaje se imovina, a novac od prodaje ide u budžet radi namirenja poverilaca.

Ruska ponuda je, ukoliko se saberu i cena i investicije, znatno „teža” i to čak za 138 miliona dolara. Kako se juče od nekih članova tenderske komisije moglo saznati, jer visinu investicija tenderska komisija nije zvanično obelodanila, Austrijanci su za investicije ponudili 180 miliona dolara koliko je minimalno tražila država, a Rusi čak 414 miliona dolara. Zbog toga ruski „paket” vredi 784 miliona dolara, a austrijski 646 miliona dolara.

Generalni direktor „Strajkforsa” Džefri Kauli izjavio je na konferenciji za novinare da je razočaran rezultatom, kao i time što je Vlada Srbije ostala pri svom stavu da kriterijum za rangiranje bude ponuđena cena, ali da oni još uvek ne odustaju. Iskustvo ih je, kaže, naučilo da ovaj proces još nije gotov i da se oni nadaju da će upravo njihova kompanija na kraju pregovarati s Vladom Srbije. Sem toga, Kauli „ima osećaj” da bi se nešto slično kao u slučaju s „Kupromom” moglo dogoditi i ovog puta.

Prvi čovek „Strajkforsa” je rekao i da je njihova ukupna ponuda znatno veća i izrazio sumnju da će „A-tek” na kraju zatvoriti finansijsku konstrukciju. „Samo mali broj banaka u svetu može da finansijski otprati ovu kupoprodaju i svi smo se njima obratili. Zato i znamo koliko je to teško”, rekao je Kauli dodajući između ostalog da ponude za Bor pokazuju da nikakvog dila između srpske i ruske vlade nije bilo.

Generalni direktor RTB-a Miodrag Conić izjavio je juče posle sednice tenderske komisije da je zadovoljan prispelim ponudama jer one RTB-u omogućavaju dobru pregovaračku poziciju. „Očekujem da Austrijanci u predstojećim pregovorima povećaju investicije na bar 250 miliona dolara”, rekao je Conić.

Predsednik opštine Bor Branislav Rankić ponovio je juče svoj poznati stav da bi kriterijum rangiranja ponuda kad se radi o Boru trebalo da bude drugačiji i to tako da se ponuđeni iznos za investicije vrednuje, što sada nije slučaj. RTB-u su potrebne veće investicije u proizvodnju, ali i u lokalnu samoupravu, smatra on.

Tenderska komisija Agencije za privatizaciju na jučerašnjoj sednici konstatovala je da su oba ponuđača ispunila uslove tendera. Prema pravilima tenderske procedure, u narednih 30 dana finansijski savetnik trebalo bi da oceni ponude i sačini rang-listu ponuđača. Nakon toga s prvorangiranim ponuđačem započinju se pregovori.

Ukoliko se, posle pregovora, postigne dogovor sa „A-tekom” koji čine „A-tek minerals end metals holding”, „A-tek Indastriz” i „Montanverke Briksleg AG”, država Srbija oličena u aktuelnom ministru finansija, Mirku Cvetkoviću, ali i bivšem, Mlađanu Dinkiću, koji u ovom sazivu vlade vodi resor prodaje RTB Bor, ima razloga za zadovoljstvo zbog visine cene postignute na ovom, inače ponovljenom tenderu, a koja većim delom ide u budžet jer je država najveći poverilac RTB-a. Jer, na prvom tenderu najviša ponuđena cena bila je ona rumunskog „Kuproma” od 400 miliona dolara, uz 60 miliona dolara obaveznih investicija. Posle pucanja ovog tendera, jer ponuđač s kojim je sklopljen ugovor nije u zakonskom roku platio kupoprodajnu cenu, raspisan je novi, s tim što je početna cena bila 340 miliona dolara koliko je ponudio drugorangirani ponuđač - konzorcijum britanskog investicionog fonda ORN i „Ist pointa” ovdašnjeg biznismena Zorana Drakulića.
Jovana Rabrenović

Izvor: Politika, Ekonomija, [objavljeno: 24.11.2007.], http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=48759&lang=2


Autor diskusije: draganr
Replied on: 24 Nov 2007 20:33:42
Message:

Otvorene ponude za basen RTB „Bor“


Kovač ispred Deripaske



Ponuda austrijskog „Ateka“ za RTB „Bor“ glasi na 466 miliona dolara, a „Strajkforsa“ Olega Deripaske na 370 miliona dolara. To, naravno, ne znači automatski da je kupac RTB-a „Bor“ Mirko Kovač, odnosno njegova kompanija „Atek“.

Procedura, naime, predviđa da, nakon jučerašnjeg otvaranja koverti ova dva, inače, jedina učesnika nadmetanja za RTB „Bor“, tek treba da se formira rang-lista, zatim pozove prvorangirani na pregovore o potpisivanju kuporodajnog ugovora i da onda plati ponuđenu cenu.
Formiranje rang-liste, glasanje tenderske komisije, trebalo bi da se obavi u narednih najdalje mesec dana, onda sledi još do mesec dana za pregovore oko kupoprodajnog ugovora, a kupcu narednih mesec dana da izbroji pare.

Portparol „Ateka“ Bernar Rinel odbio je mogućnost da se sa njima može ponoviti „Kupromova“ repriza:
- Mi smo isuviše ozbiljna firma da bi ulazili u kupovinu a da nismo prethodno obezbedili finansijsku konstrukciju.

Ponuđena cena „Ataka“ od 466 miliona evra, 66 miliona veća od one koju je na prethodnom tenderu bio ponudio rumunski „Kuprom“ nije, utisak je, iznenadila ni radnike RTB-a, pristune juče u Agenciji za privatizaciji, ni predstavnike države, ali jeste i to prilično to što je „Strakjfors“ Olega Deripaske izašao sa tako skormnom cenom. Prva je bila otvorena ponuda „Strajkforsa“ i ponuđena prvo na čitanje članovima tenderske komisije, a po zabezeknutosti lica bilo je jasno da nisu mnogo odbacili u odnosu na početnu cenu. Minimalna cena za RTB bila je utvrđena na 340 miliona evra, a „Strajkfors“ je izašao sa 370 miliona evra. U investicionom delu minimum je bio utvrđen na 180 miliona evra i Austrijanci su ostali na tom minimumu, dok je „Strajkfors“, prema izjavi direktora RTB-a Miodraga Conića, ponudio program u iznosu od preko 400 miliona dolara. Prema, međutim, propozicijama tenderskih uslova, ukoliko je ispunjen donji prag tražene sume za investicije, boduje se isključivo ponuđena kupoprodajna cena.

Uverenje direktora Conića je da „Atek“ neće ostati na tom minimumu investicija od 180 miliona evra, odnosno da će im tražiti da u predugovorima za potpisivanje kupoprodajnog ugovora podignu tu sumu na najmanje 240 miliona evra, kao i da socijalni program podignu iznad ponuđenog. Pokriće za takve zahteve im je, kaže Conić, to što što je i ponuda drugog kandidata izuzetno jaka.
Menadžment RTB-a juče nije krio zadovoljstvo postignutom cenom za to preduzeće.

- Zadovoljni smo ponudom austrijanaca i nadamo se da će uskoro biti potpisan kupoprodajni ugovor i ugovor o prenosu eksploatacionih prava. U daljim pregovorima sa prvorangiranim nastojaćemo da vrednost investicija podignemo sa 180 na 250 miliona dolara, koliko procenjujemo da je potrebno za unapređenje i stabilnost proizvodnje. Odnosno, 125 miliona potrebno je za topionicu bakra i 125 za rudnike u Boru i Majdanpeku, rekli su „Blicu“ u menadžmentu kompanije.
Kada je reč o socijalnom programu Austrijanaca, član tenderske komisije ispred Samostalnog sindikata RTB-a Milutin Negovanović kaže da ih sa budućim vlasnikom, ukoliko to bude „Atek“, očekuju tvrdi pregovori.

- Prema svim informacijama kojima raspolažemo, rukovodstvo „Ateka“ je tvrd pregovarač sa kojima će se teško izaći na kraj. Ipak, znamo i to da će se striktno pridržavati onog što budu obećali. Još uvek nismo videli šta su Austrijanci ponudili u socijalnom delu i samo smo konstatovali da takva ponuda postoji. Ono na čemu ćemo insistirati jeste da otpremnine radnicima sa kojima novi vlasnik raskine radni odnos pre isteka tri godine ne budu manje od 500 evra po godini staža i da se zagarantovani rok sa tri produži na četiri ili pet godina.

Predsednik Tenderske komisije, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Luka Andrić, rekao nam je da je država „izuzetno“ zadovoljna ponuđenom cenom koja je „fantastična“.
Ponudom austrijskog konzorcijuma „A-Tech“ da za RTB „Bor“ plati 120 miliona dolara više od minimalne ponuđene cene (340 miliona), kao i spremnost da investira najmanje 180 miliona dolara, potvrđene su pretpostavke prethodnog direktora borske kompanije Borivoja Stojadinovića, koji je, s obzirom na rudne rezerve, pre dve godine izneo uveravanje da srpski gigant u proizvodnji bakra i zlata neće biti prodat ispod 700 miliona dolara.
Autor: S. Vuković, S. Trifunović

Izvor: Blic Online, Ekonomija, 24.11.2007., http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=20823


Autor diskusije: draganr
Replied on: 08 Dec 2007 18:15:10
Message:

Tenderi
03. 12. 2007. 17:48 CET --

Rangirane ponude za RTB Bor grupu


Na Drugoj sednici Tenderske komisije koja prati sprovođenje javnog tendera za jedinstvenu prodaju osnovne imovine i prenosa pripadajućih eksploatacionih prava Rudarsko topioničarskog basena Bor – grupa Rudnici bakra Bor d.o.o. u restrukturiranju, Bor, Rudarsko topioničarskog basena Bor – grupa Rudnik bakra Majdanpek d.o.o. u restrukturiranju, Majdanpek i Rudarsko topioničarskog basena Bor – grupa Topionica i rafinacija bakra d.o.o. u restrukturiranju, Bor održanoj, dana 03. decembra 2007. godine, u 15.30 časova, Tenderska komisija je jednoglasno donela odluku o odobravanju rezultata javnog tendera kojom je Ponuđač Konzorcijum A -Tec Minerals and Metals Holding GmbH, A-Tec Industries AG, Montanwerke Brixlegg AG izabran za prvorangiranog, a Ponuđač Strikeforce Mining and Resources Ltd, za drugorangiranog ponuđača na tenderu.

Nakon proglašenja tender liste, Agencija za privatizaciju će, u roku od pet dana, pozvati prvorangiranog ponuđača na pregovore. Rok za pregovore je 30 dana, sa mogućnošću produženja za još 30 dana.

Izvor: sajt Agencije za privatizaciju, http://www.priv.yu/


Autor diskusije: draganr
Replied on: 08 Dec 2007 18:26:34
Message:

"Ajtek" uzima kredit za otkup RTB Bor


Vlasnik austrijske kompanije "Ajtek industris" Mirko Kovač tvrdi da je već obezbedio finansiranje otkupa RTB Bor, za koji je dao najbolju ponudu.

Šef "Ajteka" demantovao je, u bečkom ekonomskom dnevniku "Virtšaftsblat", da su mu potrebni partneri za realizaciju ovog posla.

"Ovaj posao biće finanrisan sopstvenim kapitalom i kreditom", objasnio je Kovač.

On nije želeo da obelodani koliki udeo će imati sopstveni kapital, a koliki kredit u otkupu RTB Bor za koji nudi 466 miliona dolara.Samo je rekao da će dogovoreni kredit dati jedna zapadnoevropska banka, dodajući da u ovom poslu nije kontaktirao ni sa jednom austrijskom bankom.

Vezano za glasine da je pokušao da vrbuje Zorana Drakulića za partnera u ovom poslu, Kovač je kazao da uopšte ne poznaje tog srpskog biznismena. Takodje on je demantovao da planira, nakon kupovine RTB Bor, da tu firmu rasparča.

Analitičari tržišta kapitala ne veruju da "Ajtek" može bez partnera da realizuje ovaj posao. "Biće jako teško prikupiti sopstveni kapital, jer povećanje sopstvenog kapitala čini se gotovo nemogućim", kazao je analitičar "Kreditanštalt Investment" Harald Veghofer.

Prema rečima Geralda Valeka iz "Erste bank" biće neophodno da odnos saopstvenog kapitala i kredita bude 50:50.

On je dodao da Kovač očigledno igra na vreme, jer ako u februaru treba da usledi odluka nadležne komisije EU u slučaju "Kumerio", i ako on bude bio u mogućnosti da proda svoj udeo u toj kompaniji lakše bi finansirao kupovinu RTB Bor.

Valek procenjuje da je zaduženost "Ajteka" oko 470 miliona evra.
(Tanjug)

Izvor: Mondo WEB, Petak, 7. decembar 2007., http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=79428


Autor diskusije: draganr
Replied on: 09 Dec 2007 23:35:01
Message:

Pregovori od Božića



PREGOVORI o prodaji imovine Rudarsko-topioničarskog basena "Bor" i prenosu eksploatacionih prava sa austrijskom kompanijom "A-tek", umesto, kako je najavljivano, u decembru, startovaće tek nakon novogodišnjih i božićnih praznika, saznaju "Novosti".

Naime, iako je tenderska komisija jednoglasno za prvorangiranog ponuđača izabrala austrijsku kompaniju, još nije formiran "pregovarački tim", koji će sa menadžmentom "A-teka" otpočeti razgovore, koji bi trebalo da rezultiraju potpisivanjem kupoprodajnog ugovora. Tako će, ukoliko sve bude išlo po planu, RTB novog vlasnika dobiti tokom marta naredne godine.
Lj. T.

Izvor: Večernje novosti, 9. decembar 2007., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=112478&datum=2007-12-09


Autor diskusije: draganr
Replied on: 11 Dec 2007 13:34:57
Message:

Počinju pregovori o prodaji RTB Bor sa prvorangiranim ponuđačem



Beograd, 11. decembar 2007. godine – Agencija za privatizaciju Republike Srbije saopštila je da je, u skladu sa odlukom tenderske komisije o odobravanju rezultata javnog tendera za jedinstvenu prodaju osnovne imovine i prenosa pripadajućih eksploatacionih prava Rudarsko-topioničarskog basena Bor od 3. decembra, 10. decembra ponuđače obavestila o rangiranju ponuda, a prvorangiranog ponuđača o otpočinjanju pregovora o potpisivanju navedenih ugovora.

U saopštenju se navodi da su subjekti privatizacije RTB Bor: grupa Rudnici bakra Bor d.o.o. u restrukturiranju - Bor, Rudarsko topioničarskog basena Bor - grupa Rudnik bakra Majdanpek d.o.o. u restrukturiranju - Majdanpek i Rudarsko topioničarskog basena Bor - grupa Topionica i rafinacija bakra d.o.o. u restrukturiranju - Bor.

Saglasno pozitivnim zakonskim propisima, rok za zaključenje predmetnih ugovora je 30 dana od krajnjeg roka za obaveštavanje svih ponuđača o rezultatima tendera, s tim što Agencija ima pravo da ovaj period produži za 30 dana, dodaje se u saopštenju.

Izvor: sajt Vlade Srbije, http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=79887


Autor diskusije: draganr
Replied on: 15 Dec 2007 15:28:45
Message:

Počeli pregovori sa A-Tekom o prodaji RTB Bor



Beograd - U Agenciji za privatizaciju juče su počeli razgovori između predstavnika nadležnih ministarstava Vlade Srbije i austrijske grupe A-Tek u vezi sa detaljima ugovora o prodaji Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Kako Danas saznaje, pregovarači su se dogovorili o dinamici i metodologiji pregovora, i između ostalog utvrđeno je da u razgovorima o socijalnom programu učestvuju reprezentativni sindikati RTB Bor, kao i da se, u delu koji se odnosi na neke od imovinsko pravnih odnosa, uključi lokalna samouprava kako bi se postigao što kvalitetniji dogovor. "Dogovoreno je da razgovori budu intenzivni kako bi pre nove godine na dnevni red bio stavljen socijalni program, i kako bi sve oblasti iz tog kompleksnog ugovora bile obrađene u roku od trideset dana, koji će, najverovatnije, zbog božićnih praznika biti produžen za još toliko", kažu u Agenciji za privatizaciju.
M. N. S.

Izvor: DANAS,Ekonomija, subota, 15. decembar 2007., http://www.danas.co.yu/20071215/ekonomija1.html#2


Autor diskusije: draganr
Replied on: 15 Dec 2007 15:39:24
Message:

intervju - Mirko Kovač, vlasnik austrijske firme „Atek“


Obezbedili smo pare za kupovinu RTB-a


Posedujemo imovinu od dve milijarde evra i 400 miliona dolara u gotovini, a vrednost pokretnog kapitala je 400 miliona evra i nećemo imati problem da platimo „Bor“


BEOGRAD - Agencija za privatizaciju Srbije juče je počela pregovore sa austrijskom kompanijom „Atek“ o prodaji imovine Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ za 466 miliona dolara, kome su prisustvovali i predstavnici ministarstva rudarstva i energetike i zaštite životne sredine. Iako je ova firma prvorangirana, ruski bogataš Oleg Deripaska, vlasnik „Bejzik elementa“ u čijem sastavu posluje SMR, još se nada da „Atek“ neće obezbediti novac. - Mi smo spremni na ozbiljne investicije i ispoštovaćemo sve tenderske odredbe do kraja. Nadamo se da ćemo biti prepoznati kao strateški partneri za ovu privatizaciju i da ćemo moći da pomognemo Srbiji u daljem ekonomskom razvoju i zaštiti životne sredine u Boru - kaže Mirko Kovač, vlasnik kompanije „Atek“.

Imate li već obezbeđen novac za kupovinu RTB-a?

- „Atek“ ima imovinu od dve milijarde evra, 400 miliona u gotovini i 400 miliona evra u pokretnom kapitalu, tako da nemamo problem da realizujemo ovu investiciju, pogotovo ako uzmemo u obzir da su nam se već javile četiri velike svetske banke zainteresovane da stanu iza ovog projekta. „´Atek“ je evropski lider u pokretnim sistemima, fabričkom inženjeringu, proizvodnji motora i metalurgiji, kao i jedna od glavnih industrijskih grupacija u Austriji, što nas sigurno čini sposobnim za kupovinu RTB.

Verujete li da će prodaja RTB-a do kraja biti korektna? Da li je moguće da i ovaj tender propadne, kako najavljuje predsednik opštine Branislav Rankić?

- Do sada je sve bilo fer i korektno, pratimo precizno određena pravila i ne postoji razlog da mislimo da će se nešto od sada promeniti. Zato i verujemo da će ovaj tender biti uspešno okončan.

Možete li ispuniti dodatni uslov RTB-a da investicije budu uvećane sa 180 na 250 miliona evra?

- Planiramo da investiramo koliko god bude potrebno da RTB postane jedna moderna fabrika, dobra po životnu sredinu, koja će raditi po najvišim evropskim standardima. Ipak, moram dodati da su investicije deo pregovora, tako da u ovom trenutku ne možemo licitirati i govoriti o preciznim brojkama.

Gde ćete, sem u zaštitu životne sredine, najviše ulagati?

- U potpunu modernizaciju kombinata da bi se postigli najviši standardi EU. Čvrsto smo uvereni da ćemo biti uspešni u transformaciji i modernizaciji ovog rudarskog kompleksa. Planiramo da investiramo koliko god bude potrebno da RTB postane regionalni lider. To je deo našeg strateškog plana.

Kada kažete da ćete u „Boru“ primeniti evropske standarde rada i poslovanja, na šta, pre svega, mislite?

- Kada pričamo o evropskim biznis standardima, prvenstveno mislimo na modernizaciju opreme, kao i celog sistema proizvodnje, obuku za zaposlene i razne druge investicije koje će od RTB napraviti fabriku koja neće zagađivati životnu sredinu. Mislimo da će vremenom RTB raditi u potpunosti kao i naše druge fabrike u Evropi.

Od 4.600 zaposlenih, sigurno je, mnogi neće zadržati posao iz više razloga. Kakav ste socijalni program predvideli?

- Pregovaraćemo sa sindikatom, ali sam, u svakom slučaju, siguran da ćemo doći do rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane. Ipak, ovo će najpre biti pregovarano na sastanku sa timom koji radi privatizaciju RTB „Bora“.
Autor:
Agencija SINA

Izvor: Glas javnosti, Ekonomija, subota 15. decembar 2007., http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-15-12-2007/obezbedili-smo-pare-za-kupovinu-rtb


Autor diskusije: draganr
Replied on: 16 Dec 2007 14:29:13
Message:

“Bor“ je naš


AGENCIJA za privatizaciju uputila je austrijskoj kompaniji „A-tek“, sa ponuđenih 466 miliona dolara prvoplasiranoj na tenderu za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) „Bor“, poziv na početak pregovora koji bi, najkasnije za dva meseca, trebalo da se okončaju potpisivanjem kupoprodajnog i ugovora o prenosu eksploatacionih prava. Time bi firma bečkog industrijalca Mirka Kovača i zvanično postala novi vlasnik najvećeg srpskog proizvođača bakra i plemenitih metala.

U intervjuu za „Novosti“, predsednik „A-teka“ odgovara na pitanja da li ima sredstava da plati RTB, o partnerstvu sa Zoranom Drakulićem, odgovara na optužbe da je osuđivan zbog namernog izazivanja stečaja u pojedinim firmama, istrazi koja se u Austriji vodi protiv njega...

U medijima se pominje da je „A-tek“ zadužen 470 miliona dolara i da, ukoliko ne prodate deo akcija u vašem posedu (konkretno se pominje udeo u belgijskoj firmi „Kumerijo“), nećete moći da zatvorite finansijsku konstrukciju za kupovinu RTB?

- „A-tek“ poseduje imovinu koja vredi dve milijarde evra. Na računu imamo 400 miliona evra gotovine i likvidnih sredstava u ovom trenutku, i više od 400 miliona evra akcijskog kapitala. Dakle, preuzimanje RTB „Bor“ je sasvim podmireno. A, da li ćemo, kada i po kojoj ceni, prodati akcije belgijske „Kumerije“, biće odlučeno sledeće godine, potpuno nezavisno od preuzimanja RTB.

Izjavili ste da ćete kupovinu RTB finansirati delom iz kredita, a delom iz sopstvenih prihoda. Koja banka će vas „pratiti“ u tom poslu i koliki ćete kredit podići?

- Trenutno imamo četiri ponude od međunarodnih, zapadnoevropskih banaka. Interesovanje za zajedničko ulaganje sa nama je veliko.

Pominje se da ste Zoranu Drakuliću i britanskom investicionom fondu ORN (njihov predstavnik bio je u vašem timu prilikom otvaranja ponuda) ponudili partnerstvo prilikom kupovine RTB „Bor“?

- To je potpuno netačno! Ne poznajem gospodina Drakulića, niti sam imao bilo kakvu saradnju sa njim ili bilo kojom njegovom kompanijom. Tačno je da smo u tenderskom procesu za „Bor“ uposlili neke konsultante koji su ranije radili na tenderu za „ORN Event Fund“, koji je deo „ORN Kapital“, koji ima 90 odsto vlasništva u konzorcijumu sa „Ist point“ kompanijom. Svi naši konsultanti imaju kratkoročne ekskluzivne ugovore sa „A-tekom“, koji ih, tokom trajanja istih, onemogućava da pružaju konsultantske usluge drugim kompanijama.

Poslovodstvo RTB je najavilo da će, tokom pregovora, zahtevati da, umesto ponuđenih 180 miliona dolara, u obnovu rudarskih i metalurških kapaciteta investirate najmanje 250 miliona dolara. Koliko ste spremni da uložite?

- Povinovaćemo se svim pravilima tenderskog procesa. Planiramo da investiramo u RTB „Bor“ onoliko koliko je potrebno da ga pretvorimo u modernu kompaniju, bezbednu za okolinu, koja će vremenom poslovati u skladu sa EU standardima. Spremni smo da vidimo predloge uprave RTB „Bor“ i pažljivo ih saslušamo, ali odmah da naglasim da ćemo sve pregovore voditi sa prodavcem, koji je u ovom slučaju Agencija za privatizaciju, u skladu sa tenderskim procedurama.

Predstavnici ruskog „Baznog elementa“, drugoplasirane kompanije na tenderu su, u nekoliko navrata, isticali da ste dali nerealnu ponudu za RTB i da sumnjaju da ćete moći da preuzete obaveze ispunite?

- Mi ne komentarišemo ovakve izjave. Akvizicija RTB „Bor“ je za „A-tek“ dugoročni strateški interes od najveće važnosti. Ponudili smo za RTB „Bor“ iznos koji smo mislili da je razuman. „A-tek“ je poznata, međunarodna kompanija, poznata po tome što ispunjava svoje obaveze. Ne postoje razlozi da ne nastavimo sa ponašanjem koje je u skladu sa ovim principima. Za razliku od drugih, mi smo uvek ispunjavali sve naše investicione obaveze.

NISAM OSUĐIVAN


MEDIJI u Austriji vas dovode u vezu sa namernim izazivanjem stečaja u nekim firmama. Pominje se i da ste osuđivani uslovno, kao i da se protiv vas vodi istraga. Da li je to istina?

- Ne, nisam osuđivan. Optužbe koje spominjete su kreirane od jedne of-šor kompanije sa Kajmanskih Ostrva. Sumnjiv imidž i reputacija takvih kompanija je svetski poznata. Hteli su da me optuže da nemam dovoljno autoriteta za donošenje odluka bez odobrenja borda direktora, a to nije bila istina. Oni nisu mogli da dokažu poreklo svog novca i vlasnike kapitala, uprkos našem zahtevu. Optužbe protiv mene su lične prirode, i podignute su 1995, a „A-tek“ je osnovan 1997. One nemaju nikakve veze sa „A-tekovim“ poslovanjem, pa samim tim, ne mogu ni ugroziti akviziciju RTB „Bor“.

REJTING


U KOJIM državama „A-tek“ ima firme i koliko radnika upošljava?

- Grupa trenutno zapošljava oko 13.500 ljudi. Imamo kompanije u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Španiji, Italiji, Hrvatskoj, Češkoj, Slovačkoj, Velikoj Britaniji, Srbiji, Poljskoj, kao i u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji, Indiji i Kini. Naš prihod od prodaje je u 2006. iznosio 1,6 milijardi evra, dok ove očekujemo da prihod prevaziđe dve milijarde evra.
Ljubiša Trifunović

Izvor: Večernje novosti Online, 15. decembar 2007., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=112780&datum=2007-12-15
objavljeno u V. novostima od nedelje 16. decembra 2007.


Autor diskusije: draganr
Replied on: 16 Dec 2007 14:36:52
Message:

Poslovodstvo RTB-a bez poziva Ateka


Poslovodstvo Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) "Bor" nije dobilo poziv za početak pregovora sa A-tekom.



Agencija ima pravo da taj period produži za još 30 dana
Agencija za privatizaciju Srbije ranije je najavila da će u sredu početi zvanični pregovori države, poslovodstva RTB-a i sindikata, sa A-tekom o sklapanju ugovora o prodaji RTB-a.

Ta firma je na tenderu za prodaju RTB-a ponudila 466 miliona dolara, odnosno 96 miliona više od drugorangioranog SMR-a, koji posluje u sastavu ruskog Bejzik elementa (Basic element).

Kako Beta saznaje, članovi tima za pregovore sa A-tekom, činiće predstavnici ministarstava ekonomije i regionalnog razvoja, rudarstva i metalurgije i ekologije.

U Agenciji za privatizaciju, u utorak je saopšteno da je rok za zaključenje ugovora o prodaji RTB-a i prenosu eksploatacionih prava 30 dana od krajnjeg roka za obaveštavanje svih ponuđača o rezultatima tendera.
Beta

Izvor: B92 - Biz - Aktuelno : 13. decembar 2007., http://www.b92.net/biz/vesti/aktuelno.php?id=146


Autor diskusije: draganr
Replied on: 07 Jan 2008 18:09:31
Message:

Povuci-potegni oko Bora



PREGOVORI o prodaji Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) "Bor" austrijskom "A-teku", prvoplasiranoj kompaniji na tenderu, za ponuđenih 466 miliona dolara za imovinu RTB, treba da se okončaju do 20. januara, ali je već sada izvesno da usaglašavanje stavova dveju strana o socijalnom i investicionom programu i ekologiji ne ide nimalo lako.

- Iako je ponuđač načinio veliki broj izmena i dopuna nacrta oba ugovora, mnoge od njih ne mogu se sprovesti - izjavio je Miodrag Conić, v. d. generalnog direktora RTB, ne preciziravši, pri tom, šta su Austrijanci konkretno tražili. - Ima i takvih predloga koji su, zakonski i u skladu sa pravilima tendera, mogući, ali bi njihovo prihvatanje u predloženom obliku bilo necelishodno i dovelo bi Republiku Srbiju i RTB u izrazito nepovoljan položaj!

Conić je podvukao da, ukoliko do privatizacije RTB i ovog puta ne dođe, predstojeći period po borsku kompaniju biće pun rizika i neizvesnosti. On je, međutim, dodao da ne očekuje da će do tog scenarija zaista i doći, ali je naglasio da "moramo biti spremni i za tu, najgoru, soluciju".

- Pregovori moraju biti okonačni do 20. januara, kako bi bilo dovoljno vremena da se sačini konačan tekst kupoprodajnog ugovora i ugovora o prenosu eksploatacionih prava, na srpskom i engleskom jeziku, kojim bi "A-tek" postao novi vlasnik RTB - ne ostavlja dilemu Conić. - Posle toga, ugovor se prosleđuje Vladi Srbije, koja bi trebalo da da saglasnost za njegovu primenu. Ukoliko sve bude teklo kako treba, do potpisivanja ugovora doći će u februaru, posle čega će budući vlasnik imati dodatna četiri meseca da "zatvori" transakciju i fizički uđe u posed imovine RTB.

SINDIKAT PRETI


PREDSTAVNICI Samostalnog sindikata RTB zatražili su od Vlade Srbije da od 466 miliona dolara, koliko je za imovinu RTB ponudio austrijski "A-tek", za otpremnine bivšim i sadašnjim radnicima borske kompanije izdvoji - 200 miliona evra. U protivnom, oni ističu da Branislav Rankić i Milutin Negovanović, predsednik opštine Bor i predstavnik radnika u Tenderskoj komisiji, neće potpisati kupoprodajni ugovor i ugovor o prenosu eksploatacionih prava, kojim bi "A-tek" trebalo da postane novi vlasnik RTB.

ZLATO I SREBRO


U POGONIMA RTB, tokom prošle godine, proizvedena je 31.000 tona bakra. Proizvedeno je i oko 500 kilograma zlata i oko 4,2 tone srebra. U Fabrici sumporne kiseline dobijeno je oko 75.000 tona te sirovine. Borska kompanija je, na osnovu ovih rezultata, ostvarila promet veći od 150 miliona dolara.
LJ. TRIFUNOVIĆ

Izvor: Večernje novosti,Ekonomija , 03.01.2008., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=113714&datum=2008-01-03


Autor diskusije: draganr
Replied on: 07 Jan 2008 18:17:32
Message:

Pregovori o prodaji RTB Bor sa austrijskim A-Tekom


Nastavak nakon Božićnih praznika



Bor - Pregovori o prodaji Rudarsko-topioničarskog basena Bor, koji se vode sa bečkim konzorcijumom grupacije A-Tek, biće nastavljeni nakon božićnih praznika, a moraće da budu završeni do 20. januara kako bi bilo dovoljno vremena da se sačini konačan tekst ugovora, saznaje Danas u službi za informisanje RTB Bor. Ono što sledi je da srpska vlada da zeleno svetlo za tekst kupoprodajnog i ugovora o prenosu eksploatacionih prava, posle čega će oni moći budu zaključeni. Realna su očekivanja, da ukoliko pregovori sa A-Tekom budu uspešno okončani, do sklapanja ugovora dođe u prvoj polovini narednog meseca. Novi vlasnik RTB Bor od trenutka potpisivanja ugovora, imaće na raspolaganju najviše četiri meseca da finansijski zatvori transakciju i fizički uđe u posed imovine Basena.
No pre nego do toga dođe, sa A-Tekom treba da se utanače investicioni i dodatni socijalni program, dogovori i rešavanje ekoloških pitanja i pregovara o svim odredbama ugovora koje su izmenjene i dopunjene. Naime, Austrijanci su načinili veliki broj izmena i dopuna u nacrtu oba ugovora. One su u skladu sa domaćom regulativom i tenderskim uslovima, ali bi ipak neki od predloga, kažu u RTB Bor, mogli da dovedu u nepovoljan položaj Republiku Srbiju i borski kombinat bakra. Menadžment RTB Bor je inače veoma zadovoljan obimom ulaganja u rudarstvo u Boru i Majdanpeku, tako da će sva pažnja u daljim pregovorima investicionom programu biti usmerena na metalurgiju.
J. B. K.

Izvor: DANAS, Ekonomija, petak, 4. januar 2008., http://www.danas.co.yu/20080104/ekonomija1.html#6


Autor diskusije: draganr
Replied on: 07 Jan 2008 18:20:40
Message:

Atek ponudio 93 miliona dolara investicija u RTB Bor


Austrijska kompanija Atek, provorangirana na tenderu za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena "Bor", ponudila je 93 miliona dolara za investiranje u borske i majdanpečke rudnike, saznaje agencija Beta.


Prema informacijama izvora bliskih RTB-u, Atek je za rudnik bakra u Majdanpeku, koji posluje u sastavu borske kompanije bakra, ponudio investicije od 31,5 miliona dolara, dok je ostali iznos predviđen za ulaganja u borske rudnike bakra.

Pregovori Ateka sa republičkom Agencijom za privatizaciju i ministarstvima za rudarstvo i energetiku i ekologije su u toku, a njihov kraj je predviđen za 20. januar.

Atek, koji je za kupovinu RTB-a ponudio 466 miliona dolara, ponudio je 180 miliona za investiranje u RTB Bor, što je bio i minimalni iznos ulaganja na raspisanom tenderu.

Kako Beta saznaje, Atek je ostatak obaveznih investicija, od oko 88 miliona dolara, predvideo za Topionicu bakra. Poslovodstvo te kompanije, međutim, ranije je ocenilo da je taj iznos nedovoljan za poslovanje po svetskim ekonomskim i ekološkim standardima.

Prema dobijenim podacima, Atek je za otpremnine radnicima koji budu želeli da napuste to preduzeće predvideo 200 evra po godini staža, dok sindikat očekuje minimalni 500 evra po godini staža.
Autor: Beta

Izvor: Blic Online,Ekonomija, 05.01.2008 - 16:17, http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=25768


Autor diskusije: draganr
Replied on: 08 Jan 2008 19:17:31
Message:

Conić: Ni govora o novom tenderu za RTB „Bor“


BOR - Pregovori o prodaji RTB „Bor“ austrijskom „Ateku“, prvorangiranom na tenderu za privatizaciju srpskog kombinata bakra, nastavljaju se danas. Iz RTB-a naglašavaju da su optimisti o konačnom ishodu i da ni u kom slučaju nije moguć novi tender, kako se čulo u javnosti, mada postoje razmimoilaženja oko odredbi nacrta ugovora.

Miodrag Conić, vršilac dužnosti generalnog direktora RTB-a, precizirao je da je ´ponuđač načinio veliki broj izmena i dopuna nacrta oba ugovora, a mnoge od tih izmena ne mogu da se sprovedu. O navodnom novom tenderu nema ni govora, niti je tako nešto moguće sprovesti, smatra Conić. Doduše, ponuđač ima i takvih predloga, koji su po zakonu i u skladu sa pravilima tendera i mogu se prihvatiti, podseća direktor, ali bi njihovo prihvatanje u predloženom obliku bilo necelishodno i dovelo bi Srbiju i RTB u izrazito nepovoljan položaj. Conić posebno naglašava da će, ukoliko do privatizacije ni ovog puta ne dođe, predstojeći period za borski kombinat biti pun rizika i neizvesnosti. On je, ipak, dodao da ne očekuje da će do tog scenarija zaista doći, ali je i podsetio da moramo biti spremni i za tu, najgoru soluciju.

Pregovori će biti okončani do 20. januara kako bi se sačinio tekst konačnog ugovora o prenosu eksploatacionih prava. Kada ovaj dokument prođe i Vladi Srbije, uslediće potpisivanje u prvoj polovini februara. Do sad je dogovorena samo visina ulaganja u rudarstvo od 93 miliona dolara. Trećina tog novca investirala bi se u rudnik Majdanpek. „Atek“ je, kako saznajemo, ponudio svega 88 miliona dolara za obnovu metalurgije, dok naša strana zahteva minimalnih 160 miliona dolara, jer reč je o sanaciji glavnog izvorišta zagađenja životne sredine.
Ipak, najteže će biti u pregovorima o socijalnom programu. Samostalni sindikat traži da se niko od oko 5.000 zaposlenih ne otpusti u naredne tri godine. Ako dođe do tehnoloških viškova, otpremnina bi po godini staža trebalo da iznosi 500, a ne ponuđenih 200 evra.
Autor:
Ekipa Glasa javnosti

Izvor: GLAS JAVNOSTI, utorak 8. januar 2008., http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-08-01-2008/conic-ni-govora-o-novom-tenderu-za-rtb-bor


Autor diskusije: draganr
Replied on: 14 Jan 2008 20:03:25
Message:

Intenzivirani pregovori sa austrijskom kompanijom A-Tek o prodaji RTB Bor



Sindikati traže dopunu socijalnog programa



Subotica, Bor - Suvlasnik austrijske kompanije A-Tek Kristijan Šmit izjavio je juče da su pregovori o kupovini Rudarsko-topioničarskog basena Bor poslednjih dana intenzivirani i da očekuje da budu završeni do 8. februara. On je u subotičkoj fabrici ATB Sever, koju je A-Tek kupio 2005. godine, novinarima rekao da ne vidi probleme u pregovorima sa Agencijom za privatizaciju, poslovodstvom RTB i sindikatima, dodajući da se mediji koji su to objavili "bave špekulacijama". Šmit nije želeo da govori o detaljima razgovora sa poslovodstvom i sindikatima RTB koji su započeli juče.

Kako Danas nezvanično saznaje, sa sindikatima su juče vođeni razgovori o dopunskom socijalnom programu, a pregovori na tu temu nastavljaju se i danas u Majdanpeku. Sindikati ocenjuju da je prva runda pregovora protekla u konstruktivnoj i korektnoj atmosferi, a u nastavku će biti razmotrena još 22 pitanja, na kojima su kroz dopunski socijalni program sindikalci insistirali. Zastoj je nastao kod utvrđivanja visine otpremnina, kao i načina za obezbeđivanje toplog obroka, ali kako ni na jedno pitanje nije stavljena tačka, o njima će se razgovarati sve dok ne bude definisan nacrt dokumenta koji treba da potpišu i sindikalni predstavnici. Predstavnici sindikata ističu da će pre potpisivanja ugovora sa A-Tekom, insistirati da obaveze prema njima izmiri država, odnosno da im se isplati makar neki vid akcija iz razlike između postignute cene i visine dugova RTB Bor. Na tu temu zakazani su razgovori u Agenciji za privatizaciju, a sindikalci očekuju i da se o tome izjasni Ministarstavo ekonomije i regionalnog razvoja.
Beta i J. B. K.

Izvor: DANAS, Ekonomija, subota-nedelja, 12-13. januar 2008., http://www.danas.co.yu/20080112/ekonomija1.html#2


Autor diskusije: draganr
Replied on: 14 Jan 2008 20:07:40
Message:

Suvlasnik „Ateka“ Kristijan Šmit o RTB


Brinućemo o Boru isto kao o Subotici



Pregovori Agencije za privatizaciju sa najboljim ponuđačem za kupovinu RTB Bora, austrijskim „Atekom“, koji je ponudio 466 miliona dolara, trebalo bi da se završe najkasnije do 8. februara. Prema rečima suvlasnika „Ateka“ Kristijana Šmita, koji je krajem protekle nedelje boravio u Boru i razgovarao s predstavnicima sindikata RTB-a i predsednikom opštine Branislavom Rankićem, pregovori su poslednjih dana intenzivirani i ne postoje nikakvi nerešivi problemi.

- Ostajemo pri stavu da su nakon kupovine RTB-a potrebna hitna ulaganja kako bi se proizvodnja pokrenula s mrtve tačke i to ćemo učiniti. Mi imamo para za RTB Bor, i to najbolje ilustruje podatak da samo u 2007. godini imali obrt od dve milijarde dolara. Osim toga, ne isključujem mogućnost da „Atek“ kupi i delove RTB-a koji su izuzeti iz tenderske prodaje, tim pre što „Sever“ uveliko sarađuje sa borskom fabrikom „Lak žica“. Ipak, sada nam je RTB prioritet, obrazložio je Šmit, sa kojim smo razgovarali prekjuče tokom posete subotičke fabrike ATB Sever, koju je 2005. godine pred samim stečajem „Atek“ kupio.
Prema rečima Šmita, čiji je „Atek“ za RTB ponudio 180 miliona dolara investicija, ulaganja u borski kombinat bakra ići će „korak po korak“, kao i u slučaju fabrike „Sever“, s čijim je poslovodstvom novinar „Blica“ juče razgovarao.
- Kupovinom „Severa“, „Atek“ se obavezao da u prvih pet godina investira 16,5 miliona evra, i u prve dve godine već je uložio 8,3 miliona. Oko 55 odsto proizvoda se radi za srpsko tržište i izvoz, a ostalo za potrebe ATB grupe. Protekle godine promet „Severa“ je iznosio 35 miliona evra, a ukoliko se ispuni ovogodišnji plan od 50 miliona, anulirao bi se deficit iz 2007. godine, koji je iznosio sedam miliona evra.
U razgovoru sa radnicima, utisci o efektima privatizacije su podeljeni. Mlađi su uglavnom zadovoljni, dok stariji radnici kažu da su očekivali mnogo više.
- Od kada je „Atek“ kupio „Sever“, prosek zarada je sa 135 evra povećan na 300. Mi ne kažemo da je sadašnja situacija odlična jer ne ide onom brzinom kojom su zaposleni očekivali, ali iz godine u godinu je sve bolje. Radnicima je najteže objasniti da je potrebno strpljenje - kaže predsednik sindikata „Nezavisnost“ u tom preduzeću Dragan Grozdanović, dodajući da najniža zarada u „Severu“ iznosi 14.000 dinara, ali da pojedini iskusni KV i VKV majstori zarađuju i do 50.000 dinara.
U Fabrici svi pogoni rade punim kapacitetom, a paleta proizvoda je od elektromotora za fenove za kosu do onih za hidroelektrane i brodove.

Pokrenuli i nove firme


Saradnja s poslovodstvom fabrike je dobra i „Atek“ je jedan od osnivača Biznis inkubator centra u Subotici u kojem je otvoreno 10 novih firmi, kaže gradski menadžer Duško Guslov. On podseća da je pre privatizacije „Sever“ bio u bezizlaznoj situaciji, i da je „Atek“ radio na obuci radnika i promeni navika i radne discipline.
Autor: Saša Trifunović

Izvor: Blic Online, 13.01.2008., http://www.blic.co.yu/srbija.php?id=26540


Autor diskusije: draganr
Replied on: 16 Jan 2008 10:18:28
Message:

Kovač: Obezbeđen novac za RTB Bor


Beč -- Austrijski industrijalac i vlasnik kompanije "Atek" Mirko Kovač ponovio je da je obezbeđeno finansiranje kupovine RTB „Bor“.

"Finansiranje je obezbeđeno, i nalazimo se u pregovorima. Još je puno pitanja otvoreno", rekao je Kovač, ali nije precizirao od koje banke će kredit biti uzet, niti u kom iznosu.

On je ranije demantovao da su mu potrebni partneri za realizaciju tog posla, navodeći da će kupovina borskog basena biti finansirana sopstvenim kapitalom i kreditom.

Predsednik sindikata "Nezavisnost" Topionice i Rafinacije RTB „Bor“ Dragan Jankucić izjavio je krajem prošlog meseca da pregovori o investicijama i socijalnom programu sa austrijskim "Atekom" idu dobro i da očekuje da se oni završe najkasnije do kraja januara.

Kovač je rekao da njegova kompanija planira da igra veću ulogu na tržištu bakra, te da namerava da poveća obrt koncerna u 2008. za preko tri milijarde evra.

"Bakar će postati unosan posao. Ako uspemo da ostvarimo posao sa Borom i integrišemo ga u naš koncern, to će biti veoma unosan projekat", smatra vlasnik „Ateka“.

Suvlasnik kompanije „Atek“ kristijan Šmit najavio je pre nekoliko dana da bi pregovori o kupovini RTB-a „Bor“ mogli da budu završeni do 8. februara.
B92, Tanjug

Izvor: B92 BIZ, utorak 15. januar 2008., http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=01&dd=15&nav_id=280586


Autor diskusije: draganr
Replied on: 16 Jan 2008 10:51:20
Message:

Ulaganja još na stolu


ROK za okončanje pregovora i potpisivanje kupoprodajnog i ugovora o prenosu eksploatacionih prava, kojim bi austrijska kompanija "A-tek", sa ponuđenih 466 miliona dolara prvorangirana kompanija na tenderu za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, trebalo da postane vlasnik srpskog proizvođača bakra i zlata, ističe 8. februara. Pregovori se, međutim, mogu produžiti za još 30 dana, ali do sada takav zahtev nije upućen Agenciji za privatizaciju.
Pregovori za sada teku po planu. Dogovorene su investicije od 93 miliona dolara za obnovu rudarskih kapaciteta u Boru i Majdanpeku, dok se još uvek vode pregovori o ulaganjima u metalurgiju i dodatnom socijalnom programu. Austrijanci su, naime, za izgradnju nove Topionice, ključne za ekološku bezbednost regiona, ponudili 88 miliona dolara, dok poslovodstvo RTB insistira na tome da ukupna ulaganja u basensku metalurgiju ne smeju biti manja od 160 miliona "zelenih novčanica". Pored toga, predstavnici "A-teka" spremni su i da za obrtna sredstva borske kompanije plate dodatnih 48,2 miliona dolara. Austrijska firma zainteresovana je, inače, i za kupovinu pojedinih basenskih prerađivačkih pogona, pre svega za Fabriku lak-žice, koja sirovinama snabdeva subotički "Sever", koji je, takođe, u vlasništvu "A-teka".
LJ. T.

Izvor: Vecernje novosti on line, 15.01.2008., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=114397&datum=2008-01-16


Autor diskusije: draganr
Replied on: 17 Jan 2008 22:45:03
Message:

Kovač: Evropska unija podržava Atek


Bor -- Austrijska vlada i EU podržavaju Atek (A-tech) u procesu privatizacije RTB-a Bor, kaže Mirko Kovač.

Još uvek traju pregovori Ateka sa Agencijom za privatizaciju, ministarstvima i sindikatom, kaže Kovač

Većinski vlasnik austrijske kompanije Atek (A-tech) Mirko Kovač izjavio je da austrijska vlada i Evropska unija podržavaju tu firmu u procesu privatizacije Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) "Bor".

"Vlada Austrije i Evropske unije pružaju 'snažnu' podršku Ateku u procesu privatizacije RTB-a", rekao je Kovač.

On je dodao da će Atek u zakonski predviđenom roku obezbediti 466 miliona dolara za kupovinu borskog basena bakra.

"Deo novca biće obezbeđen u kešu, a deo kroz kredit čiji će garant biti kompanija Atek", rekao je Kovač, ocenjujući da je kupovina RTB-a vredan projekat.

Vlasnik Ateka je napomenuo da se neće dogoditi situacija iz prvog tendera, kada je najveći ponuđač, rumunski "Kuprom", planirao da za bankarski kredit za kupovinu RTB-a založi imovinu borske firme.

Sa ponuđenih 466 miliona dolara i 180 miliona dolara investicija, Atek je prvorangirana firma na tenderu za kupovinu RTB-a, ispred firme "SMR" iz sastava Bejzik element (Basic element) ruskog biznismena Olega Deripaske.

Kovač je rekao da su pregovori Ateka sa Agencijom za privatizaciju, ministarstvima i sindikatom o kupovini RTB-a "konstruktivni", ali nije želeo da iznosi detalje tih pregovora čiji je završetak predviđen za 8. februar.
Beta

Izvor: B92 - Biz - Vesti, četvrtak 17. januar 2008., http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=01&dd=17&nav_id=281003


Autor diskusije: draganr
Replied on: 20 Jan 2008 20:13:06
Message:

Atek pristao da poveća ulaganja u RTB Bor



Austrijska kompanija Atek, sa kojom se pregovara o prodaji Rudarsko-topioničarskog basena(RTB) "Bor", pristala je da ulaganja u to preduzeće poveća za 60 miliona dolara od prvobitno ponudjene cene na tenderu.

Kako je Beti rečeno u menadžmentu borske kompanije, Atek je pristao da investicije od 180 miliona dolara za izgradnju savremene Topionice bakra i za revitalizaciju rudnika u Boru i Majdanpeku, poveća na 240 miliona dolara.

Predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije RTB-a Dragan Aleksić rekao je da Atek ne pristaje da otpremnine za radnike koji žele da dobrovoljno napuste to preduzeće budu veće od 200 evra po godini radnog staža.

Sindikat je zatražio da taj iznos bude 500 evra po godini provedenoj u RTB-u.

Prema Aleksićevim rečima, Atek ne pristaje da garantuje da tri godine neće biti otpuštanja.

Menadžment Ateka je pristao da po preuzimanju RTB-a osnuje Fond za lečenje radnika RTB-a i Stambeni fond, kojim bi se kreditno pomogli radnici RTB-a koji nemaju rešeno stambeno pitanje, kazao je on.

Aleksić je rekao da bi u Fond za lečenje radnika Atek mesečno izdvajao milion dinara.
(Beta)

Izvori u nedelju 20. januar 2008.
Mondo Web portal, http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=84147
TV Pink, http://www.rtvpink.com/vesti/vest.php?id=13024
Blic Online, Ekonomija, http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=27484


Autor diskusije: draganr
Replied on: 20 Jan 2008 21:59:36
Message:

U rudarske kapacitete borskog basena A-tek ulaže 93 miliona dolara



Bor - Pregovori o privatizaciji Rudarsko topioničarskog basena Bor sa austrijskom kompanijom A-tek, koja je sa ponuđenih 466 miliona dolara prvorangirani ponuđač na tenderu, teku po planu, saznaje Danas. Za obnovu rudarskih kapaciteta u Majdanpeku i Boru biće investirana 93 miliona dolara, a o ulaganjima u metalurgiju još se pregovara. A-tek je ponudio 88 miliona dolara za izgradnju nove topionice koja je ključna za ekološku bezbednost, dok predstavnici RTB Bor procenjuju da ulaganja u metalurgiju ne mogu da budu manja od 160 miliona dolara. Pregovara se i o dodatnom socijalnom programu, a već se zna da su predstavnici austrijske kompanije spremni da ulože još 48,2 miliona dolara u obrtna sredstva borskog kombinata bakra. Do 8. februara, kada ističe rok za pregovaranje, trebalo bi da bude potpisan kupoprodajni i ugovor o prenosu eksploatacionih prava čime bi kompanija A-tek iz Austrije postala vlasnik borskog kombinata bakra. Postoji mogućnost da se pregovori produže za još 30 dana, ali takav zahtev do sada još nije upućen Agenciji za privatizaciju. Inače, austrijski A-tek zainteresovan je i za kupovinu pojedinih prerađivačkih pogona RTB Bor, pre svega Fabrike lak žice, koja Sever u Subotici, koji je već u vlasništvu A-teka, snabdeva sirovinama.

Većinski vlasnik austrijske kompanije A-tek Mirko Kovač izjavio je da austrijska vlada i Evropska unija podržavaju tu firmu u procesu privatizacije Rudarsko-topioničarskog basena Bor. On je dodao da će A-tek u zakonski predviđenom roku obezbediti 466 miliona dolara za kupovinu borskog basena bakra. "Deo novca biće obezbeđen u kešu, a deo kroz kredit čiji će garant biti kompanija A-tek", rekao je Kovač, ocenjujući da je kupovina RTB vredan projekat.
J. B. K.

Izvor: DANAS, Ekonomija, ponedeljak, 21. januar 2008., http://www.danas.co.yu/20080121/ekonomija1.html#0


Autor diskusije: draganr
Replied on: 23 Jan 2008 11:36:51
Message:

A-tek neće povećati investicije u RTB Bor



Beograd - Austrijska kompanija A-tek, saopštila je da nije tačna informacija da je prihvatila da za 60 miliona dolara poveća investicije u Rudarsko topioničarski basen Bor. U saopštenju iz te kompanije dostavljenom agenciji Beta naglašava se da su netačne sve izjave i informacije koje se pojavljuju u medijima da je A-tek prihvatio da investira više od dogovorene cene.
"Konzorcijum A-tek je u pregovorima sa Agencijom za privatizaciju Srbije i trenutno se nalazi pred potpisivanjem kupoprodajnog ugovora sa RTB Borom, a po završetku pregovora kompanija se bezuslovno obavezuje da u četvorogodišnjem periodu investira 180 miliona evra", navodi se u saopštenju.
Austrijska kompanija A-tek prvorangirana na tenderu za privatizaciju RTB, ponudila je za kupovinu tog preduzeća 466 miliona dolara i 180 miliona dolara investicija.
Beta

Izvor: Danas, Ekonomija, utorak, 22. januar 2008., http://www.danas.co.yu/20080122/ekonomija1.html#11

kao i pod naslovom Atek demantuje RTB Bor B92, utorak 22.1.2008., http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=01&dd=22&nav_id=281599


Autor diskusije: draganr
Replied on: 25 Jan 2008 12:33:25
Message:

"A-tek" ipak traži partnera za RTB-Bor

Austrijski industrijalac Mirko Kovač planira da u posao preuzimanja RTB Bor uključi jednog manjinskog partnera, tvrdi bečki ekonomski nedeljnik "Format".

Vlasnik "A-Tek-a" demantovao je još u decembru da su mu potrebni saveznici za kupovinu RTB.

Međutim sada je objasnio "Formatu" da je ipak planirano da uključi manjinskog partnera u finansiranje kupovine RTB Bor.

Kovač je istovremeno potvrdio da "A-Tek" može sa, svojim raspoloživim finansijskim sredstvima, da kupi RTB Bor.

Firma "A-Tek" je za RTB ponudila 460 miliona dolara i iz posla istisnula ruskog biznismena Olega Deripasku.
Autor: Tanjug

Izvor: Blic Online, Ekonomija, 25.01.2008. http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=28066


Autor diskusije: draganr
Replied on: 29 Jan 2008 19:55:13
Message:

„A-tek“ nudi novi program za RTB



Radnici RTB-a „Bor“, koji prve tri godine po privatizaciji budu proglašeni tehnološkim viškom, dobiće otpremnine u zavisnosti od prosečne cene bakra na Londonskoj berzi metala (LMI) i, u najgorem slučaju, iznosiće 200 evra po godini staža.

Ovo se navodi u predlogu dodatnog socijalnog programa, koji je ovom preduzeću uputila austrijska kompanija „A-tek“, prvorangirana na tenderu za kupovinu borskog kombinata bakra.

Kako se navodi u predlogu koji je dostavljen zaposlenima i sindikatu RTB-a, otpremnina od 500 evra biće podeljene ukoliko godinu dana unazad cena bakra na berzi bude iznad 8.000 dolara, ako bude od 6.000 do 7.999 dolara otpremnina će iznositi 400 evra, a ako je niža od šest hiljada dolara po toni, isplatiće se 200 evra po godini radnog staža.

„A-tek“ u ovom predlogu radnicima RTB-a garantuje da prosečna zarada neće biti niža od sadašnjeg proseka (350 evra), ali i da će visina dohotka pratiti rast troškova života.

Osim toga, „A-tek“ je spreman da zadrži svih 4.687 radnika i od decembra 2009. godine, u zavisnosti od ekonomske situacije, za Božić i Uskrs isplaćuje jednu prosečnu bonus platu.

„A-tek“ se obavezao da će koristiti tehnologiju kojom će maksimalno zaštititi zdravlje zaposlenih, a posebno bi se vodilo računa o bezbednosti na radnom mestu.

Sindikat zadovoljan


U Jedinstvenoj sindikalnoj organizaciji RTB-a Bor zadovoljni su ponudom „A-teka“, ali traži da se Austrijanci obavežu da za prve tri godine neće otpustiti nikoga bez njegove saglasnosti. - Sigurni smo da „A-tek“ neće otpustiti nekoga ko ima 35 godina radnog staža, već nekoga sa pet, šest godina, kojima bi isplatio znatno manju sumu - kaže za „Blic“ predsednik JSO Dragan Aleksić.
Autor: S.T.

Izvor: Blic Online,Ekonomija, 29.01.2008., http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=28464


Autor diskusije: draganr
Replied on: 29 Jan 2008 20:40:33
Message:

AUSTRIJANCI ĆE OTPUŠTATI RADNIKE RTB-A BOR SAMO UZ SUDSKO REŠENjE


Prema predlogu prvorangiranog ponuđača za kupovinu RTB-a Bor, astrijskog «Ateka», zaposlenima kojima se nezakonski raskine radni odnos, a sud presudi u njihovu korist, poslodavac će morati da ih vrati na raniji posao. Šteta će biti nadoknađena sa plaćenim doprinosima i porezima. Kupac će obezbediti zakonsku zaštitu zdravlja radnika, i u roku od mesec dana, posle privatizacije, osnovaće stambeni fond sa početnih 30.000 evra. Nakon godinu dana «Atek» će u fond uplatiti još 30.000 evra. Zaposleni će imati plaćen jedan obrok tokom radnog dana i to isključivo u novcu. Za sve radnike je predviđeno osiguranje kod reprezentativnog osiguravajućeg društva. Biće plaćeni prevoz od kuće do radnog mesta. Zavisno do poslovanja firme, odrediće se naknade za Uskrs i Božić. Novi gazda je obavezan da u poseban fond mesečno uplaćuje milion dinara za kupovinu lekova, lečenje i opravak radnika.
Izuzetno je bitno da se novi vlasnik obavezuje da zarade zaposlenih ne mogu biti manje od onih na dan konačne kupovine RTB-a. Ako se radniku otkaže ugovor o radu naredne tri godine, «Atek» je dužan da isplati otpremninu u zavisnosti od cene bakra na Londonskoj berzi koja je danas rekordnih oko 8.000 dolara za tonu. Drugačije, reč je o minimalnoj otpremnini od 200 i maksimalnoj 500 evra po godini staža.

Izvor: Multimediala web portal, ponedeljak 28.1.2008., http://www.multimediala.info/


Autor diskusije: draganr
Replied on: 30 Jan 2008 23:29:02
Message:

Otpremnine u „Boru“ zavise od cene bakra


BOR - Potencijalni kupac RTB „Bor“, austrijski „Atek“, u konačnom predlogu socijalnog programa za 4.687 radnika, obavezuje se da zarade ne mogu biti niže od zatečenih na dan zatvaranja kupoprodajne transakcije. Ukoliko kupac iz bilo kojih razloga otkaže ugovor o radu tri naredne godine isplatiće otpremninu shodno ceni bakra na Londonskoj berzi, a to je 200 do 500 evra po godini staža. Otpremnine od 500 evra biće podeljene ukoliko godinu dana unazad od raskida radnog odnosa cena bakra na berzi bude iznad 8.000 dolara, a od 400 ako je cena bakra između 6.000 i 7.999 dolara. Ukoliko je niža od 6.000 dolara po toni, isplatiće se 200 evra po godini radnog staža. „Atek“ garantuje da prosečna zarada neće biti niža od sadašnjeg proseka od 350 evra, ali i da će visina dohotka pratiti rast troškova života.

Invalidi rada, u slučaju da izgube prvobitni posao, dobiće „odgovarajuće radne obaveze“ na drugom mestu. Ukoliko se prekine rad krivicom poslodavca, radnici će imati pravo na naknadu 80 odsto od prosečne zarade u prethodna tri meseca. Kupac će osnovati stambeni fond sa početnih 30.000 evra. Posle godinu dana „Atek“ će u ovaj fond uplatiti još 30.000 evra. Radnici će tokom rada imati topli obrok, koji će se isplaćivati u novcu. Svi zaposleni biće osigurani, a dobiće i plaćeni prevoz do posla. Najmanje 20.000 evra godišnje isplaćivaće se na ime sportskih igara. Sa sindikatima će se utvrditi isplata naknade za Božić i Vaskrs. Biće organizovan i posebni fond, u koji će se mesečno uplaćivati milion dinara, a novac će se koristiti za nabavku lekova, lečenje i oporavak radnika.
Autor: Agencija SINA

Izvor: Glas javnosti, Ekonomija, sreda 30. januar 2008., http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-30-01-2008/otpremnine-u-boru-zavise-od-cene-bakra


Autor diskusije: draganr
Replied on: 02 Feb 2008 20:15:11
Message:

Sporna još tri zahteva



BOR - Od 22 tačke, koliko ima socijalni program, Samostalni sindikat Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor i predstavnici austrijskog „A-teka“, sa ponuđenih 466 miliona dolara prvorangirane kompanija na tenderu za RTB, usaglasili su 19.
- Tražili smo od Austrijanaca da nam garantuju da nijedan radnik RTB u naredne tri godine, izuzev ako dobrovoljno i uz otpremninu sam želi da napusti firmu, ne može biti proglašen tehnološkim viškom, na šta predstavnici „A-teka“ ne pristaju - kaže Dragan Aleksić, predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije RTB. - Sporan im je i naš zahtev po kome bi, u slučaju da borsko preduzeće ode u stečaj, radnicima bile isplaćene otpremnine od 10.000 evra, a ima nesuglasica i oko osnivanja dopunskog penzionog fonda za zaposlene u RTB.

S druge strane, predstavnici „A-teka“ su sindikatima ponudili konačan predlog socijalnog programa, od kojeg, zasada, ne žele da odstupe. Po njemu, ukoliko je prosečna cena tone bakra na Londonskoj berzi metala veća od osam hiljada dolara, radnicima RTB, koji budu proglašeni tehnološkim viškom, biće isplaćena otpremnina od 500 evra po godini staža. Ako je cena tone crvenog metala između 6.000 i 7.999 dolara, naknada će biti 400 evra po godini staža, a ako je cena bakra ispod šest hiljada dolara po toni, otpremnina će iznositi 200 evra po godini staža.

Austrijanci, u svom konačnom predlogu, izražavaju spremnost da na poslu zadrže svih 4.687 radnika, koliko ih je trenutno zaposleno u RTB, kojima bi, od decembra 2009. godine, u zavisnosti od ekonomske situacije, za Božić i Uskrs bio isplaćivan i bonus od jedne prosečne plate.Predstavnici „A-teka“ su se obavezali i da plate zaposlenih u RTB „Bor“ ne mogu biti manje od sadašnjih koje, u proseku, iznose oko 350 evra, kao i da će rast zarada biti usklađivan sa rastom troškova života, po poslednjem izveštaju Zavoda za statistiku.
Austrijanci su izrazili spremnost da, posle zatvaranja transakcije, tehničko-tehnološki sva radna mesta u RTB dovedu u takvo stanje koje će maksimalno štititi zdravlje i bezbednost zaposlenih, kao i da, 30 dana po potpisivanju kupoprodajnog ugovora, formiraju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu.

INVESTICIJE


PO nezvaničnim informacijama, dogovor o investicijama u RTB je utanačen. Kako saznajemo, Austrijanci će za obnovu rudarskih kapaciteta u Boru i Majdanpeku uložiti 93 miliona dolara, dok će za izgradnju nove topionice, koja će poslovati po strogim ekološkim normama, biti izdvojeno oko 130 miliona dolara.

FONDOVI


PREDSTAVNICI „A-teka“ su se obavezali i da, posle kupovine „Bora“, osnuju Fond za lečenje u koji bi mesečno uplaćivali milion dinara, kao i Stambeni fond, u koji bi godišnje ulagali 30.000 evra. Takođe, godišnje bi radnici Basena mogli da računaju i na 20.000 evra za organizovanje radničkih sportskih igara i kulturno-umetničkih takmičenja.
LJ. T.

Izvor: Večernje novosti Online, Centralna Srbija, 31.01.2008., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=134&status=jedna&vest=115395&datum=2008-02-01


Autor diskusije: draganr
Replied on: 07 Feb 2008 15:58:30
Message:

Novosti: A-tek povećava investicije


Bor -- Obavezne investicije austrijskog A-teka u RTB Bor povećane su na 230 miliona dolara sa 180,4 miliona, prenose Novosti.

Novosti navode da bi ugovor mogao da bude potpisan već 8. februara
List navodi da je potpredsednik Vlade Srbije i prvi čovek vladinog Odbora za privredu i finansije Božidar Đelić potvrdio u Boru da su sa prvorangiranom kompanijom, koja je na tenderu za privatizaciju RTB ponudila 466 miliona dolara, usaglašena buduća ulaganja.

Nacrt sporazuma, prema tome, bi trebalo da se nađe na dnevnom redu Vlade Srbije već u četvrtak, a ukoliko tu dobije "zeleno svetlo", kupoprodajni i ugovor o prenosu eksploatacionih prava, kojim bi A-tek postao vlasnik RTB, mogao bi da bude potpisan već 8. februara.

Novosti saznaju da će A-tek u obnovu rudarskih kapaciteta u Boru i Majdanpeku investirati 93 miliona dolara. Za izgradnju nove topionice, koja bi u potpunosti poslovala po najvišim ekološkim stanardima, predviđena su ulaganja od 137 miliona dolara.

I socijalni program, o kome predstavnici A-teka pregovaraju sa basenskim sindikatima gotovo da je utanačen. Dve strane su, saznajemo, postigle dogovor o 19 od ukupno 22 tačke, a očekuje se da narednih dana pregovori budu uspešno okončani.

Imovinu RTB-a Bor, A-tek će platiti 466 miliona dolara. Uz dogovorene investicije, obrtna sredstva borske kompanije, za šta će biti izdvojeno gotovo 50 miliona dolara, kao i finansiranje dopunskog socijalnog programa, proizilazi da će Austrijance zatvaranje kompletne finansijske konstrukcije za preuzimanje Kombinata bakra koštati oko - 800 miliona dolara.
(Večernje novosti)

Izvor: Portal B92, ponedeljak 4. februar 2008., http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=02&dd=04&nav_id=283424


Autor diskusije: draganr
Replied on: 07 Feb 2008 16:06:04
Message:

Poslovodstvo RTB Bor zadovoljno ishodom pregovora sa Austrijancima, potpisivanje ugovora najavljeno za sutra



CONIĆ: A-tek spreman na veća ulaganja u Basen i ekologiju



Beograd - Ugovor sa austrijskom kompanijom A-tek, koja je prvorangirana na tenderu za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena Bor, trebalo bi da bude potpisan sutra i kako Danas saznaje, svi detalji u vezi sa tom transakcijom već su usaglašeni.

- Zadovoljan sam ishodom pregovora, jer je budući vlasnik pristao na znatno veća ulaganja od onih predviđenih tenderom. Kada je reč o revitalizaciji životne sredine, prihvaćeni su svi uslovi Ministarstva ekologije, što uvećava ranije utvrđeni iznos za ovaj sektor. Poslovodstvo Basena posebno je zadovoljno investicionim programom, koji znatno nadmašuje minimum od 180 miliona dolara. Novi vlasnik prihvatio je i zahtev da se izgradi nova moderna topionica kao i da se ulože sredstva u osavremenjavanje rudnika u Boru i Majdanpeku - izjavio je za Danas Miodrag Conić, generalni direktor RTB Bor.

On podseća da je početna cena za Basen bila 340 miliona dolara, a da je A-tek pobedio sa ponudom od 466 miliona dolara. Tome treba dodati i 50 miliona dolara, koliko iznosi vrednost obrtnih sredstava a potom i investicioni i socijalni program, čime će ukupna vrednost RTB premašiti 800 miliona dolara, kaže Conić.

Za razliku od poslovodstva, sindikati još nisu postigli konačan dogovor sa predstavnicima A-teka. Oni će danas pokušati da sa novim vlasnikom usaglase poslednje tri stavke iz dodatnog socijalnog programa.

- Ukoliko ne postignemo dogovor, na snazi će biti minimalni socijalni program definisan tenderskim uslovima, koji za zaposlene takođe znači sigurnost, jer garantuje da u naredne tri godine neće biti otpuštanja radnika. Mi smo pokušali da postignemo više od toga, da ubedimo kupca da ukoliko u tom periodu proglasi nekoga tehnološkim viškom, mora za otkaz da ima njegovu saglasnost, kao i da otpremnina u takvim situacijama iznosi 300 evra po godini staža. A-tek to nije prihvatio i ponudio je da se uposlenost radnicima garantuje 18 meseci, kao i da se vrednost otpremnine veže za cenu bakra na svetskom tržištu, što mi nismo prihvatili - kaže za Danas predsednik samostalnog sindikata Dragan Aleksić.
M. N. Stevanović

Izvor: Danas, sreda, 6. februar 2008., http://www.danas.co.yu/20080206/ekonomija1.html#2


Autor diskusije: draganr
Replied on: 07 Feb 2008 16:08:21
Message:

Dinkić: Ugrožena prodaja RTB Bora



Srpski ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da je neizvesno potpisivanje ugovora sa austrijskom kompanijom Atek o prodaji RTB Bora, ako se u četvrtak ne održi sednica Vlade Srbije.

"Agencija za privatizaciju uspešno je okončala pregovore sa Atekom i sada je potrebno da Vlada Srbije odobri potpisivanje ugovora, pošto u petak 8. februara ističe rok za to", rekao je Dinkić agenciji Beta.

On je kazao da još nema informaciju da li će biti sednice Vlade, dodajući da se dovodi u opasnost važna stvar za dalji razvoj ekonomije Srbije i investicija vredna više od 500 miliona dolara.

"Važno je da se hitno deblokira rad vlade i da se sutra održi sednica, jer se radi o životnim pitanjima, u ovom slučaju čitavog jednog okruga", naglasio je Dinkić.

Dinkić je rekao da bi kompanija Atek trebalo da isplati 466 miliona dolara za imovinu RTB Bora, još 40 miliona dolara za obrtnu imovinu i da investira od 180 do 230 miliona dolara za izgradnju nove Topionice i poboljšanje ekoloških prilika u borskom regionu.

Kako je naveo, privatizacija RTB-a i modernizacija proizvodnje omogućiće siguran posao za 5.000 radnika te firme.

Na pitanje da li postoji mogućnost produženja roka i posle 8. februara, Dinkić je odgovorio da ne želi da razmišlja o tim mogućnostima i da veruje da će svi biti dovoljno odgovorni da omoguće da RTB Bor nastavi dalje da živi i da radi.
(Beta)

Izvor: Mondo portal, Sreda, 6. februar 2008., http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=86137


Autor diskusije: draganr
Replied on: 07 Feb 2008 16:22:27
Message:

RTB Bor prodat austrijskom Ateku


Beograd -- Vlada Srbije potpisaće danas ugovor o prodaji imovine RTB-a Bor sa austrijskom firmom Atek.


Nakon telefonske sednice Vlade, danas potpis na ugovor sa A-tekom
Ugovor o prodaji imovine Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ austrijskoj kompaniji Atek biće potpisan po podne u Beogradu, nakon što je Vlada Srbije danas na telefonskoj sednici odobrila njegovo potpisivanje, dan pre isteka roka.

Austrijski Atek pobedio je na tenderu za prodaju imovine RTB-a Bor i prenos eksploatacionih prava ponudivši 466 miliona dolara i investicije od 180 miliona dolara, koje su, kako je nezvanično objavljeno, tokom pregovora povećane na 230 miliona dolara.

Ugovor će u Vladi Srbije potpisati vlasnik Ateka Mirko Kovač, direktorka Agencije za privatizaciju Vesna Džinić i predstavnici RTB-a Bor i lokalne samouprave.

Austrijski Atek proglašen je prvorangiranim ponuđačem na ponovljenom tenderu za privatizaciju RTB-a Bor, na koji je stigla još samo ponuda ruskog SMR-a, dela kompanije Bejzik element Olega Deripaske, koja je ponudila 370 miliona dolara, uz investicije od 414 miliona dolara.

Drugi tender za prodaju eksploatacionih prava i borskog kompleksa u kojem su rudnici bakra Bor i Majdanpek i Topionica i rafinacija bankra, raspisan je 31. avgusta sa početnom cenom od 340 miliona dolara i minimalnim investicijama od 180 miliona dolara.

Prvi tender je poništen u aprilu 2007. godine pošto rumunski Kuprom, koji je pobedio sa ponudom od 400 miliona dolara, ni u dodatnom roku nije uplatio ponuđenu cenu.

Izvor: B92, četvrtak 7. februar 2008., http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=02&dd=07&nav_id=283872


Autor diskusije: draganr
Replied on: 07 Feb 2008 16:24:40
Message:

RTB Bor prodat telefonom!



U Vladi Srbije u četvrtak je potpisan Ugovor o prodaji Rudarsko-topioničarskog basena Bor austrijskom konzorcijumu "Ajtek-Briksleg" za 466 miliona dolara, pri čemu se kupac obavezao da poveća sumu za investicije sa obaveznih 180 miliona na 230 miliona dolara.

Kupac se obavezao i da preuzme 4.691 zaposlenih i da u roku od tri godine ne otpusti ni jednog radnika.

Za prodaju RTB Bor bilo je neophodno odobrenje vlade, a s obzirom na institucionalnu krizu u zemlji, ministri su održali takozvanu "telefonsku sednicu".

Ugovorom o prodaji predviđeno je da "Ajtek" isplati 466 miliona dolara za imovinu RTB, i da investira oko 180 miliona dolara za izgradnju nove topionice i u poboljšanje ekoloških prilika u borskom regionu.

Nezvanično se pojavila informacija da je "Ajtek" pristao na povećanje iznosa za investicije od 60 miliona dolara, ali je firma to negirala. Vlasnik austrijske kompanije "Ajtek" Mirko Kovač izjavio je povodom završetka pregovora Tanjugu da je "Vlada Srbije bila jasna pri postavljanju pravila ovog tenderskog procesa", kao i da u "Ajteku" veruju da će "Vlada Srbije i Agencija za privatizaciju u potpunosti poštovati proceduru i dogovore koji su postignuti".

"Ajtek je kompanija koja je u svetu poznata po tome da ispuni sve šta obeća i da se držimo se dogovora. Ne postoji nijedan razlog da tako ne bude i u slučaju kupovine RTB-a", rekao je Kovač.

On je dodao da ta kompanija planira da od RTB napravi modernu, evropsku kompaniju, koja posluje u skladu najvišim standardima zaštite životne sredine.

Izvor: (MONDO), Cetvrtak, 7. februar 2008., http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=86207


Autor diskusije: draganr
Replied on: 07 Feb 2008 16:39:43
Message:

07.02.2008. | 15:00

Potpisivanje ugovora o prodaji RTB Bor grupe


Ministar ekonomije i regionalnog razvoja u Vladi Republike Srbije Mlađan Dinkić prisustvovaće potpisivanju Ugovora o prenosu odobrenja za eksploataciju i Ugovora o kupoprodaji imovine putem javnog tendera RTB Bor grupe danas, 7. februara, u 15 časova, u Pres sali Vlade, Nemanjina 11.

Kupac RTB Bor grupe, koju čine Rudnik bakra Bor, Rudnik bakra Majdanpek, Topionica i rafinacija, jeste konzorcijum "A-Tec Minerals and Metals Holding GMBH, A-Tec Industries AG i Montanwerke Brixlegg AG".

U ime kupca ugovore će potpisati Bernhard Ripel i Mirko Kovač, u ime Republike Srbije i Agencije za privatizaciju direktor ove agencije Vesna Džinić, dok će u ime RTB Bor ugovore potpisati Dragan Bojović, Vitomir Miladinović, Blažo Lekovski i Miodrag Conić.

Izvor: sajt Vlade Srbije, http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/dogadjaji.php?id=1516#82737


Autor diskusije: draganr
Replied on: 09 Feb 2008 21:27:51
Message:

RTB Bor prodat austrijskom Ateku


Beograd -- Potpisan ugovor o prodaji RTB Bora austrijskom konzorcijumu "Atek-Briksleg". Vlada donela odluku na telefonskoj sednici.
Odluka da se zakaže telefonska sednica na kojoj bi se ministri izjasnili o prodaji RTB-a usledila je tek nakon upozorenja ministra ekonomije Mlađana Dinkića da će Srbija izgubiti veliku investiciju ako se do sutra Vlada ne izjasni o finalnom ugovoru o prodaji Bora.

Austrijski Atek pobedio je na tenderu za prodaju imovine RTB-a Bor i prenos eksploatacionih prava ponudivši 466 miliona dolara i investicije od 180 miliona dolara, koje su tokom pregovora povećane na 230 miliona dolara.

Najveći deo biće uložen u osavremenjivanje topionice, kako bi godišnje proizvodila 300 do 400 hiljada tona bakarnog koncentrata. U topionicu i rafinaciju će biti investiran 131 milion, u rudnik bakra Bor 67,5 miliona, a u rudnik bakra u Majdanpeku 31,5 miliona dolara. Kupac se obavezao da u roku od četiri godine u borskom kombinatu uvede ekološke standarde u skladu sa važećim u Srbiji. Njegova obaveza je i da u naredne tri godine ne otpusti nikog od 4.691 zaposlenih u RTB-u.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je rekao da će pivatizacija RTB-a i modernizacija proizvodnje omogućiti siguran posao za pet hiljada radnika te firme. U Sindikatu RTB-a tvrde, međutim, da upravo radnici nisu obavešteni o detaljima koji se odnosi na socijalni program.

Predsednik sindikata "Nezavisnost" u Topionici i Rafineriji RTB Dragan Jankucić kaže da sindikati nisu uspeli da se dogovore sa austrijskom kompanijom "Atek" o visini otpremnine za radnike RTB. "Na snazi će biti samo obavezni socijalni program po kome je Atek dužan da u naredne tri godine zadrži na poslu više od četiri hiljade zaposlenih u RTB-u", objasnio je Jankucić.

Na konferenciji za novinare u Beogradu, povodom potpisivanja ugovora o prodaji imovine RTB-a i ustupanja eksploatacionih prava, rečeno je da je 25 miliona dolara od prodajne cene namenjeno za isplatu nagrada za 4.691 radnika tog kombinata .

Dinkić je rekao da nema ništa protiv toga, ako se sindikati saglase, da se od tog iznosa isplate i bivši radnici i penzioneri RTB-a.

Iako razume primedbe sindikata, ekonomski novinar Miša Brkić smatra da radnici nemaju razloga za nezadovoljstvo. "Posle svih peripetija oko prodaje RTB-a, kada je Kuprom odustao i napravio aferu, danas možemo da kažemo da smo dobro udali Bor. Atek se pokazao kao ozbiljna kompanija koja je već tokom pregovora sa Vladom insistirala da se jasno preciziraju svi detalji ugovora. Što se tiče cene, tender je održan, a to znači da smo dobili pravu cenu za Bor", kaže Brkić.

Kovač: Veliki planovi za RTB


Vlasnik Ateka Mirko Kovač je rekao da očekuje da sa sindikatima postigne dogovor o socijalnom programu, kao i do taj kombinat postane jedan od najvećih proizvođača bakra u Evropi. Atek, kako je dodao, godišnje proizvodi 170.000 tona bakra, od čega ta kompanija ostvaruje 25 odsto prihoda. Novac za isplatu cene za RTB je, prema rečima Kovača, obezbeđen, i to delom iz kredita konzorcijuma banaka, a rok za uplatu na račun budžeta Srbije je 25 radnih dana od potpisivanja kupoprodajnog ugovora.


Kovačević:Prihvatljivi ugovoreni elementi za RTB


Ugovorena cena za imovinu RTB Bor i i investicije je prihvatljiva, ocenio je stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević.

On je izjavio Tanjugu da nije neobično što nije ugovoren dodatni socijalni program, jer kupac i nema obavezu prihvatanja programa, s obzirom na to da on kupuje imovinu preduzeća, a ne kapital.

"Ne znam na koji način bi se socijalni program napravio, jer on ima smisla kada se kupuje kapital jednog preduzeća i kada se daju određene garancije u pogledu statusa zaposlenih", rekao je Kovačević, objašnjavajući da je u ovom slučaju kupac preuzeo imovinu od koje će organizovati samo svoje poslovanje.

Na pitanje da li je prihvatljivo povećanje obaveznih investicija sa 180 na 230 miliona dolara, Kovačević je odgovorio da on generalno nije pobornik "ideje da se kod privatizacije kao uslov uzima visina investiranja".

"Normalno bi bilo pustiti kupca da sam radi, kad postane vlasnik. Ne vidim zašto bi se određivalo koliko će on investirati, jer ako mu je opravdano da investira više on će uzeti nove kredite i to uraditi", objasnio je Kovačević.

On je naveo da je jedini pametniji potez koji je mogao da bude povučen bilo uređenje ekoloških propisa, kako bi se sad "tačno znalo šta će od prašine otići u vazduh, a od tečnosti u vodu".

Drakulić: Prihvatljiva ugovorena suma za investicije


Vlasnik kompanije "Ist point", koja je svojevremeno bila zainteresovana za kupovinu RTB Bor, Zoran Drakulić rekao je Tanjugu da su "ugovorena suma za kapital i investicije maksimum koji je mogao da bude postignut u pregovorima o prodaji" te kompanije.

"To je maksimum koji je mogao da se postigne u ovom trenutku. Ispod tih 230 miliona dolara i nije moglo da se ide. U svakom slučaju će morati da se uloži onoliko koliko se mora, jer mora da se uvede nova tehnologija", rekao je Drakulić.

On je dodao da iznos od blizu 700 miliona dolara za imovinu i investicije nije konačan, jer treba uračunati i izdvajanja za ekologiju i zaštitu životne sredine, podsetivši da će biti potrebno mnogo više sredstava od 50 miliona dolara koliko je za to predvidela Vlada Srbije.

"Prema našim procenama, troškovi za ekologiju u narednih šest do sedam godina kreću se oko 250 miliona dolara", naglasio je Drakulić. Prema njegovim rečima, to što nije ugovoren dodatni socijalni program ne predstavlja toliki problem, jer "će se verovatno naći neki kompromis".

Drakulić je naglasio da je spreman da sarađuje sa "Atekom" pošto rade u sličnoj branši.

"Mi smo spremni da trošimo sve količine koje oni proizvedu i sigurno ćemo se tim povodom sresti i razgovarati o tome", naveo je Drakulić, dodajući da je najlogičnije da se "roba" iz RTB-a zbog svih ušteda troškova prodaje "Ist pointu".

Atek dobio RTB na ponovljenom tenderu

Austrijski Atek proglašen je prvorangiranim ponuđačem na ponovljenom tenderu za privatizaciju RTB-a Bor, na koji je stigla još samo ponuda ruskog SMR-a, dela kompanije Bejzik element Olega Deripaske, koja je ponudila 370 miliona dolara, uz investicije od 414 miliona dolara.

Drugi tender za prodaju eksploatacionih prava i borskog kompleksa u kojem su rudnici bakra Bor i Majdanpek i Topionica i rafinacija bankra, raspisan je 31. avgusta sa početnom cenom od 340 miliona dolara i minimalnim investicijama od 180 miliona dolara.

Prvi tender je poništen u aprilu 2007. godine pošto rumunski Kuprom, koji je pobedio sa ponudom od 400 miliona dolara, ni u dodatnom roku nije uplatio ponuđenu cenu.

Pregovori sa austrijskom kompanijom "Atek" produženi su 8. januara za 30 dana, a taj rok ističe sutra. Po Zakonu o privatizaciji, rok za pregovore sa potencijalnim kupcem moguće je produžiti samo jednom.

Izvor: B92, petak 8. februar 2008., http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=02&dd=08&nav_id=283872


Autor diskusije: draganr
Replied on: 09 Feb 2008 21:35:36
Message:

Bor prva briga


Za austrijski "A-tek", koji je za 466 miliona dolara kupio imovinu i dozvolu za eksploataciju, čime je postao vlasnik "Rudarsko-topioničarskog basena Bor" (RTB), nema dileme. Za njih je, naglašava u razgovoru za "Novosti" Mirko Kovač, predsednik "A-teka", preuzimanje RTB "dugoročni strateški interes od najveće važnosti".

- "A-tek" ima spreman plan o primeni svog znanja i umeća, implementiranju najviših tehnoloških standarda i upotrebi ljudskih resursa u menadžmentu - kaže Kovač. - Plan nam je da RTB transformišemo u modernu, zapadnoevropsku kompaniju i napravimo jedan biznis model koji će, imajući u vidu sadašnje veliko zagađenje u Boru, biti dobar i za životnu sredinu.
Kovač je negirao navode pojedinih medija da je srpskom biznismenu Zoranu Drakuliću i britanskom investicionom fondu ORN (koji su bili u konzorcijumu na prethodnom tenderu za kupovinu borske kompanije), ponudio partnerstvo prilikom kupovine RTB.

- Ne poznajem gospodina Drakulića, niti sam imao bilo kakvu saradnju sa njim ili bilo kojom njegovom kompanijom - ističe predsednik "A-teka". - Tačno je da smo u tenderskom procesu za RTB "Bor" uposlili neke konsultante koji su ranije radili za ORN, ali su oni sa nama imali kratkoročne, ekskluzivne ugovore koji su ih onemogućavali da pružaju usluge drugim kompanijama.U izjavi za naš list, Kovačeve navode potvrdio je i Zoran Drakulić, predsednik kiparskog "Ist pointa".

- Nismo imali ikakve pregovore sa Austrijancima oko zajedničkog učešća na tenderu za kupovinu RTB - naglašava Drakulić. - Međutim, u "Ist pointu" očekujemo da uskoro sa predstavnicima "A-teka" počnemo pregovore o saradnji oko kontinuirane kupovine određene količine crvenog metala iz borskog kombinata, koji nam je potreban za nesmetan rad naših pogona - novosadske fabrike kablova "Novkabel" i Valjaonice bakra u Sevojnu.
Lj. T.

Izvor: Večernje novosti, Ekonomija, 08.02.2008., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=115877&datum=2008-02-09


Autor diskusije: draganr
Replied on: 09 Feb 2008 21:42:18
Message:

Ipak otkazi u RTB Bor?



Austrijski industrijalac Mirko Kovač sa RTB Bor ima velike planove kako bi povećao proizvodnju i profit, ocenjuje bečki dnevnik "Prese".

Godinu dana nakon kupovine te firme, RTB treba da postane profitabilno preduzeće. Taj ambiciozni cilj Kovača, koji je za RTB platio 466 miliona dolara, je procureo u javnost nakon sastanka menadžmenta njegovog "A-tek industrisa" sa analitičarima.

Da bi se ostvario preokret u poslovanju Kovač će najmanje 180 miliona dolara uložiti u modernizaciju i ekološke mere, uz sprovođenje prestruktuiranja.

Za razliku od ranijih izveštaja on se nije obavezao na zadržavanje svih 4.690 zaposlenih radnika, tvrdi "Prese". List ukazuje da postoji socijalni program za smanjenje zaposlenih na 4.000.

Sa lokalnim sindikatima je dogovoreno da svi od oko 700 pogođenih za svaku godinu rada u RTB dobiju po 170 evra.

Kovač namerava da proizvodnju bakra RTB, koja je sada na 15.000 tona podigne još u toku ove godine na 20.000, a 2009. na 40.000, te do 2010. na 60.000 tona.

Kod prosečne cene bakra od 5.000 dolara po toni i malim troškovima radne snage obrt RTB treba da se utrostruči do 2010.godine.
(Tanjug)

Izvor: Web portal MONDO, Ekonomija i društvo, Subota, 9. februar 2008., http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=86462

Slično prenosi B92 na http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=09&nav_id=284231

Slično prenosi i KURIR, nedelja 10. februar 2008., http://www.kurir-info.co.yu/clanak/kurir-10-02-2008/kovac-otpusta-700-radnika-iz-rtb
Istu vest Tanjuga prenosi i Blic, na http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=29837


Autor diskusije: draganr
Replied on: 09 Feb 2008 21:51:12
Message:

Dolari upravljaju bakrom i Borom


Visina budućih otpremnina biće u direktnoj vezi s kretanjem cene ovog metala na svetskoj berzi


Rudarsko-topioničarski basen „Bor” – od pre dva dana ima novog vlasnika, austrijsku kompaniju „Atek”. Posle potpisivanja kupoprodajnog ugovora kompanija u vlasništvu biznismena Mirka Kovača ima zakonski rok od 25 radnih dana da isplati cenu od 466,6 miliona dolara. U paketu njegovih obaveza su i investicije od 230 miliona dolara, što ovu transakciju čini jednom od najvećih u ovdašnjoj privatizaciji.

Za razliku od nekih drugih kupoprodaja RTB je prodavan i prodat u američkoj valuti, i na prvom i na drugom tenderu. Razlog za definisanje cene u dolarima u javnom pozivu na oba tendera je što se cena bakra na svetskom tržištu iskazuje na taj način. To je bila preporuka i privatizacionog savetnika firme „Dilojt”.

I visina otpremnina koju novi vlasnik nudi zaposlenima iskazana je u dolarima i u direktnoj je vezi s kretanjem cene bakra na svetskoj berzi. Naime, oni radnici RTB-a koji prve tri godine posle privatizacije budu proglašeni tehnološkim viškom, dobiće otpremnine u zavisnosti od prosečne cene bakra na Londonskoj berzi metala. Otpremnine od 500 evra, prema predlogu „Ateka”, biće podeljene ukoliko godinu dana unazad od raskida radnog odnosa cena bakra na berzi bude iznad 8.000 dolara. Ukoliko cena bakra bude između 6.000 i 7.999 dolara, radnici RTB-a dobiće otpremnine od 400 evra, a ako bude niža od 6.000 dolara po toni, isplatiće se 200 evra po godini radnog staža.

Inače, u ovdašnjoj privatizaciji nije bila retkost da se kupoprodajna cena iskaže u američkoj valuti. Tako je u slučaju „Beopetrola” cena bila 115 miliona dolara, kod prodaje „Putnika” pet miliona dolara, a privatizacioni savetnik „Meril Linč” je, na primer, procenio da 50 odsto vrednosti NIS-a vredi 582 miliona dolara. I ovde je, verovatno, presudno to što se nafta na svetskoj berzi obračunava u dolarima. Inače, stručnjaci za privatizaciju kažu da nema smetnji da, ukoliko je cena izražena u jednoj valuti, bude isplaćena u drugoj, konvertibilnoj, naravno, u odgovarajućem iznosu.

S obzirom na trenutni odnos evra i dolara po kome je američka valuta slabija u odnosu na evropsku do 40 odsto transakcija obavljena u evrima omogućava da se iskaže veća suma u dolarima. Tako je, na primer, Mlađan Dinkić izjavljivao da je prodaja RK „Beograd” za 360 miliona evra zapravo teška gotovo pola milijarde dolara. U slučaju RTB- a teško da bi se pojavila takva izjava.

Inače, bečki dnevnik „Prese” izveštava da je austrijski industrijalac Mirko Kovač uspeo da dobije novi „megaposao”, dodajući da je on pobedio ruskog biznismena Olega Deripasku u „pokeru” za RTB „Bor”. List prenosi da je ova kupovina po ceni od 466 miliona dolara jedna od do sada najvećih poslovnih poduhvata koncerna „Atek”. Posao u Srbiji trebalo bi da učvrsti Kovačev položaj na evropskom tržištu bakra, ali, istovremeno on sadrži i ogromne rizike. „I to ne samo zato što se RTB mora sanirati. Kovač, čiji ’Atek’ sa ’Brikslegom’ poseduje već jednu valjaonicu bakra, s dosta novca je prošlog leta ušao u nemački ’Afineri’ i belgijski ’Kumerio’. U međuvremenu je sa ’Afinerijem’ započeo poker za vlast”, podvlači list. „Pošto je Kovač pored ulaska u ’Afineri’ i ’Kumerio’ prošle godine imao i druga preuzimanja preduzeća, analitičari su u svojim ocenama stalno ukazivali da će otkup RTB ’Bor’ znatno opteretiti strukturu kapitala ’Ateka’”, dodaje dnevnik. „Stopa zaduženosti je u septembru bila na 133 odsto, i porašće otkupom RTB-a na 200 procenata”, smatra Harald Veghofer iz banke Unikredit. Njegov kolega Patrik Hargrevs iz kuće „Goldman Saks” ocenjuje da se „Atek” „agresivno zadužio” i da veoma nestabilna cena bakra predstavlja veliki rizik po ovaj koncern i kurs njenih akcija, koji od sredine prošle godine neprestano gubi na vrednosti. Kovač je, na drugoj strani, stalno govorio da je finansiranje otkupa RTB-a obezbeđeno, i da nema problema likvidnosti. Po nekim informacijama, on je pronašao finansijsku konstrukciju prema kojoj će obezbediti 50 odsto svote, a ostatak će osigurati preko kredita, između ostalih i od Evropske banke za razvoj. Odobrenjem otkupa RTB-a sve je izvesnije da će se Kovač rešiti svog 25-procentnog udela u „Kumeriju”. Na taj način on će dobiti 200 miliona evra, tvrdi „Prese”. Taj paket deonica on je kupio s ciljem da pomrsi planove „Afinerija” o preuzimanju belgijskog konkurenta i da u svoju korist preokrene igru u evropskom gigantu bakra iz Nemačke. Međutim, dodaje list, nedavno se sve preokrenulo u korist „Afinerija”, jer kada je Kovač pokušao da poveća svoj udeo sa 13,7 na 30 odsto, savet deoničara je zakazao vanredni sastanak. Ukoliko se obistine glasine da ruski „Norilsk Nikel” Vladimira Potanina namerava da proguta „Afineri” Kovač bi mogao za svoje deonice da dobije oko 50 miliona evra.„U tom slučaju on ne bi realizovao svoju strategiju, ali bi barem ostvario dobit”, kažu neimenovani bankari.
Jovana Rabrenović

------------------------------------------------------

Da se ne ponovi „Kuprom”


Bor – Borani su podeljeni u proceni šta će im značiti potpisivanje ugovora u Vladi Srbije o prodaji ovdašnjeg kombinata bakra austrijskoj kompaniji „Atek”, čiji je suvlasnik Mirko Kovač. Skeptika ima više nego optimista i oni posebno „zebu” što se i novi kupac obavezao da će ulog od 466 miliona dolara obezbediti u narednih 25 dana i to iz bankarskog kredita.

– Strahujemo da će se i sada priča sa „Kupromom” ponoviti – rekao je u četvrtak u Boru predsednik Sindikata metalaca Zvonko Živaljević na protestnom skupu više od 3.000 bivših radnika i penzionera. Oni su ispred direkcije borske kompanije negodovali što im je ministar Dinkić, zajedno sa poslovodstvom RTB-a, kako oni tvrde, samovoljno oduzeo pravo da dobiju po 200 evra nadoknade za godinu staža od prodaje njihovog kombinata.

Više od 5.000 bivših radnika i penzionera potpisalo je peticiju kojom upozoravaju vladu da nadoknadu u pomenutom iznosu treba da dobije 4.690 sadašnjih radnika kombinata, ali i još 15.000 bivših radnika i penzionera, „koje Dinkić ne priznaje”.

– On bi sada da nam udeli samo 25 miliona dolara od prodaje imovine, iako smo više puta kategorično zahtevali da radnicima i penzionerima pripadne najmanje 200 miliona dolara – kaže Živaljević. – Kao da je to Dinkićeva dedovina, a ne naša imovina sticana duže od jednog veka. Eto vam, veli, 25 miliona pa podelite, pa koliko vam „ispadne” pojedinačno. Ali, mi poručujemo da tako neće moći i da se nećemo pomiriti sa Dinkićevom samovoljom. Ili će nam zahtevi biti ispunjeni, da svi dobijemo po 200 evra, kao minimum minimuma, ili protesti neće prestajati. Ne želimo Dinkićevu milostinju.

Na vest da je potpisan kupoprodajni ugovor u Vladi Srbije, „Politici” se javio i bivši dugogodišnji uspešni direktor borske kompanije Božin Jovanović. Njemu posebno smeta izjava jednog stručnjaka objavljena u našem listu.

Tog stručnjaka navodno je iznenadilo što je vlasnik austrijske kompanije pristao da poveća ulog od 180 miliona dolara, što je bio uslov u tenderu, na 230 miliona. Jovanović kaže da se ne slaže s takvim mišljenjem, već da mu je blizak stav onih koji smatraju da je bitnije koliko će kupac uložiti u investicije, dakle u razvoj i zapošljavanje u kupljenom preduzeću. Mnogo bitnije nego koliko će platiti državi za imovinu preduzeća. Bilo bi, veli, tragično ukoliko bi novi gazda, nakon što izbroji pare državi, okrenuo ćurak naopako. Mogao bi, na primer, da zatvori sve rudnike u Boru i Majdanpeku i da u Boru topi samo uvozni koncentrat i to onaj najotrovniji i najjeftiniji. Gazdi bi profit rastao i ne bi se mnogo uzbuđivao što rudnici u Boru i Majdanpeku ne rade i što se Borani truju.
Stojan Todorović

Izvor: POLITIKA, subota, 9. februar 2008., http://www.politika.co.yu/rubrike/Ekonomija/Dolari-upravljaju-bakrom-i-Borom.lt.html


Autor diskusije: draganr
Replied on: 11 Feb 2008 17:20:22
Message:

Bernhard Ripel novi direktor RTB "Bor"? - fabrika menja ime u "RTB minerali i metali"


Novi generalni direktor Rudarskog topioničarskog basena "Bor", pošto austrijski "A-Tec" plati 466 mil USD i preuzme gazdovanje najvećim srpskim proizvođačem bakra, biće Bernhard Ripel, jedan od najbližih saradnika Mirka Kovača, predsednika "A-Tec".

"RTB minerali i metali" biće novo ime borske kompanije, nakon promene vlasnika.

Izvor: E-kapija, http://www.ekapija.com/website/sr/page/153127/1


Autor diskusije: draganr
Replied on: 14 Feb 2008 20:22:13
Message:

BOR KUPLJEN NA ODLOŽENO


Ugovor o prodaji RTB Vlada potpisala iako austrijska firma "A-Tek" nije imala validnu bankarsku garanciju. Mlađan Dinkić tvrdio da "A-Tek" ima sve papire


Ugovor o prodaji Rudarsko topioničarskog basena "Bor" (RTB), sa austrijskom kompanijom "A-Tek" potpisan je protiv zakona, jer austrijanci nisu na vreme dostavili validnu bankarsku garanciju, saznaje Kurir iz izvora bliskih Vladi Srbije.

- "A-Tek" je po pravilima tendera garancije morao da dostavi pre potpisivanja ugovora. Koliko ja znam, one ni dan-danas nisu dostavljene jer nijedna banka nije želela da ih izda. Uostalom, tražite od Vlade Srbije i Agencije za privatizaciju da vam dostavi kopiju garancije i videćete da vam ih neće dati - kaže naš sagovornik. On navodi i da Mirko Kovač, vlasnik "A-Teka" sada sa potpisanim ugovorom obilazi banke po Austriji i nudi da imovinu RTB stavi pod hipoteku, kako bi dobio kredit i platio 466 miliona dolara na koje se ugovorom obavezao. Kako nam je rečeno iz marketinške agencije koju je angažovao "A-Tek", navodi našeg izvora nisu tačni. Oni su navodno garanciju dostavili na vreme, ali je, kako kažu, neće dati našoj redakciji na uvid. Na naše pitanje koja banka je u pitanju, iz "A-Teka" su dali krajnje čudan i sumnjiv odgovor.
- Konzorcijum više austrijskih banaka dao je "A-Teku" garanciju, ali banke ne žele sebi da prave reklamu i od nas očekuju da u tajnosti držimo te podatke - saopšteno nam je iz ove marketinške agencije.

Treba podsetiti da je Kovač još ranije za austrijske medije izjavio da je istina da nijedna tamošnja banka ne želi da mu da kredit za kupovinu RTB, ali i da će novac obezbediti od banaka van Austrije.
Kurir je proveravajući navode našeg izvora pre tri dana dostavio pismeni zahtev Vladi Srbije, Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i Agenciji za privatizaciju da nam u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dostave kopiju sporne bankarske garancije, ugovora koji je sklopljen sa "A-Tekom", kao i zapisnik sa telefonske sednice Vlade Srbije na kojoj je prodaja dogovorena, ali nam ih Vlada do zaključenja ovog broja nije poslala.

Sa druge strane iz Agencije za privatizaciju predložili su nam da povučemo svoj pismeni zahtev kako ih Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, ne bi tužio.

Agencija: Poslaćemo Vam poziv da u četvrtak sa drugim novinarima dođete u Agenciju, pogledate ugovor i razgovarate sa nadležnima koji su radili na njegovoj realizaciji, ali morate da povučete vaš pismeni zahtev.
Kurir: Pošaljite nam dokumenta koja smo vam tražili, a vrlo rado ćemo doći i u četvrtak u Agenciju.

Agencija: Ne, vi treba da povučete vaš pismeni zahtev da bi smo se videli u četvrtak, ne možemo da vas stavljamo u povlašćen položaj u odnosu na druge novinare. Ako ne povučete vaš zahtev, mi ćemo vam odgovoriti tek za petnaest dana, koliki je i zakonski rok.
Kurir: Da li to znači da u četvrtak ne možemo da dođemo?
Agencija: Možete da dođete ako vas pozovemo.

DERIPASKA SPREMA TUŽBU


Ruska kompanije SMR, ruskog biznismena Olega Deripaske, koja je bila drugoplasirana na tenderu za RTB tužiće Agenciju za privatizaciju ukoliko se ispostavi da je ugovor sa "A-Tekom" potpisan protiv zakona, saznaje Kurir.
- Čelnici SMR pomno prate tok privatizacije RTB i, ukoliko se ispostavi da je "A-Teku" omogućeno da kupi RTB bez validne bankarske garancije, ova kompanija će tužiti sve one koji su tako nešto omogućili - kaže izvor Kurira blizak ovoj ruskoj kompaniji.

KOVAČA NEĆEMO PUSTITI U POSED


Komentarišući navode pojedinih medija da kompanija "A-Tek" namerava da otpusti 700 radnika i da im da otpremnine od svega 170 evra, lider samostalnog sindikata RTB Dragiša Trujkić kaže da postoji mogućnost da radnici ne dozvole Kovaču da uđe u posed.
- Ne znam da li je to zvaničan stav kompanije "A-Tek" jer i ranije se dešavalo da mediji prenose neproverene informacije, ali, ako jeste, moram da kažem da je to protivno onome što nam je obećano u toku procesa privatizacije. U tom slučaju može da se desi da novog vlasnika ne pustimo da uđe u posed dok se ne obaveže da poštuje socijalni program.

Izvor: KURIR, 14. februar 2008., http://www.kurir-info.co.yu/clanak/kurir-14-02-2008/bor-kupljen-na-odlozeno


Autor diskusije: draganr
Replied on: 16 Feb 2008 16:39:14
Message:

Država prodala RTB Bor za džabe



Sudeći prema prijavama potraživanja iz 2004. godine ukupna dugovanja Rudarsko -topioničarskog basena Bor iznosila su oko 680 miliona dolara




Država prodala Bor za 466 miliona dolara, što znači da od ove akvizicije nema nikakve zarade

Ukupna dugovanja Rudarsko-topioničarskog basena Bor iznosila su oko 680 miliona dolara prema prijavama potraživanja iz 2004. godine, a ceo dug preuzela je država koja će ga poveriocima isplatiti od novca iz kupoprodajne cene. Ovo znači da će država sav novac koji dobije od prodaje Bora morati da iskoristi za isplatu dugova ovog preduzeća. Štaviše, moraće još da otpiše 214 miliona evra duga, jer je najveći poverilac RTB-a Bor bila upravo država.

Sledi vraćanje dugova


Prema rečima Dušana Belanovića, PR agenta ove agencije, Agencija za privatizaciju će uskoro objaviti novi poziv za prijavu potraživanja, nakon čega će biti poznata sva dugovanja RTB-a Bor, kao i njihov ukupan iznos. Nakon objave potraživanja uslediće isplata poverilaca.

Ono što je poznato iz prethodnih izveštaja je da je najveći poverilac RTB-a Bor država sa sedamdeset odsto duga ove kompanije, dok se od stranih poverilaca kao najveći spominje grčki "Mitilineos".

Austrijski konzorcijum "Ajtek-Briksleg" kupio je Rudarsko-topioničarski basen Bor za 466 miliona dolara, pri čemu su se obavezali da povećaju sumu za investicije sa obaveznih 180 miliona na 230 miliona dolara. Ovaj konzorcijum će takođe preuzeti 4.691 zaposlenog radnika i u roku od tri godine neće otpustiti ni jednog.

- Kupovinom RTB-a, "Atek-Briksleg" se obavezao da će u naredne tri godine zadržati svih 4.691 zaposlenog radnika. Nagađanja o tome da će oko sedam stotina radnika dobiti otkaz nisu istinita i potiču od sindikata - rekao je Belanović.

- Od 466 miliona evra, dobijenih od prodaje RTB-a Bor, oko 25 miliona evra biće podeljeno zaposlenima u toj kompaniji i to po 200 evra po godini radnog staža - najavio je Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja.

I pored velikih dugova RTB-a Bor, u roku od godinu dana, ovo preduzeće prema procenama menadžmenta "Atek-Briksleg industrisa" i analitičara, trebalo bi da postane profitabilno preduzeće. Ko su najveći poverioci i koliko RTB ukupno duguje, biće poznato ovih dana.

- U roku od nekoliko dana biće održan sastanak na kome će se precizno reći kolika su ukupna dugovanja RTB-a Bor, kao i ko su najveći poverioci - najavio je Belanović.

I radnici traže svoje


Predstavnici bivših zaposlenih i penzionera Rudarsko-topioničarskog basena Bor uručili su juče Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja zahtev da im se od iznosa ostvarenog prodajom preduzeća isplati 75 miliona evra, kao novčana nadoknada koja im pripada na osnovu izmena Zakona o privatizaciji.

Predsednik Samostalnog sindikata metalaca za više opština u istočnoj Srbiji Zvonko Živanjević rekao je na konferenciji za novinare da oko 15.000 bivših radnika i penzionera polaže pravo na novčanu nadoknadu.

Živanjević je napomenuo da je u javnosti stvorena pogrešna slika da bivši zaposleni žele nešto da "otmu" zaposlenima u RTB-u i podvukao da oni traže samo novčanu nadoknadu, ali ne iz 25 miliona evra, koliko je predviđeno za 4.691 zaposlenog u RTB-u, već od 466 miliona dolara za koliko je borski basen prodat austrijskom "Ateku".

On je naveo da "kolaju glasine" i da "Atek" još nije dostavio bankarsku garanciju, kao i da u tom sindikatu strahuju da ne nastanu slični problemi kao sa "Kupromom".

Na pitanje novinara da li je Samostalni sindikat imao uvid u ugovor o prodaji RTB-a, Živanjević je rekao da nije, kao i da su tražili od Agencije da im se dostavi.

Deo bivših zaposlenih je prilikom odlaska iz firme 2001. dobio po osnovu socijalnog programa 100 evra po godini radnog staža, dok su oni koji su napustili firmu 2006. dobili 200 evra po godini radnog staža.

Predstavnici bivših radnika tvrde, međutim, da je to pravo na socijalni program iskoristilo svega 2.500 radnika, dok ostali, odnosno penzioneri, nisu dobili ništa i još jednom podvlače da se ne traži novac od socijalnog programa, već pravo na novčanu nadoknadu po osnovu viška od ostvarene prodajne cene od privatizacije.

Oni su na konferenciji istakli i da je od imovine RTB-a ostalo još mnogo toga da se proda, kao i da će biti novca da se namire svi poverioci. Tu su, pre svega, hoteli u Crnoj Gori, hotel u Sloveniji, Hrvatskoj, deo hotela "Jelen" na Crnom vrhu, kao i prostorije "Jugoterma" u Beogradu...
Ivana Žigić (BIZNIS)

Izvor: Biznis Regiopnalne poslovne novine, četvrtak, 14. februar 2008., http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=2623


Autor diskusije: draganr
Replied on: 16 Feb 2008 16:43:18
Message:

Bakar i dalje srpski



DETALJI ugovora koji je država potpisala sa austrijskim konzorcijumom „A-tek“ za prodaju RTB „Bor“, biće poznati tek kada Austrijanci plate kupoprodajnu cenu na koju su se obavezali. Zakonski rok za to je deset dana, uz mogućnost produženja za dodatne dve nedelje. Što znači da je krajnji rok za uplatu 10. mart.
U četvrtak je, inače, trebalo da bude predstavljen kupoprodajni ugovor za RTB „Bor“, kao i ugovor o prenosu eksploatacionih prava. Radni sastanak je otkazan, a mogući razlog za to je i protivljenje „A-teka“ da se detalji iznose u javnost pre okončanja cele transakcije.

Kupac je obavezan da ceo iznos uplati u gotovini, a Mirko Kovač, vlasnik „A-teka“ je, pri potpisivanju ugovora, izjavio da je novac obezbeđen iz sredstava kompanije, kao i iz kredita konzorcijuma banaka. Ipak, kako nezvanično saznajemo, „A-tek“ izgleda nema dovoljno novca da u celosti zatvori ovu finansijsku „konstrukciju“, te sa kupoprodajnim ugovorom traži podršku banaka.

Sa druge strane, u državnim organima navode da Kovač ne može potpisani kupoprodajni ugovor da koristi za stavljanje hipoteke na imovinu „Bora“, prilikom uzimanja kredita. To će moći da učini tek kada plati dogovorenu sumu.

Za „Novosti“ je, posle gotovo šestomesečnog ćutanja, izjavu dao i Miodrag Conić, v. d. generalnog direktora RTB.
- Austrijski „A-tek“ ne može postati vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ sve dok za pokretnu, nepokretnu i obrtnu imovinu borske kompanije ne uplati ukupno 514 miliona dolara - kaže Conić.
Prema njegovim rečima, da bi firma bečkog industrijalca Mirka Kovača preuzela gazdovanje nad RTB, „zeleno svetlo“ mora da dobije i od Komisije za zaštitu konkurencije, ali i da ispuni sve ostale uslove predviđene kupoprodajnim ugovorom i ugovorom o prenosu eksploatacionih prava. Dok se sve to ne ispuni, borski Kombinat bakra ostaje pod - upravom srpske države.- Po ugovoru, taj metalurški agregat, koji bi morao biti izgrađen do 2012, godišnje bi trebalo da prerađuje do 400.000 tona koncentrata bakra.
Naš sagovornik podvlači da će u narednom periodu značajne investicije (koje će za rudarstvo i metalurgiju ukupno iznositi do 230 miliona dolara), biti usmerene i na revitalizaciju borskih i majdanpečkih ležišta bakra.

ZAHTEV I OPTUŽBE


PREDSTAVNICI bivših zaposlenih i penzionera Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ uručili su u četvrtak Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja zahtev da im se od iznosa ostvarenog prodajom preduzeća isplati 75 miliona evra, kao novčana nadoknada koja im pripada na osnovu izmena Zakona o privatizaciji.
Predsednik Samostalnog sindikata metalaca za više opština u istočnoj Srbiji, Zvonko Živaljević, rekao je na konferenciji za novinare da oko 15.000 bivših radnika i penzionera polaže pravo na novčanu nadoknadu koja bi iznosila 200 evra po godini radnog staža.
Optužbe bivših radnika i penzionera da poslovodstvo Basena želi da ih zakine, nisu istinite - precizan je v. d. generalnog direktra RTB. - Naprotiv, poslovodstvo Basena ne protivi se da i bivši radnici i penzioneri dobiju nagradu.
D. I. K. - LJ. T.

Izvor: Večernje novosti, 14.02.2008., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=116202&datum=2008-02-15


Autor diskusije: draganr
Replied on: 16 Feb 2008 16:45:59
Message:

Pozajmili za RTB Bor



AUSTRIJSKI „A-tek“, sa kojim je država potpisala kupoprodajni ugovor i ugovor o prenosu eksploatacionih prava u RTB „Bor“, u petak su saopštili da su obezbedili novac za zatvaranje finansijske konstrukcije i preuzimanje imovine najvećeg srpskog proizvođača bakra i plemenitih metala.

- Deo novca za preuzimanje RTB biće u kešu, dok smo ostatak obezbedili iz kredita, koji nam je odobrio konzorcijum zapadnoevropskih banaka - kazao je „Novostima“ dr Mirko Kovač, predsednik „A-teka“. On je odbacio navode u nekim medijima da će odobreni zajam garantovati imovinom borske kompanije. - Naprotiv, pošto smo duboko uvereni u vrednost RTB, „A-tek“ je spreman da, u slučaju potrebe, svojom imovinom bude garant cele finansijske transakcije.

Inicijativni odbor, koji okuplja bivše radnike i penzionere Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) „Bor“, zapretio je u petak da će blokirati sve ulaze u Kombinat bakra i fizički sprečiti novog vlasnika da uđe u posed kupljene imovine. Naime, čelni ljudi Inicijativnog odbora predali su Ministarstvu ekonomije peticiju sa pet hiljada potpisa, kojom i oni, zajedno sa trenutno zaposlenima u Kombinatu bakra, traže isplatu od 200 evra po godini staža kao nagradu za uspešnu privatizaciju firme. U protivnom će, kažu, pribeći totalnoj blokadi RTB.A, svojim zahtevima u petak se oglasio i Branislav Rankić (SRS), predsednik opštine Bor.
- Zbog restrukturiranja RTB nećemo od Vlade Srbije tražiti pet odsto od 466 miliona dolara, koliko je za Basen ponudio austrijski „A-tek“ - kazao je Rankić. - Ali, smatramo da bi bar tri odsto od prodajne cene moralo da se uplati u opštinsku kasu. U protivnom, svi dosadašnji protesti koji su pratili privatizaciju „Bora“ biće „mala maca“ prema onom što će uslediti.

Gradonačelnik Bora, uprkos insistiranjima, nije želeo da precizira kakve će poteze povući, uz obrazloženje da ne „želi da pokvari iznenađenje“.

OBAVEZE PREMA UGOVORU


UGOVOR predviđa da „A-tek“ novac uplati u roku od 25 radnih dana i obavezuje na dodatne investicije, koje su u pregovorima povećane na 230 miliona dolara. Za topionicu i rafinaciju namenjen je najveći deo investicija - 131 milion dolara.
Kupac se obavezao da preuzme 4.691 zaposlenog i da u roku od tri godine ne bude otpuštanja po osnovu ekonomskog, tehnološkog ili organizacionog viška - istaknuto je prilikom potpisivanja ugovora.
Lj. TRIFUNOVIĆ

Izvor: Večernje novosti, 15.02.2008., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=116264&datum=2008-02-16


Autor diskusije: draganr
Replied on: 16 Feb 2008 16:49:52
Message:

Uplaćen deo novca za kupovinu RTB „Bor“

„A-tek“ da uplati 60 miliona dolara



Austrijska kompanija „A-tek“ uplatila je bankarsku garanciju od deset miliona dolara za kupovinu imovine Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“, potvrđeno je juče „Blicu“ u Agenciji za privatizaciju. Međutim, „A-tek“ još uvek nije dostavio drugu garanciju od 60 miliona dolara.

U Agenciji kažu da drugu garanciju „A-tek“ mora da dostavi pre uplate kupoprodajne cene od 466 miliona dolara. Rok za uplatu je 25 radnih dana od potpisivanja ugovora. S obzirom na to da je ugovor potpisan 7. februara, „A-tek“ bi bankarsku garanciju trebalo da dostavi do 13. marta.

Inače, predstavljanje novinarima kupoprodajnog ugovora i ugovora o eksploataciji, koje je trebalo da se održi u Agenciji za privatizaciju, iznenada je otkazano. U Ministarstvu ekonomije objasnili su da je razlog odlaganja zahtev „A-teka“ da se pre uplaćivanja novca ne objavljuju detalji ugovora. U javnosti se pojavila spekulacija da bi mogla da se ponovi situacija koja se desila sa rumunskim „Kupromom“, kada ova kompanija nije mogla da obezbedi novac za kupovinu RTB „Bora“ na prvom tenderu za prodaju imovine ove kompanije. Međutim, u „A-teku“ su juče to demantovali.

- „A-tek“ je obezbedio novac od konzorcijuma banaka, kao što je to vlasnik kompanije Mirko Kovač ranije rekao - objasnili su nam u beogradskoj PR agenciji koja predstavlja austrijsku kompaniju. Na pitanje zašto Kovač nije objavio o kojim se bankama radi, rečeno nam je da su u dogovoru sa „A-tekom“ kreditori verovatno tražili da se njihova imena ne objavljuju, na šta imaju pravo.

Osim 466 miliona dolara za imovinu RTB „Bora“, „A-tek“ je u pregovorima sa predstavnicima Vlade Srbije i RTB „Bora“ pristao da poveća investicije sa početnih 180 na 230 miliona dolara. Kako je prilikom potpisivanja ugovora objasnio ministar ekonomije Mlađan Dinkić, najveći deo investicija biće usmeren za rekonstrukciju topionice bakra u kombinatu.

Plan ulaganja
-Obnova i revitalizacija topionica 131 miliona dolara*
-Investicije rudnika bakra Bor 67,5 miliona dolara
-Investicije rudnika bakra Majdanpek 31,5 miliona dolara
*Kapacitet topionice biće povećan na oko 400.000 tona koncentrata godišnje

Autor: R. Ž. Marković

Izvor: Blic On line,Ekonomija, subota | 16.02.2008.,http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=30655


Autor diskusije: draganr
Replied on: 16 Feb 2008 16:54:55
Message:

Austrijski „Atek“ priprema pare za isplatu Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“


Ekologija mrsi konce Kovaču


Strana firma dostavila garancije na deset miliona dolara i ostaće bez njih ako ne uplati 466 miliona dolara do roka koji je naveden u ugovoru. Glavni problem biće poštovanje ekoloških propisa jer će to dodatno poskupeti investiciju


BEOGRAD - Ako austrijski „Atek“, potencijalni kupac RTB „Bor“ obezbedi 466 miliona dolara da plati ovu domaću kompaniju glavni problem njegovom vlasniku Mirku Kovaču da celu transakciju uspešno realizuje, biće saniranje ekološke štete, odnosno poštovanje domaćih propisa o ekologiji.

Iznos za ulaganje u zaštitu životne sredine, prema nezvaničnim podacima, mogao bi da dostigne i oko 250 miliona dolara, a s obzirom na to da se država obavezala da obezbedi samo 50 miliona, ostalo će pasti na Kovačeva pleća. Uz 466 miliona dolara za RTB, 180 miliona za obavezne investicije i 200 za ekologiju cela transakcija bi mogla da bude prevelika za, nemalo, zaduženog Austrijanca.

Iako su se u medijima spekuliše da Kovač nije dostavio garancije, prema nezvaničnim informacijama, on je obezbedio sve što je bilo potrebno. „Atek“ je dostavio garanciju na deset miliona dolara, što je bio neophodan uslov da učestvuje na tenderu, kao i svi drugi i ukoliko ne plati „Bor“ ostaće bez ove sume. Za ovu kupoprodajnu transakciju nije potrebna više nikakva garancija, već samo da se ispoštuje rok za plaćanje 466 miliona dolara, a on je zasada tajna, utvrđen je ugovorom i mogao bi da bude oko 25 radnih dana.

MOŽE DA ZALOŽI SAMO SVOJE


„Atek“, prema postojećim propisima, ne može da založi borsku kompaniju pre uplate novca. Posle potpisivanja ugovora potencijalni kupac može da založi samo nekoliko procenata imovine firme, za koju treba da uplati novac. Kada obezbedi pare, tada može da pod hipoteku da stavi celu imovinu. U ovom slučaju Kovač će do novca morati da dođe samo zalaganjem svoje imovine. Predmet hipoteke ne mogu biti eksploataciona prava.

Najveći problem za „Atek“ će, kažu eksperti, predstavljati pokretanje RTB-a s obzirom na ekološke propise. Ovi zakoni su veoma strogi, a od njih dosta zavisi poslovanje „Bora“. U odnosu na prvi tender država se obavezala da će u saniranje nastale ekološke štete, ali i svih drugih reklamacija, uložiti samo 50 miliona dolara. Ipak, procenjuje se da će u ekologiju morati da se uloži oko 250 miliona dolara, pa će Kovač biti neprijatno iznenađen. Zbog ekoloških propisa, na primer, za gradnju nove topionice potrebno je najmanje 120 miliona dolara, a Kovač je u više navrata izjavljivao da će to koštati 80 miliona. Otežavajuća okolnost je i da ulaganja u ekologiju moraju da se ostvare za tri godine.

Pažnju javnosti delimično je izazvalo i odlaganje radnog sastanka, na kome su stručnjaci Agencije za privatizaciju želeli da predstave kupoprodajni Ugovor za RTB, kao i Ugovor o prenosu eksploatacionih prava. Sumnja se da razlog za odlaganje nije želja „Ateka“ da ugovor ostane tajni, već da je možda država odustala od nekih „tvrdih“ zahteva, kao što je, na primer, da neće dati više od 50 miliona dolara za ekologiju. U predlogu ova dva ugovora, koji su sastavni deo tenderske dokumentacije, jasno su označene tačke koje neće biti predmet pregovora. Sada je moguće da je država odustala od ovih zahteva, što bi moglo da dovede do žalbi ostalih učesnika na tenderu, i onih koji su dostavili ponude i koji nisu.
Autor: Ekipa Glasa javnosti

Izvor: Glas javnosti, Ekonomija, subota. 16.2.2008., http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-16-02-2008/ekologija-mrsi-konce-kovacu


Autor diskusije: draganr
Replied on: 20 Feb 2008 10:04:07
Message:

Poziv poveriocima RTB Bor za desetak dana



Agencija za privatizaciju će za desetak dana uputiti novi poziv za prijavu potraživanja dugovanja Rudarsko-topioničarskog basena Bor, nakon čega će se saznati koliko ovo preduzeće, koje je nedavno kupio austrijski "Atek", tačno duguje. Dušan Belanović, direktor informativne službe Agencije, kaže za Biznis da će poziv poveriocima biti upućen nakon što "Atek" isplati kupoprodajnu cenu za RTB Bor, a zatim će biti određen "razuman rok" od mesec ili dva u kome će svi partneri imati priliku da dostave podatke o novcu koji im borska kompanija duguje.

- Prema podacima iz 2004, dugovanja RTB-a iznose 680 miliona dolara - ističe Belanović.

Direktorka Agencije za privatizaciju Vesna Džinić kaže da su predstavnici sindikata RTB Bor potpisali kupoprodajni ugovor, ali da ono na čemu insistiraju bivši zaposleni i penzioneri ovog preduzeća nije zapisano u tom dokumentu.

- Sindikatu RTB Bor ugovor je zvanično, u skladu sa zakonom, dostavljen prošlog ponedeljka. Ministar Dinkić je kazao da će zbog postignute velike kupoprodajne cene, 25 miliona evra biti podeljeno zaposlenima, ali to nije navedeno u kupoprodajnom ugovoru već će se drugim aranžmanom sredstva Vlade usmeriti za njih - kaže Vesna Džinić i dodaje da će "Atek" dostaviti bankarske garancije za konačnu cenu po saglasnosti antimonopolske komisije.
S. D. (BIZNIS)

Izvor: Biznis, regionalne poslovne novine, BEOGRAD - 19.02.2008., http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=2966


Autor diskusije: draganr
Replied on: 20 Feb 2008 10:06:57
Message:

Rok za uplatu cene za RTB Bor ističe 13. marta



Rok za uplatu 466 miliona dolara za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena Bor ističe u četvrtak, 21. februara i može se produžiti za 15 radnih dana, potvrđeno je u Agenciji za privatizaciju. U slučaju produženja roka, poslednji dan za uplatu novca biće 13. mart.

U Agenciji su potvrdili da je "Atek" je do sada uplatio licitacionu garanciju od deset miliona dolara, ali da još nije uplatio 60 miliona dolara, što je "druga garancija za dobro izvršenje posla".

Agencija za privatizaciju će za nekoliko dana, pošto "Atek" uplati novac, uputiti novi poziv za prijavu potraživanja od borskog kombinata bakra, nakon čega će se znati koliko ta kompanija duguje.

Prema podacima iz 2004. godine, RTB duguje 680 miliona dolara, od čega više od 70 odsto otpada na dugovanja prema državi.

Ugovor o prodaji imovine RTB-a Bor potpisan je 7. februara. "Atek" je na tenderu ponudio cenu od 466 miliona dolara i ima obavezu da investira 230 miliona dolara u modernizaciju proizvodnje.
(BIZNIS)

Izvor: BIZNIS, regionalne poslovne novine, sreda, 20.februar 2008., http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=3139


Autor diskusije: draganr
Replied on: 22 Feb 2008 20:36:54
Message:

A-Tec će najverovatnije tražiti dodatni rok



Rok za uplatu 466 miliona dolara za kupovinu RTB Bora ističe sutra, ali će kupac tog preduzeća, austrijski A-Tec, najverovatnije tražiti dodatni rok.

Rok za uplatu, kako je predviđeno Zakonom o privatizaciji, može se produžiti najviše za 15 radnih dana. Predstavnici A-Teca nisu želeli da se oglašavaju da li će zatražiti produženje roka, a Agencija za privatizaciju do danas nije dobila takav zahtev.

A-Tec je uplatio licitacionu garanciju od 10 miliona dolara, ali nije uplatio 60 miliona dolara, što je, kako ističu u Agenciji, "druga garancija za dobro izvršenje posla".

Ugovor o prodaji imovine RTB Bora i prenosu ekspolatiacionih prava potpisan je 7. februara u Vladi Srbije.

A-Tec je na tenderu ponudio cenu od 466 miliona dolara i ima obavezu da investira 230 miliona dolara u modernizaciju proizvodnje.
Beta

Izvor: Emportal, 21. februar 2008., http://www.emportal.co.yu/vesti/srbija/39767.html


Autor diskusije: draganr
Replied on: 22 Feb 2008 20:39:27
Message:

"A-tek" zatražio produženje roka za uplatu


Prvorangirani ponuđač na tenderu za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena Bor, konzorcijum A-tek iz Austrije zatražio je naknadni rok za uplatu kupoprodajne cene, saopštila je danas Agencija za privatizaciju.


O trajanju naknadnog roka, Agencija će se izjasniti u ponedeljak, navodi se u saopštenju.

Rok za uplatu 466 miliona dolara za kupovinu RTB-a "Bor" istekao je danas, ali je kupac, konzorcijum A-tek, zatražio dodatno vreme.
Zakonom o privatizaciji predviđeno je da se rok za uplatu može produžiti najviše za 15 radnih dana.

A-tek je uplatio licitacionu garanciju od 10 miliona dolara, ali nije uplatio 60 miliona dolara, što je, kako su istakli u Agenciji, "druga garancija za dobro izvršenje posla".
Ugovor o prodaji imovine RTB-a "Bor" i prenosu ekspolatiacionih prava potpisan je 7. februara u Vladi Srbije.

A-tek je na tenderu ponudio cenu od 466 miliona dolara i ima obavezu da investira 230 miliona dolara u modernizaciju proizvodnje.
Drugi tender za prodaju imovine RTB-a objavljen je 31. avgusta prošle godine, jer prvorangirani ponuđač na prvom tenderu, rumunska kompanija Kuprom (Cuprom) ni u dodatnom roku nije uplatila cenu od 400 miliona dolara.

Kupromu je naplaćena bankarska garancija od tri miliona dolara, a u slučaju da Atek ni u dodatnom roku ne uplati kupoprodajnu cenu i njemu će biti naplaćena garanicija od 10 miliona dolara.
Autor: R. Ž. M.

Izvor: Blic Online, 22.02.2008., http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=31383


Autor diskusije: draganr
Replied on: 26 Feb 2008 11:53:25
Message:

Kupcu Bora dva roka


Samo ako do 29. februara uplate 150 miliona dolara, rok za ostatak 4. april. – U protivnom, uplata celokupne sume do 14. marta


Agencija za privatizaciju izašla je u susret kupcu RTB „Bor” austrijskoj firmi „Atek” odobrivši joj produžetak roka za plaćanje do 4. aprila, što je datum koji su oni tražili. Da sve ne bi bilo po volji Austrijanaca, Agencija za privatizaciju u jučerašnjoj odluci ih je uslovila time da je pomenuti datum u igri samo ukoliko do 29. februara uplate 150 miliona dolara.

U slučaju da uplata tog dela kupoprodajne cene ne bude izvršena do 29. februara, konačni rok za uplatu celokupne kupoprodajne cene je 14. mart.

Ovakva dvojnost u određivanju datuma za plaćanje, kako se saznaje, postavljena je kako bi austrijski kupac pokazao da ima ozbiljne namere. Naime, čelnici „Ateka” ponavljaju da im plaćanje svote od 466,6 miliona dolara nije problem, ali da im je, zbog visine transakcije potrebno još malo dogovora sa bankama.

U ovdašnjoj, ali i austrijskoj javnosti spekuliše se da su razlozi za odlaganje roka plaćanja relativno visoka zaduženost suvlasnika „Ateka” Mirka Kovača, ali i politička situacija u zemlji i pitanje sigurnosti stranih investicija.

„Ateku” je u petak 22. februara istekao rok za plaćanje kupoprodajne cene od deset radnih dana. Istini za volju, zatvaranje ovog posla nije se ni očekivalo s navedenim datumom, jer je još prilikom potpisivanja ugovora Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, rekao da će rok biti 25 radnih dana, znači 14. mart.

„Atek”, inače, još nije dostavio garanciju za dobro izvršenje posla u iznosu od 60 miliona dolara čime se, između ostalog, garantuje izvršavanje investicija od 180 miliona dolara. Agencija je u jučerašnjem saopštenju podsetila da je dostavljanje ove garancije jedan od preduslova za zatvaranje transakcije, ali i da u skladu sa ugovorom, garancija može da bude dostavljena u bilo kom trenutku pre zatvaranja transakcije.

Austrijski kupac je dostavio jedino licitacionu bankarsku garanciju u iznosu 10 miliona dolara, a prema Zakonu o privatizaciji u slučaju da novac ne bude uplaćen u traženom roku, naplaćuje se ova garancija. Na prethodnom tenderu za RTB „Bor” ona je iznosila tri miliona dolara i naplaćena je rumunskoj firmi „Kuprom” koja nije platila ugovorenu cenu. Podsećanja radi, u slučaju Robnih kuća „Beograd” licitaciona garancija iznosila je 44 miliona evra.

Ugovor o prodaji RTB „Bor” potpisan je 7. februara u Vladi Srbije. U ime kupca ugovor su potpisali Bernard Ripel i Mirko Kovač, a u ime države direktorka Agencije za privatizaciju Vesna Džinić.
J. Rabrenović

Izvor: Politika, Ekonomija, objavljeno: 26/02/2008., http://www.politika.co.yu/rubrike/Ekonomija/Kupcu-Bora-dva-roka.lt.html


Autor diskusije: draganr
Replied on: 27 Feb 2008 11:13:49
Message:

AUSTRIJSKA AMBASADA PREPORUČILA A-TEKU DA ULAŽE U SRBIJU


Beograd - Ambasada Austrije u Beogradu preporučila je kompaniji A-tek, koja je potpisala ugovor o kupovini Rudarsko-topioničarskog basena Bor, da nastavi poslovanje u Srbiji, izjavila je juče trgovinski ataše u toj ambasadi Tijana Jočić. Ona je navela da je A-tek tražio mišljenje od austrijske ambasade, koja je toj kompaniji savetovala da dođe u Srbiju i da nema razloga da zaustave poslovne planove. "S naše stane, ubeđeni smo da će A-tek nastaviti realizaciju projekta u Srbiji", rekla je Jočićeva. Agencija za privatizaciju odobrila austrijskom A-teku produženje roka za isplatu kupoprodajne cene za RTB Bor do 4. aprila, pod uslovom da do 29. februara uplati iznos od 150 miliona dolara, a ako to ne učini, 14. mart je krajnji rok za isplatu ukupne kupoprodajne cene od 466 miliona dolara. Prema rečima Jočićeve, investicija A-teka bi mogla da ohrabri dolazak i manjih austrijskih kompanija, ali i velikih zainteresovanih kompanija koje su već delom ušle u Srbiju. "Posle demonstracija i političkih zbivanja u Srbiji, situacija se dosta smirila" rekla je ona, dodajući da će se ekonomska saradnja Austrije i Srbije i dalje dobro razvijati.
Beta

Izvor: DANAS, Ekonomija, sreda, 27. februar 2008., http://www.danas.co.yu/20080227/ekonomija1.html#10


Autor diskusije: draganr
Replied on: 28 Feb 2008 23:36:32
Message:

Više dugova nego bakra



AGENCIJA za privatizaciju uputiće poziv poveriocima Rudarsko-topioničarskog basena "Bor" da prijave svoja potraživanja. Na ovaj korak, kako je objašnjeno "Novostima", bili su prinuđeni budući da su poslovne knjige RTB nesređene, zbog čega se ne zna tačan iznos obaveza koje borska kompanija ima prema domaćim i inostranim poveriocima. Grube procene, međutim, kazuju da Basen, bez kamata, duguje oko pola milijarde dolara.

Najveći poverilac RTB, sa čak 76 odsto potraživanja, je država. Procenjuje se da borska kompanija samo Agenciji za stečaj, sanaciju i likvidaciju banaka duguje više od 200 miliona dolara. Obaveze prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, bez kamata, procenjene su na 220 miliona američkih novčanica. Dalje, obaveze koje RTB ima prema NIS, EPS, JP "Železnice Srbije" i Fondu za razvoj mere se - milijardama dinara. Najveći inostrani poverilac RTB je grčka kompanija "Mitilineos", kojoj je borski basen dužan 16 miliona dolara i četiri hiljade tona bakra. Predsednik te firme Evengelos Mitilineos, koji je, po magazinu "Forbs", 218. na listi najbogatijih ljudi na svetu, podneo je Arbitražnom sudu u Cirihu tužbu protiv države Srbije zbog duga borske kompanije.

Londonska "Standard banka", koja je otkupila dug Basena švajcarskom "Glenkoru", od borske kompanije potražuje 26 miliona dolara, ali i dodatnih 11 miliona dolara na ime "penala". Ruska "Evroaksis", nekadašnja "Veksim banka", od RTB potražuje osam miliona dolara, dok Basen švajcarskoj "Trafiguri", "Anglojugoslav" banci i "Frankojugoslav" banci duguje oko 10 miliona dolara.

PRODATI ZA DUG


POVERIOCI RTB Bora biće namireni iz iznosa koji se dobije od prodaje imovine RTB i ustupanja eksploatacionih prava. Dakle, ukoliko austrijski "A-tek", plati 466 miliona evra na koliko se obavezao, ta suma služiće za izmirivanje dugova. Ministar Mlađan Dinkić je, po potpisivanju ugovora sa prvoplasiranim na tenderu, istakao da će 25 miliona dolara od te prodajne cene biti namenjeno za isplatu nagrada za 4.691 radnika RTB.

ZAŠLI U PETU DECENIJU


PO saznanjima "Novosti", pitanje kamata, naročito kada je reč o inostranim firmama i bankama, biće među najsloženijim prilikom rešavanja dugova RTB "Bor". Naime, po proverenim informacijama, među inopotraživanjima, ima i onih koja su stara više od četiri decenije i koja su više puta reprogramirana. Pri tom, iznos kamata, od početka devedesetih godina i uvođenja sankcija, u poslovnim knjigama RTB - nije obračunavan.
LJ. TRIFUNOVIĆ

Izvor: Večernje novosti, 27.02.2008., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=116959&datum=2008-02-28


Autor diskusije: draganr
Replied on: 28 Feb 2008 23:48:12
Message:

Dinkić: Atek najavio da će sutra uplatiti novac za RTB Bor



Ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je večeras da je dobio informaciju da je kompanija Atek izdala nalog za plaćanje prvih 150 miliona dolara za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena "Bor".

Ministarstvo je danas popodne dobilo najavu da će od Ateka sutra dobiti kopiju naloga, kazao je Dinkić gostujući na TV B92. On je podsetio da je Agencija za privatizaciju dozvolila Ateku produženje roka za uplatu do 4. marta ukoliko do 29. februara uplati prvih 150 miliona. Rok za uplatu 466 miliona dolara istekao je 21. februara, uz mogućnost produženja za najviše 15 radnih dana, odnosno do 13. marta.
(Beta)

Izvor: Biznis regionalne poslovne novine, 28.02.2008
http://www.biznisnovine.com/cms/item/realtime/sr.html?view=story&id=4239§ionId=3


Autor diskusije: draganr
Replied on: 29 Feb 2008 20:35:25
Message:

A-tec uplatio deo cene za RTB Bor


Austrijski A-tec danas uplatio 150 miliona dolara kao deo kupoprodajne cene za RTB Bor, praktično nekoliko sati pre isticanja roka.



Ministar ekonomije Mlađan Dinkić je izjavio da ga uplata A-teca nije iznenadila zbog postojanja klazule o 10 miliona dolara.

Danas posle podne isticao je rok koji je Agencija za privatizaciju dala Atecu da uplati deo kupoprodajne cene za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Agencija je za privatizaciju odobrila je ranije produžetak roka plaćanja kroz dve mogućnosti. Prva je bila da kompanija do danas uplati 150 miliona dolara, a da dodatnih 316 miliona dolara isplati do 4. aprila. Druga mogućnost je bila da Atec do 13. marta uplati celu kupoprodajnu cenu, 466 miliona dolara.

A-tecu je u petak, 22. februara, istekao rok za uplatu 466 miliona dolara za kupovinu RTB-a Bor. Prema Zakonu o privatizaciji, taj rok može da bude produžen, dok se u slučaju da novac ne bude uplaćen naplaćuje garancija od 10 miliona dolara.

Izvor: EMportal, 29. februar 2008., http://www.emportal.co.yu/vesti/srbija/40717.html



Autor diskusije: draganr
Replied on: 29 Feb 2008 20:37:01
Message:

"Ajtek" uplatio 150 miliona dolara za RTB Bor


Beograd, 29. februar 2008. godine – Ministar ekonomije i regionalnog razvoja u Vladi Republike Srbije Mlađan Dinkić potvrdio je da je austrijska kompanija "Ajtek" danas uplatila 150 miliona dolara, što predstavlja deo kupoprodajne cene za kupovinu RTB Bor.

Dinkić je na konferenciji za novinare održanoj u Vladi Srbije naveo da je potvrda o uplati prvih 150 miliona dolara za kupovinu RTB Bor stigla u ovo ministarstvo.

Ministar je rekao da nije iznenađen uplatom "Ajteka", jer bi ta kompanija, da nije obavila uplatu, izgubila 10 miliona dolara, što je veoma visoka garancija za neizvršenje potpisanog ugovora.

On je naglasio da je sad potpuno izvesno da će do 4. aprila austrijska kompanija uplatiti i ostatak novca za kupovinu RTB Bor.

Izvor: sajt Vlade Srbije, http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=83957


Autor diskusije: draganr
Replied on: 03 Mar 2008 16:03:04
Message:

Prodaja ostalih basenskih preduzeća


Početna cena skoro duplirana


Bor - Biljana Aleksić iz Beograda novi je vlasnik Jugotehne, uvozno-izvoznog preduzeća iz sastava Rudarsko-topioničarskog basena Bor koje je za 770 miliona dinara prodato poslednjeg dana februara na aukciji u republičkoj agenciji za privatizaciju. S obzirom na to da su se za kupovinu Jugotehne osim Biljane Aleksić nadmetali još Đak d.o.o., Montera d.o.o. i Đorđe Rašić, ne čudi što je početna cena po kojoj se ovo preduzeće prodavalo 420 miliona dinara bezmalo udvostručena.

Srazmerno udelu u osnovnom kapitalu Jugotehne, Rudarsko topioničarskom basenu Bor od ove će prodaje pripasti oko četiri i po miliona evra, a taj novac biše utrošen za održavanje tekuće likvidnosti kompanije. Kupovinom ovog beogradskog preduzeća novi je vlasnik preuzeo i njegove obaveze u vrednosti 53.061.000 dinara. U svoju imovinsku kartu novi većinski vlasnik Jugotehne upisaće poslovnu zgradu Jugotehne koja se nalazi u centru Beograda, u Kolarčevoj ulici, a prostire se na 2.530 kvadratnih metara, garažu u Krunskoj ulici i skladište u Barajevu površine 2.015 kvadrata. Inače, imajući u vidu izlicitiranu cenu kvadrat ‘Jugotehne’ je plaćen nešto više od dve hiljade evra, odnosno 167.573 dinara. Ovo uvozno-izvozno preduzeće koje se bavilo i posredovanjem u prodaji raznovrsnih proizvoda imalo je do sada 23 zaposlena. Istoga dana u Agenciji za privatizaciju bila je zakazana licitaciona prodaja dveju fabrika iz sastava Industrije za preradu Majdanpek.

Licitacija za Megaplast Donji Milanovac i Fabriku elektroproizvoda Donji Milanovac koje su poslovale u sastavu borskog kombinata bakra proglašene su neuspešnim.
J. B. K.

Izvor: DANAS, ponedeljak, 3. mart 2008. , http://www.danas.co.yu/20080303/ekonomija1.html#4


Autor diskusije: draganr
Replied on: 11 Mar 2008 16:26:53
Message:

ČETVRTI POKUŠAJ PRODAJE FABRIKE LAK ŽICE



Nakon tri neuspešne, Agencija za privatizaciju zakazala je četvrtu aukciju za Fabriku lak žice. Ovu borsku fabriku, koja je deo prerađivačke industrije Rudarsko-topioničarskog basena Bor, zainteresovani kupci moći će da kupe 11. aprila na licitaciji, i to za nepunih 260 miliona dinara.

Javni poziv za učešće na javnom nadmetanju za kupovinu nepokretnosti i opreme Fabrike lak žice Agencija za privatizaciju objavila je 4. marta, a njime se još jednom pozivaju potencijalni kupci da za 259.102.050 dinara kupe nepokretnu imovinu preduzeća izgrađenu na zemljištu površine 30 hektara. Na zahtev Fabrike lak žice Agencija za privatizaciju i stručni savetnik za ovo preduzeće korigovali su početnu cenu u domenu naknade za koršićenje građevinskog zemljišta, pa je, u odnosu na poslednju aukciju, cena fabrike sada veća za 18 miliona dinara.

Od 5. marta do 2. aprila svi zainteresovani za Fabriku lak žice mogu u Agenciji za privatizaciju za 40.000 dinara da preuzmu prodajnu dokumentaciju, uplate depozit u visini 25.910.205 dinara i podnesu prijavu za učešće na javnom nadmetanju.
Fabrika lak žice se poslednji put prodavala 31. maja prošle godine za 240.910.591 dinar. Tada ju je „pazario“ švajcarski CDI, ali je kupoprodajni ugovor raskinut 1. avgusta jer Švajcarci ni u dodatno ostavljenom roku nisu uplatili izlicitiranu sumu novca za ovo preduzeće.

Izvor: sajt RTB Bor, 04. mart 2008., http://www.rtbbor.com/index.php?lang=Serbian


Autor diskusije: draganr
Replied on: 14 Mar 2008 22:12:01
Message:

Mirko Kovač: Atek uplaćuje još 306 miliona $


Mirko Kovač, vlasnik austrijskog „Ateka", rekao je da su uplatili na vreme prvi deo novca za Bor, a da će drugi deo platiti do 4. aprila, kad je i predviđeno



Austrijski „Atek" je uplatio 150 miliona dolara kao prvi dogovoreni deo kupoprodajne cene za RTB Bor, 29. februara, samo nekoliko sati pre isticanja roka, a novac je na račun Agencije legao 4. marta, tvrde u ovoj kompaniji, demantujući spekulacije u javnosti da je kompanija Mirka Kovača zakasnila sa uplatom.

U bečkom sedištu „Ateka" rečeno nam je da ceo proces plaćanja ide po propozicijama koje su ugovorene sa Agencijom za privatizaciju.

Strateška investicija

- Novac koji smo do sada uplatili je bio iz naših sopstvenih sredstava - rekao je vlasnik „Ateka" Mirko Kovač i dodao da je i ostatak sredstava za RTB Bor obezbeđen i da će preostali deo biti uplaćen Agenciji do 4. aprila, kada ističe krajnji rok za uplatu svih 466 miliona dolara, za koliko je kupljen RTB Bor.

Prema njegovim rečima, „Atek" je pomeranje roka za uplatu za 29. februar, odnosno 4. april tražio od Agencije za privatizaciju kako bi do kraja ugovorio „sitnice iz pregovora".

- Nikada nismo razmišljali o odustajanju od kupovine RTB-a Bor. Napisi u medijima i spekulacije da odustajemo od kupovine RTB-a Bor zato što nemamo novca ili zbog političke situacije u Srbiji apsolutno nisu istiniti - kaže Kovač i dodaje da on od prvog dana kada je „Atek" ušao u priču oko kupovine RTB-a Bor ponavlja da je ovo preduzeće njihova strateška investicija i da u vezi sa njim imaju dugoročne planove.

Priče da je „Atek" prezadužen i da zbog toga ne može da obezbedi novac, Kovač demantuje i naglašava da je on čak pročitao u nekim novinama da ih banke ucenjuju zato što uzimaju kredit za posao u Srbiji, ali da ni to, kao ni mnoge druge glasine koje su poslednjih meseci kolale, nije tačno.

- Procedura za dobijanje kredita je ista kao i kod ostalih poslova ovog tipa i ništa nije drugačije zbog toga što će poslovanje biti u Srbiji - kaže Kovač i ponavlja da je „Atek" već obezbedio kredit od jedne austrijske banke, ali da je dogovor da se ne otkriva o kojoj banci je reč dok se ne prebaci novac na račun kompanije.

Veći prihod


Vlasnik „Ateka" kaže da je ova kompanija upravo objavila preliminarne rezultate poslovanja za 2007. godinu iz kojih se vidi da se prihod „Ateka" povećao za 48,3 procenta, na dve milijarde i 364 miliona evra i dodaje da ovi podaci govore o organizaciji poslovanja „Ateka" i novih akvizicija.

U Agenciji za privatizaciju potvrdili su da je „Atek" 150 miliona dolara uplatio 29. februara i da su pare na račun Agencije legle 4.marta.

- Nalog za uplatu prvo je stigao u Agenciju i videla ga je direktorka, koja je odmah nakon toga obavestila ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića o tome - kaže Dušan Belanović iz Agencije za privatizaciju i dodaje da u Agenciji nemaju razloga za sumnju da će „Atek" ostatak novca isplatiti do 4. aprila, kada ističe krajnji rok za plaćanje.

Antrfile
Zarada od tri milijarde evra


Ugovori grupacije u prošloj godini dostigli su rekordni nivo od dve milijarde i 390 miliona evra, dok su u 2006. godini bili milijardu i 577 miliona evra. Ukupan prijem porudžbina je bio milijardu i 971 milion evra, skoro 200 miliona više nego u 2006. godini, kada su bili milijardu i 775 miliona evra.

Broj zaposlenih u 2007. godini povećan je na 13.790, u odnosu na 2006, kada je kompanija brojala 10.720 ljudi. Rast od 28,6 procenata uglavnom je usledio usled akvizicije. Investicije u nepokretnim vrednostima, nova vlasništva, fabrike i oprema su u porastu za 21,7 odsto, što će reći 74 miliona evra, u odnosu na 2006. godinu, kada su iznosile 60,8 miliona evra. Glavni faktor koji stoji iza ovog uspeha je ekspanzija fabrike elektrolize u Brikslegu. Mirko Kovač kaže da će „Atek industriz" nastaviti i ove godine da raste kontinuirano i očekuje zaradu od oko tri milijarde evra u 2008. godini, ne računajući buduće akvizicije.
Tanja Janković

Izvor: Biznis, regionalne poslovne novine, petak, 14.mart 2008., http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=5635


Autor diskusije: draganr
Replied on: 19 Mar 2008 14:07:52
Message:

RTB - po planu


Najnovija previranja u državnom vrhu, ne bi trebalo da se odraze na privatizaciju Rudarsko topioničarskog basena Bor, ocenjuje se u menadžmentu borskog kombinata bakra. Budući da je kupoprodajni ugovor sa A-tecom, austrijskim konzorcijumom, prvorangiranim na Tenderu za privatizaciju RTB-a Bor sklopljen ranije, sada je samo na odgovornima u Agenciji za privatizaciju i resornim ministrarstvima, da njegove odredbe sprovedu. Prema informacijama kojima raspolažu u menadžmentu, A-tec je uplatio prvih 150 miliona dolara, tako da preostali iznos do 466 miliona treba da uplati do 4.aprila, u skladu sa odobrenim produženjem za uplatu ugovorom predviđenih obaveza.

Izvor: Radio televizija Majdanpek, Vest - 10.03.2008., http://www.rtvmajdanpek.com/index.php?prikaz=vest&id=3095


Autor diskusije: draganr
Replied on: 02 Apr 2008 22:31:36
Message:

Atek sutra uplaćuje ostatak novca za RTB Bor


Vlasnik austrijske kompanije „Atek" Mirko Kovač izjavio je za Biznis da je ta kompanija obezbedila novac za plaćanje druge rate za Rudarsko-topioničarski basen Bor.


Kovač je rekao da su novac nabavili i da će sutra uplatiti preostalih 306 miliona dolara. On je još jednom ponovio da „Atek" nikada nije razmišljao o odustajanju od kupovine RTB-a Bor.

- Napisi u medijima i spekulacije da odustajemo od kupovine RTB-a zato što nemamo novca ili zbog političke situacije u Srbiji apsolutno nisu istiniti - rekao je Kovač.

Vršilac dužnosti generalnog direktora Rudarsko-topioničarskog basena Bor Miodrag Conić izjavio je juče da očekuje uspešno okončanje prodaje borskog basena austrijskom „Ateku".

- Voleo bih, a i želja je svih radnika ovde da se to uspešno okonča, ali ne mogu da vam kažem da li kupac ima ili nema para - rekao je Conić povodom isticanja roka za uplatu preostalog dela prodajne cene za RTB Bor.

„Atek" je deo prodajne cene (466 miliona dolara), tačnije 150 miliona dolara već uplatio u skladu sa rokovima koje je predvidela Agencija za privatizaciju, a preostali iznos treba da uplati do sutra.

Conić je naglasio da u slučaju da „Atek" ne uplati novac u RTB-u i ne razmišljaju, kao i da ne znaju kakav je plan Vlade Srbije ukoliko tender ne uspe.
Tanja Janković (BIZNIS)

Izvor: BIZNIS, Regionalne poslovne novine, 3.4.2008., http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=7287


Autor diskusije: draganr
Replied on: 02 Apr 2008 22:36:25
Message:

Bor čeka ratu



ROK za isplatu poslednje rate za kupovinu RTB "Bor" ističe u petak. Kupac, austrijski "A-tek" je 29. februara uplatio deo od 150 miliona dolara, što je i bio uslov naše države da se rok konačne isplate pomeri na 4. april.

"A-tek" tako na svom nalogu banci mora da naznači iznos od 316 miliona dolara preostale kupoprodajne cene, ali i dodatnih 48 miliona dolara na ime obrtnih sredstava.
Da li će kupac isplatiti ostatak novca na vreme znaćemo vrlo brzo. Ako ispoštuje ugovor, novog gazdu RTB "Bora", po svemu sudeći, dočekaće i protesti zakazani za iduću nedelju.

Naime, predstavnici Jedinstvene sindikalne organizacije (JSO) Rudarsko-topioničarskog basena "Bor" najavili su da će 9. aprila organizovati generalni protest i sprečiti predstavnike austrijskog "A-teka", s kojim je 7. februara potpisan kupoprodajni i ugovor o prenosu eksploatacionih prava, da uđe u posed kupljene imovine.
- Na ovaj korak smo se odlučili, jer je uredba Vlade, po kojoj zaposleni u Basenu treba da dobiju 200 evra po godini staža kao nagradu za uspešnu privatizaciju, trebalo da bude usvojena do 15. marta, ali do toga još uvek nije došlo - ističe Dragan Aleksić, predsednik JSO RTB. Prema njegovim rečima, predstavnici radnika traže i isplatu regresa za ovu godinu, kao i usklađivanje plata sa rastom troškova života.
- Poslovodstvo RTB nas, međutim, upućuje da te zahteve prosledimo menadžmentu "A-teka", iako Austrijanci zvanično još nisu vlasnici borske kompanije - podvlači Aleksić. - Uz to, analizirajući ugovor potpisan sa Austrijancima, došli smo do podatka da je "A-tek" svih 514 miliona dolara, u kešu, za Basen trebalo da uplati do 29. februara. Tim dokumentom nije predviđeno da se RTB kupi na rate, a nije sačinjen ni aneks ugovora, po kojem bi se uplata prolongirala do 4. aprila.

Sa druge strane, Miodrag Conić, v. d. generalnog direktora RTB, ističe da regres iznosi oko 30.000 dinara, odnosno jednu prosečnu zaradu po zaposlenom u privredi Republike Srbije. Po njemu, poslovodstvo borske kompanije zaposlenima može da, do najavljenog ulaska kupca u posed, isplati 10.000 dinara.- Povećanje zarada u RTB "Bor" je moguće isključivo ako postoji dovoljan ostvareni ukupan prihod za pokriće troškova poslovanja, u koje spadaju i zarade zaposlenih - naglašava Conić. - U ovom trenutku ta sredstva ne postoje, a RTB još nije počeo da plaća poreze i doprinose na zarade koje se isplaćuju, što je zakonom sankcionisano kao teže krivično delo. Pri tom, podvlačim da je od juna 2006. do februara 2008. godine prosečna zarada u borskoj kompaniji sa 18.639 dinara uvećana na - 32.506 dinara, odnosno za 74 odsto, što je više od rasta troškova života i rasta prosečne zarade u privredi Srbije.
Conić dalje ističe da je kupoprodajnim ugovorom sa "A-tekom", koji je dat i predstavnicima reprezentativnih sindikata, predviđeno da "u vremenskom periodu između dana potpisivanja i dana zatvaranja transakcije neće biti promena opštih uslova zaposlenja u RTB bez prethodne pisane saglasnosti kupca".

KOLIKO SE PLAĆA


AUSTRIJSKI "A-tek" i ruski SMR jedine su kompanije koje su dostavile obavezujuću ponudu na tenderu za prodaju RTB."A-tek" je, uz cenu od 466 miliona dolara, ponudio još 180,4 miliona dolara investicija, a SMR cenu od 370 miliona dolara i još 414 miliona dolara za investicije (u šta je uključen i iznos za obrtna sredstva). Tek kasnije, u pregovorima sa državom,
"A-Tek" je podigao iznos investicija na 230 miliona dolara, a mimo toga planira se i 48 miliona dolara za obrtna sredstva...

IMAJU ISKUSTVA


DRŽAVA se, poučena iskustvom sa rumunskim "Kupromom", koji je zatražio poništenje kupoprodajnog ugovora, u drugom tenderu za RTB "Bor" obezbedila.
Ako prvorangirani odustane, ili ne ispoštuje proceduru i ne uplati novac, može da krene odmah u pregovore sa drugorangiranim, u ovom slučaju ruskom kompanijom SMR. Međutim, ovaj scenario je malo verovatan, pošto je "A-tek" već uplatio nemali deo ukupne sume.
LJ. TRIFUNOVIĆ

Izvor: Večernje novosti, Ekonomija, 02.04.2008.,http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=118943&datum=2008-04-02


Autor diskusije: draganr
Replied on: 03 Apr 2008 22:58:34
Message:

Boru preti odlaganje



SRPSKI ministar ekonomije i regionalnog razvoja potvrdio je u četvrtak "Novostima" da austrijski "A-tek" još nije uplatio ostatak kupoprodajne cene, u vrednosti od 316 miliona dolara.
- Verujem da će se to dogoditi u roku, odnosno u toku dana - istakako je ministar Dinkić.
Da podsetimo, austrijski "A-tek" uplatio je krajem februara prvi deo iznosa iz kupoprodajnog ugovora za RTB "Bor". Uplata tih 150 miliona dolara desila se u poslednjem času, što će se izgleda desiti i ovaj put.
Sa druge strane, "Novosti" nezvanično saznaju da austrijski "A-tek", ima velikih problema da obezbedi preostalih 354 miliona.Prema našim informacijama, menadžment "A-teka" poslednje dve nedelje pokušava da ubedi konzorcijum banaka, koji predvodi nemačka "Dojče banka", da im odobri sredstva za uplatu druge rate za RTB. Međutim, bankari, kako kažu naši izvori, žele da sačekaju rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji.
Konzorcijum banaka navodno ima rezerve i zbog toga što su Austrijanci već prezaduženi. Stoga ne bi trebalo da bude iznenađenje ukoliko prdestavnici "A-teka" zatraže još jedan dodatni rok za uplatu svih 514 miliona dolara za kupovinu imovine najvećeg srpskog proizvođača bakra i plemenitih metala.
Predstavnici "A-teka" u sredu nisu održali ni redovni sastanak sa poslovodstvom RTB "Bor" (koji je bio praksa proteklih nedelja), na kome su razmatrani detalji oko preuzimanja imovine najvećeg srpskog proizvođača bakra i plemenitih metala.
Mirko Kovač, predsednik austrijske kompanije, u više navrata isticao je da je novac za kupovinu borske kompanije - obezbeđen.

PRODAJA


PRVI tender za privatizaciju RTB proglašen je neuspešnim krajem aprila prošle godine. Tada je rumunski "Kuprom" zatražio poništenje kupoprodajnog ugovora i ugovora o prenosu eksploatacionih prava. Kada je raspisan novi tender država se obezbedila od novog "slučaja Kuprom". Predvidela je mogućnost da, ukoliko prvorangirani odustane, odmah krene u pregovore sa drugoplasiranim. U ovom slučaju to bi bila ruska kompanija SMR (deo "Bejzik elementa").
G. B. - LJ. T.

Izvor: Večernje novosti, Ekonomija, 03.04.2008., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=119044&datum=2008-04-03


Autor diskusije: draganr
Replied on: 05 Apr 2008 13:13:52
Message:

Atek odustao od Bora, da li će i Deripaska?



Austrijska kompanija Atek, kojoj je Agencija za privatizaciju Srbije do večeras u ponoć produžila rok za uplatu poslednje rate za preuzimanje Rudarsko-topioničarskog basena "Bor", odustala je od kupovine tog preduzeća, saopštilo je poslovodstvo Ateka.

"Sa žaljenjem konstatujemo činjenicu da nije postignut dogovor u vezi privatizacije RTB-a Bor. Atek je bio spreman da uplati danas značajan deo sredstava većeg dela ugovorene kupovne cene, kao i da priloži garancije za dobro obavljen posao, ali nažalost Agencija za privatizaciju Republike Srbije to nije prihvatila", navodi se u sapštenju.

U saopštenju je navedeno da je austrijska kompanija ponudila Agenciji za privatizaciju da uplati veći deo sume za kupovinu, tačnije 230 miliona dolara, što nije prihvaćeno.

"Kompanija A-tek želi da istakne činjenicu da su globalna kriza na kreditnim tržištima, kao i trenutna politička nestabilnost u Srbiji, u značajnoj meri osujetile napore A-teka da zatvori finansijsku konstrukciju za kupovinu RTB Bor", navedeno je u saopštenju.

A-tek je napomenuo da je konzorcijum banaka, koji je prvobitno bio nosilac čitavog kreditnog aranžmana, doneo odluku da ne finansira nikakve projekte u Srbiji do kraja godine.

Pored navedenog, dodatni problem je nastao u poslednja dva dana, kada je grčka kompanija "Mitilineos" podnela sudsku tužbu protiv RTB Bor, za iznos od 65 miliona dolara i zahtevala od kompanije A-tek da uplati navedenu sumu.

Kompanija A-tek će nastaviti da igra aktivnu ulogu na srpskom tržištu i uverena je da će doprineti budućem privrednom rastu u Srbiji, navedeno je u saopštenju .

Srpska Agencija za privatizaciju saopštila je tokom dana da će raskinuti ugovor o prodaji RTB-a "Bor" sa austrijskim Atekom, ako ta kompanija do ponoći ne isplatu celu kupoprodajnu cenu.

Atek je na tenderu kupio RTB za 466 miliona dolara. Do sada je isplatio 150 miliona i bio je, posle produženja roka za isplatu ukupne cene, obavezan da u petak isplati ostatak od 316 miliona evra.

Agencija će naplatiti licitacionu garanciju u iznosu od 10 miliona dolara, a do sada uplaćenih 150 miliona dolara ostaje na posebnom računu u Narodnoj banci Srbije.

Agencija je saopštila da će, u skladu sa Zakonom o privatizaciji član 30 stav 2, pokrenuti proceduru za početak pregovora sa drugorangiranim ponuđačem na tenderu, SMR-u, koji je u vlasništvu ruskog oligarha Olega Deripaske.

"Još uvek nemamo nikakav komentar povodom novonastale situacije u privatizaciji RTB-a", kazali su Beti u SMR-u.

U petak su, nezvanično, pojedini beogradski mediji preneli da "Atek" ima problema da obezbedi novac od "Dojče banke", zbog političke situacije u Srbiji, i da će tražiti produžetak roka do okončanja parlamentarnih izbora u Srbiji.

Srpski ministar ekonomije Mlađan Dinkić je izjavio da ugovori u Srbiji moraju da se poštuju i da je zbog toga Ateku odbijeno novo produženje roka.

"Ako investitor nije u stanju da poštuje ugovor u pogledu uplate cene koju je sam ponudio, kako može da mu se veruje da bi on upravljao borskim basenom i u narednom periodu izvršio sve ugovorom predviđene investicije", kazao je Dinkić agenciji Beta.

On je istakao da se to posebno odnosi na ulaganje blizu 180 miliona dolara za izgradnju nove topionice u Boru kojom bi konačno trebalo da se reši pitanje zagađenja životne sredine.

Prvobitni rok biznismenu Mirku Kovaču, koji je vlasnik "Ateka" iz Beča, bio je 22. februar, do kada je trebalo da uplati ugovorenu kupoprodajnu cenu 466 miliona dolara.

Rok je zatim produžen, da bi Kovač sredinom marta poručio da je "Atek" spremio novac da isplati kupovinu imovine RTB uzimanjem kredita jedne austrijske banke.

Ta kompanija je na tenderu za prodaju RTB-a ponudila 466 miliona dolara, odnosno 96 miliona više od drugorangioranog SMR-a koji posluje u sastavu ruskog Bejzik elementa (Basic element).

Ugovor sa Atekom je potpisan 7. februara ove godine.

Prvi tender za prodaju RTB-a je poništen jer kupac, rumunska kompanija Kuprom, ni u dodatnom roku nije isplatila cenu od 400 miliona dolara.
(agencije/MONDO)

Izvor: Web portal MONDO, Petak, 4. april 2008. http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=92479


Autor diskusije: draganr
Replied on: 05 Apr 2008 13:16:14
Message:

Prodaja RTB Bor propala po drugi put


Ako „A-tek” u roku ne plati 365 miliona dolara – uslediće raskid ugovora i pregovori sa ruskim SMR-om, a državi ostaje uplaćenih 160 miliona dolara


Agencija za privatizaciju nije juče odobrila austrijskoj kompaniji „A-tek”, kupcu RTB Bor, produženje roka za plaćanje dela kupoprodajne cene. Vlasniku „A-teka” Mirku Kovaču ostavljen je stari rok – do petka u ponoć da ispuni obavezu i preuzme rudarski basen. Do tog roka „A-tek” bi trebalo da plati 316 miliona dolara kao ostatak na kupoprodajnu cenu i 49 miliona dolara za zatečena obrtna sredstva, što je ukupno 365 miliona dolara. Da li će „A-tek” uspeti da plati RTB u roku, znaće se, međutim, tek u ponedeljak, kada o tome stigne izvod iz Narodne banke Srbije.

Ako austrijski kupac ne izvrši plaćanje u predviđenom roku – Agencija za privatizaciju će naplatiti licitacionu garanciju u iznosu od 10 miliona dolara, a do sada uplaćenih 150 miliona dolara ostaje na posebnom računu u Narodnoj banci Srbije. U tom slučaju ugovor o prodaji RTB Bor s ovim kupcem bio bi raskinut. Shodno pravilima, pregovori bi se nastavili s drugorangiranim ponuđačem, a to je ruska kompanija SMR oligarha Olega Deripaske.

U javnosti se već nedeljama spekuliše da austrijska firma nema dovoljno novca za ovu transakciju. Banke koje ih prate, pa i Dojče banka, prema njima su, navodno, rezervisane jer su prezaduženi.

U juče poslatom dopisu „A-teka”, koji je potpisao vlasnik Mirko Kovač, navodi se da u petak mogu da plate 230 miliona dolara, dok bi ostatak uplatili u roku od dodatnih 60 dana. Kupac je još ponudio da juče, u petak, dostavi i garanciju za dobro izvršenje posla u iznosu od 60 miliona dolara, koja je jedan od preduslova za zatvaranje transakcije, odnosno stupanje kupca u posed imovine.

Prvobitni rok da Mirko Kovač uplati ugovorenu kupoprodajnu cenu od 466 miliona dolara bio je 22. februar. U skladu s tenderskim pravilima, rok je produžen do 14. marta. Austrijanci su već tada tražili odlaganje za 4. april, a Agencija za privatizaciju ih je uslovila da je pomenuti datum u igri samo ukoliko do 29. februara uplate 150 miliona dolara. Oni su to i učinili.

Inače, na ovom ponovljenom tenderu za Bor, jer na prvom prvorangirani „Kuprom” nije isplatio ponuđenih 400 miliona dolara, pored „A-teka” konkurisao je i ruski SMR. On je ponudio 370 miliona dolara i 414 miliona dolara za investicije. Zbog toga ruski „paket” vredi 784 miliona dolara, a austrijski prvobitno 646 miliona dolara, jer su nudili 180 miliona dolara za investicije. U kasnijim pregovorima taj iznos je povećan na 230 miliona dolara. Međutim, tenderska pravila za RTB Bor su jasna. Država je više cenila ponuđenu cenu nego iznos za investicije.

Vlasnik „A-teka” Mirko Kovač je u austrijskim medijima optuživan i za namerno izazivanje stečaja. Međutim, austrijski ambasador u Beogradu je svojevremeno izjavio da je reč o uglednoj kompaniji.
Jovana Rabrenović

Izvor: POLITIKA, Ekonomija,objavljeno: 05/04/2008., http://www.politika.co.yu/rubrike/Ekonomija/Prodaja-RTB-Bor-propala-po-drugi-put.lt.html


Autor diskusije: draganr
Replied on: 05 Apr 2008 13:25:52
Message:

I Bor u magli


G. BULATOVIĆ, 04.04.2008

UGOVOR o prodaji Rudarsko-topioničarskog basena “Bor”, potpisan sa austrijskom kompanijom “A-tek” - biće raskinut.
Ova vest iz Agencije za privatizaciju, logična je posledica činjenice da je u petak, na dan isteka roka za plaćanje, umesto uplate preostalog iznosa kupoprodajne cene od 316 miliona dolara, na adresu Agencije, od austrijskih partnera, stiglo samo pismo, i u njemu objašnjenje da ne odustaju od namere da budu vlasnici RTB “Bor”, ali i zahtev našoj Vladi, pravdan političkom situacijom u Srbiji i globalnom finansijskom krizom, da Austrijanci odmah uplate 230 miliona dolara, dok bi ih za ostatak od 86 miliona trebalo sačekati dva meseca.
- Kupac je ponudio i da dostavi garanciju za dobro izvršenje posla u iznosu od 60 miliona dolara, koja je jedan od preduslova za zatvaranje transakcije, odnosno stupanje kupca u posed imovine - navode u Agenciji za privatizaciju.
Dalji redosled poteza podrazumeva početak pregovora sa drugorangiranim ponuđačem na tenderu, odnosno “Bejzik elementom” Olega Deripaske.
- Za to nam je mogućnost otvorena zahvaljujući nedavno izmenjenom Zakonu o privatizaciji - dodaju u Agenciji.
Ukoliko pregovori, koji, kako saznaju “Novosti”, mogu početi za desetak dana, uspeju, Vlada Srbije će za RTB “Bor” zapravo dobiti i više nego što je planirano.
- Agencija će naplatiti licitacionu garanciju u iznosu od 10 miliona dolara, a 150 miliona dolara koje je “A-tek” uplatio kao prvu ratu biće zadržano na posebnom računu u Narodnoj banci Srbije - objašnjavaju u Agenciji za privatizaciju.
Tako, ako se oslonimo na prostu matematiku, dolazimo do zbirne cifre koja sadrži i tih 160 miliona dolara, i 370, koliko je ponudila Deripaskina kompanija.
Resorni ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić za “Novosti” kaže da je odluka Agencije za privatizaciju da raskine ugovor sa “A-tekom”, zato što u roku nije uplatio ukupan iznos, ispravna.
- Smatram da je pravično raskinuti ugovor, ukoliko ga Austrijanci ne poštuju - kaže Dinkić i podseća da je država već izlazila u susret “A-teku” koji je i prvi deo plaćanja izvršio sa zakašnjenjem.
- Logično je, posle ponovnog zahteva za odlaganje, da se zapitamo - kako bi oni uopšte i investirali. Kako bi sagradili novu topionicu? - pita se ministar.
“Novostima” je, inače, u petak, iz više izvora potvrđeno da su sredstva koje je do sada prikupio “A-tek” isključivo njihova, odnosno da nijedna banka u ovom poslu, do sada, nije stala iza njih.
Na pitanje, da li veruje da je za ovakav epilog kupoprodajnog ugovora za prodaju RTB “Bor” krivac trenutna politička situacija u zemlji, ministar Dinkić nema precizan odgovor:
- Ne mogu to sa sigurnošću da tvrdim. Istina je da Austrijanci, kao razlog odlaganja navode i to, ali smatram da su razlozi više na nekoj drugoj strani, odnosno da je partner precenio svoje mogućnosti za investiranje.
Dešavanja sa RTB “Bor”, mada na svoj način specifična, veoma podsećaju na sve ono što je obeležilo političku, ali i ekonomsku stvarnost ovog proleća. Propao tender za “Geneksovu” imovinu na Kopaoniku, molbe investitora za odlaganje, pa i pomeranje tendera za beogradsku “Lastu”, produženje roka za dostavljanje obavezujućih ponuda za “Zastava automobile”... S druge strane, ponašanje “A-teka” podseća i na ponašanje partnera u poslu oko koncesije za autoput.
Prema mišljenju ekonomiste Danila Šukovića, ovo što nam se u poslednje vreme dešava sa investitorima posledica je prilično lošeg sistema privatizacije.
- Dugo se kod nas niko nije pitao ko su ti koji kupuju firme u Srbiji, tako da smo često bili meta klasičnih “perača novca”. Ovo što se sada dešava samo je epilog dugogodišnjeg nedostatka interesovanja za poreklo novca investitora - kaže Šuković. - Slično je i sa koncesijom za autoput. Čitav proces od raspisivanja tendera, preko pregovora sa partnerima, pa do potpisivanja ugovora sa koncesionarom bio je potpuno netransparentan i pogrešan.
Prema Šukovićevim rečima, i sve druge zemlje u tranziciji imale su probleme.
- Svaka država je imala poneki specifičan problem. Bilo je, naravno, dosta afera i hapšenja raznih aktera privatizacije. Ali, upravo smo mi, koji smo u tranziciju ušli među poslednjima, morali ponešto da naučimo iz tuđih iskustava - konstatuje Šuković.
Stručnjak za strana ulaganja, prof. Milan Kovačević veruje da smo možda strane ulagače, kao država, naučili da mogu da budu prilično opušteni kada je u pitanju ispunjenje ugovornih obaveza.
- Popuštanja koncesionaru, a to je država činila sve vreme otkako je o ugovoru pregovarano, pokazala su partnerima da smo spremni na ustupke. Zato je i bilo, setimo se, dosta onoga što su oni tražili i dobili. Kada je u pitanju prodaja RTB “Bor” tih ustupaka je bilo manje i generalno mislim da je ovaj, drugi tender za RTB bio mnogo kvalitetniji od prvog - kaže Kovačević. - Međutim, verujem i da bi vlasti u Srbiji trebalo da porade na onome što se zove profesionalna disciplina, odnosno da se tenderi kod nas definišu tako da podrazumevaju da se obaveze ispunjavaju u potpunosti i na vreme.Prema tvrdnjama nekadašnjeg direktora Agencije za privatizaciju Branka Pavlovića, sve ovo što se dešava sa RTB “Bor” ne mora da donese ništa loše:
- Pitanje je samo kako je država pregovarala o uslovima pod kojima može da zadrži uplaćenih 160 miliona dolara. Ukoliko razlozi “A-teka” nisu predviđeni ugovorom, država zadržava taj novac i ima ga više za namirivanje poverilaca.

AUSTRIJANCI ODUSTALI


AUSTRIJSKA kompanija “A-tek” saopštila je u petak da nije uspela da prikupi ostatak od 316 miliona dolara za kupovinu imovine RTB Bor, koji je bila obavezna da uplati do ponoći, što je bila obavezna na osnovu ugovora sa Agencijom za privatizaciju. U saopštenju “A-teka” navedeno je da je austrijska kompanija ponudila Agenciji za privatizaciju da uplati veći deo sume za kupovinu, tačnije 230 miliona dolara, što nije prihvaćeno. “A-tek” je napomenuo da je konzorcijum banaka, koji je prvobitno bio nosilac čitavog kreditnog aranžmana, odlučio da ne finansira nikakve projekte u Srbiji do kraja godine. Pored navedenog, dodatni problem je nastao u poslednja dva dana, kada je grčka kompanija “Mitilineos” podnela sudsku tužbu protiv RTB Bor, za iznos od 65 miliona dolara i zahtevala od kompanije “A-tek” da uplati navedenu sumu.

PRVI TENDER


PRVI tender poništen je prošlog aprila. Posle višemesečnih optužbi, pre svega sindikata, ali i nekih partijskih lidera, da je reč o “jednoj od najspornijih prodaja društvene imovine od 2000. godine”, ugovor je konačno raskinut, ali tek kada prvoplasirani ponuđač, rumunski “Kuprom”, ni u dodatnom roku nije dostavio bankarsku garanciju za kupovinu RTB, po ugovorenoj ceni od 400 miliona dolara.

VLADA SE PITA


GLAVNI razlog zašto Vlada Srbije treba zvanično da potvrdi raskidanje ugovora sa Austrijancima je eksploataciono pravo, koje daje i oduzima država. To pravo se odnosi na vađenje ruda i plaćanje državi naknade za korišćenje sirovina.
I kod potpisivanja ugovora, Vlada je održala telefonsku sednicu, da bi na taj način bila preneta prava na “A-tek”, jer drugačije ne bi bilo po zakonu.

USKORO PREGOVORI SA DERIPASKINIM SMR
BIĆE TREĆA SREĆA?


ČIM se ugovor sa austrijskim “A-tekom” raskine, država kreće u pregovore sa drugorangiranim na tenderu za prodaju RTB “Bor”, a to je ruska kompanija SMR, deo “Bejzik elementa” biznismena Olega Deripaske.
Ovo je potvrdila i Agencija za privatizaciju. U SMR, pak, nisu u petak želeli ništa da komentarišu, pre nego što dobiju zvanično saopštenje države da je ugovor raskinut i da se kreće u nove pregovore.
Prvi signal koji je navodio na pomisao da se ponavlja “slučaj Kuprom”, bio je zahtev “A-teka” za dodatnim rokom za uplatu, koji je ova kompanija podnela u poslednjoj nedelji februara. Podsetimo, kod prvog tendera za RTB “Bor”, najbolja ponuda stigla je od rumunskog “Kuproma”, dok je “Ist point” Zorana Drakulića bio drugi. Sa “Kupromom” je potpisan ugovor, ali je potom i raskinut, jer ova kompanija nije imala toliko novca koliko je sama ponudila. A, ni tenderom, ni zakonom nije bilo moguće da se krene u pregovore sa Drakulićevom kompanijom, što je sada omogućeno.
Na prvom tenderu, inače, ponudu je poslao upravo i ruski SMR, ali je “ispao” iz trke, pošto je davao cenu od svega jednog dolara! A, minimalna predviđena tenderom bila je 266,7 miliona dolara. Drugog puta, na tenderu raspisanom lanjskog avgusta, bio je ozbiljniji, pa je za RTB nudio 370 miliona dolara, plus još 414 miliona za investicije. To je u celosti bolja ponuda od austrijske, ali je kriterijum bio isključivo kupoprodajna cena, pa su Rusi, zbog 96 miliona dolara manje, pali na drugo mesto.
Podsetimo, Agencija za privatizaciju odložila je “A-teku” rok za plaćanje do 4. aprila, ali pod uslovom da do 29. februara uplati bar 150 miliona dolara, što je ova i učinila.(D. I. K.)

MIODRAG CONIĆ, v. d. DIREKTORA “BORA”
OVO JE NOVA NEIZVESNO
ST

ZA Miodraga Conića, v. d. generalnog direktora RTB “Bor”, sve što se dogodilo predstavlja - “produžetak neizvesnosti”.
- RTB već sada zbog dotrajale mehanizacije ne radi optimalnim kapacitetom, zbog čega su nam neophodne hitne investicije - objasnio je Conić.

RUSKA KOMPANIJA SMR JOŠ BEZ REAKCIJE
DERIPASKA ČEKA RASPLET


U RUSKOJ kompaniji SMR (deo moskovskog “Baznog elementa”, čiji je predsednik Oleg Deripaska) koja je na tenderu bila drugoplasirana, “Novostima” je rečeno da pažljivo prate situaciju oko privatizacije borske kompanije i da će reagovati pravovremeno kako bi zaštitili svoje interese.

MIRKO KOVAČ (A-tek) ZA “NOVOSTI”
PROMENILI SU SE USLO
VI

- OD početka smo bili odlučni u nameri da kupimo borsku kompaniju - rekao je u petak u izjavi za “Novosti” Mirko Kovač, predsednik “A-teka”. - Međutim, nastupili su novi uslovi, i zbog njih smo tražili prolongiranje.
Kovač nije želeo da komentariše mogućnost da ostanu bez 160 miliona dolara, koliko su do sada uplatili. (Lj. T.)

Izvor: Večernje novosti, subota 5. april 2008. http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=119126&datum=2008-04-05


Autor diskusije: draganr
Replied on: 05 Apr 2008 13:32:39
Message:

KOVAČ OSTAJE BEZ BORSKOG RUDNIKA!


Agencija za privatizaciju odbila da austrijskoj firmi „Atek" na 60 dana produži rok za isplatu ukupne sume za kupovinu RTB-a „Bor"



Ugovor između austrijske kompanije „Atek" i Agencije za privatizaciju o kupovini Rudarsko-topioničarskog basena „Bor", po svemu sudeći, biće raskinut! Agencija je juče odbila zahtev „Ateka" za odlaganje roka za isplatu ukupne kupoprodajne cene za RTB za 60 dana, a rok je u ponoć istekao.

Umesto novca na račun, juče oko 15 časova u Agenciju za privatizaciju stigao je zahtev za odlaganje roka za uplatu još 316 miliona dolara, koliko je „Atek" ostao dužan za RTB. Austrijska firma je zatražila dodatni rok od 60 dana za isplatu ukupne sume, uz napomenu da su spremni da na vreme uplate veći deo od preostale cene, ali da im za ostatak treba još vremena.

U dopisu koji je potpisao Mirko Kovač navodi se da je „Atek" u mogućnosti da uplati 230 miliona dolara u predviđenom vremenskom roku, dok bi ostatak uplatili u roku od dodatnih 60 dana. Takođe, kupac je ponudio da dostavi i garanciju za dobro izvršenje posla u iznosu od 60 miliona dolara, koja je jedan od preduslova za zatvaranje transakcije, odnosno stupanje kupca u posed imovine. Zamenik direktora za kadrove i informisanje RTB-a Dragan Ranđelović nije želeo da komentariše molbu „Ateka".

- Ništa ne znam o tome, a i Agencija za privatizaciju nas je upozorila da ne dajemo komentare o kupcu - bio je kratak Ranđelović.

Lider Sindikata metalaca za istočnu Srbiju Zvonko Živaljević je na pitanje šta misli o eventualnom odlaganju isplate odgovorio da tako nešto ne dolazi u obzir.

- Ako ne uplate pare na vreme i ako im se rok produži, prekidamo sve dalje pregovore sa „Atekom". Za 9. april zakazali smo veliki protest, koji ćemo radikalizovati. Tražićemo smenu generalnog direktora i dovesti novog čoveka na to mesto. Potom ćemo napraviti ekipe od 50 do 100 ljudi koje će dežurati ispred direkcije i nikome neće dozvoliti da uđe unutra. Ova Vlada ne može tako da se ponaša sa nama. Ako su odložili koncesiju i gasovod, neka odlože i nas posle izbora i neka nas prodaju sledećem ponuđaču - kaže Živaljević. Po svoj prilici, nezadovoljnim radnicima će se udovoljiti i RTB će biti ponuđen drugorangiranom ponuđaču na tenderu, „Bejzik elementu" ruskog biznismena Olega Deripaske. U skladu sa Zakonom o privatizaciji, ukoliko ne dođe do zatvaranja finansijske transakcije, Agencija će naplatiti licitacionu garanciju u iznosu od 10 miliona dolara, a do sada uplaćenih 150 miliona dolara ostaje na posebnom računu u Narodnoj banci Srbije.
M. Majstorović

Antrfile:
Dinkić: „Atek" je neozbiljna firma!

Srpski ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je da ugovori u Srbiji moraju da se poštuju i da je zbog toga „Ateku" odbijeno novo produženje roka za uplatu novca za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena „Bor".

- Ako investitor nije u stanju da poštuje ugovor u pogledu uplate cene koju je sam ponudio, kako može da mu se veruje da bi on upravljao borskim basenom i u narednom periodu izvršio sve ugovorom predviđene investicije. Ako investitor iz dva puta nije mogao da uplati dogovorenih 466 miliona dolara, bilo bi neozbiljno da mislimo da može da izvrši druge ugovorne obaveze - kazao je Dinkić.

FAKTI

- „Atek" je na tenderu za prodaju RTB-a ponudio 466 miliona dolara, odnosno 96 miliona više od drugorangiranog SMR-a, koji posluje u sastavu ruskog „Bejzik elementa"

- Ugovor sa „Atekom" potpisan je 7. februara ove godine

- „Atek" je za RTB do sada uplatio 150 miliona dolara i dostavio licitacionu garanciju za dobro obavljen posao od 10 miliona dolara

- Prvi tender za prodaju RTB-a je poništen jer kupac, rumunska kompanija „Kuprom", ni u dodatnom roku nije isplatila cenu od 400 miliona dolara


Izvor: PRESS, 05.04.2008 , http://www.etos.co.yu/forum/slanje.asp?method=Reply&TOPIC_ID=1092&FORUM_ID=55


Autor diskusije: draganr
Replied on: 06 Apr 2008 23:30:52
Message:

B92 Biz Vesti Srbija


Atek poslao novi zahtev?


Beograd -- Austrijski Atek u petak uveče najpre saopštio da odustaje od kupovine RTB-a Bor, a onda uputio novi zahtev srpskoj vladi.



Austrijska kompanija Atek objavila je u petak oko 20 sati da odustaje od kupovine Rudarsko-topioničarskog basena Bor, a onda je tri minuta pre ponoći, kada je isticao rok za uplatu ukupne kupoprodajne cene, Agenciji za privatizaciju dostavila novi zahtev za izmirenje te obaveze.

Atek je predložio da od preostalih 316 miliona dolara odmah uplati 230 miliona, a ostatak od 86 miliona dolara do 7. maja ove godine.

Uz to, Atek je spreman i da odmah uplati garanciju od 60 miliona dolara za dobro izvršenje posla kao i dodatnih pet miliona dolara koje bi mu se, uz već uplaćenih 10 miliona dolara garancije, naplatili u slučaju da odustane od kupovine RTB-a i uplate ukupne cene.

"Kompanija Atek se nije povukla iz tendera i rešena je da, u slučaju pozitivnog odgovora Agencije za privatizaciju Srbije, uspešno okonča proces privatizacije RTB Bor u skladu sa preuzetim obavezama", navodi se u najnovijem saopštenju te kompanije.

Očekuje se da nova ponuda Ateka bude razmatrana početkom sledeće nedelje, a u Agenciji za privatizaciju nije bilo moguće dobiti bilo kakve informacije.

Atek je prethodno u petak tražio produženje roka za dva meseca, a taj zahtev je Agencija za privatizaciju odbila i objavila da će ugovor sa tom austrijskom kompanijom biti poništen ako do ponoći ne uplate ceo iznos, a pregovori početi sa ruskim SMR-om.

U prvom sinoćnjem saopštenju, u kojem je Atek objavio da odustaje od kupovine RTB-a Bor, izraženo je žaljenje jer nije postignut dogovor u vezi privatizacije RTB-a Bor.

"Atek je bio spreman da juče uplati veći deo ugovorene kupovne cene, kao i da priloži garancije za dobro obavljen posao, ali nažalost Agencija za privatizaciju Republike Srbije to nije prihvatila. Kompanija Atek želi da istakne činjenicu da su globalna kriza na kreditnim tržištima, kao i trenutna politička nestabilnost u Srbiji, u značajnoj meri osujetile napore Ateka da zatvori finansijsku konstrukciju za kupovinu RTB Bor", navedeno je u saopštenju.

Atek je napomenuo da je konzorcijum banaka, koji je prvobitno bio nosilac čitavog kreditnog aranžmana, doneo odluku da ne finansira nikakve projekte u Srbiji do kraja godine.

Pored toga, dodatni problem je nastao u poslednja dva dana, kada je grčka kompanija Mitilineos podnela sudsku tužbu protiv RTB Bor, za iznos od 65 miliona dolara i zahtevala od kompanije A-tek da uplati navedenu sumu.

Kompanija A-tek će nastaviti da igra aktivnu ulogu na srpskom tržištu i uverena je da će doprineti budućem privrednom rastu u Srbiji, navedeno je u saopštenju austrijske kompanije.

Agencija za privatizaciju predhodno je odbila zahtev kompanije Atek za produženje roka za uplatu novac za kupovinu RTB Bor i saopštila da "ostaje pri stavu da će, ukoliko Atek juče do ponoći ne uplati ostatak kupoprodajne cene, ugovor o prodaji RTB Bor biti raskinut".

"U tom slučaju, Agencija će naplatiti licitacionu garanciju u iznosu od deset miliona dolara, a do sada uplaćenih 150 miliona dolara ostaje na posebnom računu u Narodnoj banci Srbije", saopštila je Agencija. Kako saznaje B92, država ne namerava da Ateku vrati 150 miliona dolara koje je ta kompanija već uplatila kao deo kuporpodajne cene, jer smarta da im je već dovoljno izašla u susret i da se ta "kompanija ponela kao neozbiljan kupac".

Kako navodi naš izvor, status tog novca nije regulisan nijednim članom Zakona o privatizaciji jer je Ateku odobravanjem uplate samo dela sume već napravljen presedan. To je učinjeno jer se radi o velikoj investiciji i transakciji i zbog uveravanja da će austrijska kompanija uplatiti novac. Atek će verovatno tražitii argumente da zahteva povraćaj tog novca, ali država će insistirati da se novac ne vraća, istakao je taj izvor za B92.

Dinkić: Ugovori se moraju poštovati



Neozbiljno ponašanje investitora, kaže minitstar Dinkić
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da ugovori u Srbiji moraju da se poštuju i da je zbog toga Ateku odbijeno novo produženje roka za uplatu novca za kupovinu RTB Bor.

"Ako investitor nije u stanju da poštuje ugovor u pogledu uplate cene koju je sam ponudio, kako može da mu se veruje da bi on upravljao borskim basenom i u narednom periodu izvršio sve ugovorom predviđene investicije", kazao je Dinkić.

On je istakao da se to posebno odnosi na ulaganje blizu 180 miliona dolara za izgradnju nove topionice u Boru kojom bi konačno trebalo da se reši pitanje zagađenja životne sredine.

"Ako investitor iz dva puta nije mogao da uplati dogovorenih 466 miliona dolara, bilo bi neozbiljno da mislimo da može da izvrši druge ugovorne obaveze", dodao je Dinkić.

Sindikati: Puno problema za RTB ako Atek odustane


Radnici u RTB zatečeni su vešću da je Agencija za privatizaciju raskinula kupoprodajni ugovor jer do ponoći austrijska kompanija nije uplati preostali novac, kaže predsednik samostalnog sindikata RTB Dragan Aleksić.

"Bilo kakvo odlaganje, a ne konačno rešenje mislim da nije dobro za našu kompaniju. Ta agonija traje već sigurno dve godine, mi smo u nemogućnosti da poslujemo, a cena bakra je dobra. Trebalo bi da uđemo u jedan ozbiljan aranžman, u neke ozbiljne i kredite i investicije koje su najpotrebnije RTB-u, da bi kada proizvedemo i prodamo bakar, mogli da vratimo i kredite i investicije“, kaže on.

Predsednik Nezavisnog sindikata RTB-a Bor Rudolf Navijalić, izjavio je da će nakon odustajanja austrijskog Ateka od kupovine tog preduzeća, RTB imati "mnogo problema".

"Ministarstvo ekonomije je nedvosmisleno reklo da će RTB imati probleme ukoliko Atek ne uplati novac, jer više ne bi bilo značajnih subvencija za borsko preduzeće", rekao je Navijalić.

On je dodao da bi u tom slučaju RTB imao obavezu i da uplaćuje poreze i doprinose, i da bi firma došla "pod udar strogog i restriktivnog Zakona o zaštiti životne sredine".

"Mi sada nismo u situaciji da poštujemo sve ekološke standarde i u skoroj budućnosti bi moglo da dodje do zatvaranja Topionice bakra", ocenio je Navijalić.

Antfile:
SMR nije još reagovao


Ruska kompanija SMR, drugoplasirana na tenderu za kupovinu RTB-a Bor još se nije oglasila posle odustajanja prvoplasirane firme za kupovinu borskog preduzeća, austrijskog A-teka. "Još uvek nemamo nikakav komentar povodom novonastale situacije u privatizaciji RTB-a", kazali su u SMR-u, firmi koja posluje u stastavu ruske komapnije Bejzik element (Basic element) Olega Deripaske. SMR je za RTB ponudila 370 miliona dolara, odnosno 96 miliona manje od cene koju je ponudio Atek, ali i znatno veći iznos za investicije – 414 miliona dolara.

Izvor: B92, subota 5. april 2008., http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=04&dd=05&nav_id=292336


Autor diskusije: draganr
Replied on: 06 Apr 2008 23:39:17
Message:

Tema Dana: Austrijanci ne odustaju od RTB Bora

Atek poslao novu ponudu u ponoć



U petak veče, tri minuta pre ponoći, austrijski „Atek“, čiji je vlasnik biznismen Mirko Kovač, dostavio je Vladi Srbije novu ponudu za uplatu ukupne kupoprodajne cene za RTB Bor. „Atek“ je predložio da odmah uplati 230 miliona dolara, a ostatak od 86 miliona do 7. maja ove godine, a za uzvrat povećanje već uplaćene garancije od 10 miliona dolara za još pet miliona. Kako „Blic nedelje“ saznaje, postoje velike šanse da Vlada na telefonskoj sednici prihvati novu ponudu „Ateka“.

Nakon što je Agencija za privatizaciju odbila njihov zahtev za produženje roka za isplatu kupoprodajne cene za dodatnih 60 dana, Austrijanci su izdali saopštenje da odustaju od kupovine, da bi se brže-bolje predomislili i poslali novu ponudu koja je u Vladu Srbije stigla u petak u 23 sata i 57 minuta. U novoj ponudi „Atek“ traži manje odlaganje, izražava se spremnost za momentalno uplaćivanje garancije od 60 miliona dolara za dobro izvršenje posla i nudi povećanje bespovratne tenderske garancije za 50 odsto. To znači da bi država Srbija, ako se uplata celokupne sume ne izvrši do 7. maja, umesto 10, zadržala 15 miliona dolara. To, međutim, ne znači da bi, kako su to pisali neki mediji, „Atek“ izgubio i već uplaćenih 150 miliona dolara koji se nalaze na posebnom računu u NBS jer ga od takve solucije štite odredbe ugovora sa Agencijom za privatizaciju.
Iako je prvobitno izjavio da tender za RTB Bor nije propao jer će odmah uslediti pregovori sa drugorangiranom ruskom kompanijom SMR, čiji je vlasnik Oleg Deripaska i koja je ponudila cenu od 370 miliona dolara, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, kako „Blic nedelje“ saznaje, spreman je da prihvati novu ponudu „Ateka“ nakon konsultacije s Komitetom za restrukturiranje RTB Bora. Ukoliko bi Komitet predložio Vladi prihvatanje nove „Atekove“ ponude, postoje dobri izgledi da Vlada Srbije ovakvu odluku donese telefonom naredne nedelje.

Ukoliko najnovija „Atekova“ ponuda bude odbijena, uslediće pregovori s Deripaskom. S obzirom na propisanu proceduru pregovaranja, a koji ne mogu trajati kraće od 60 dana, potpisivanje ugovora s novim kupcem obavila bi tek novoformirana vlada. Inače, u Boru je vest o problemima s uplatom „Ateka“ primljena sa velikom zabrinutošću. Predsednik jedinstvene sindikalne organizacije RTB-a Dragan Aleksić kaže da je ova situacija već viđena jer ih je „na prvom tenderu takođe prodavala tehnička vlada, dok su na drugom prodavani telefonom“.

Agencija za privatizaciju će "Ateku" odgovoriti u ponedeljak da li prihvata izmenjenu ponudu za produženje roka za uplatu novca za RTB Bor.
To je u telefonskoj izjavi televiziji "Avala" kazao državni sekretar Ministarstva ekonomije i predsednik tenderske komisije Luka Andrić.
Autor: B. Krivokapić - S. Trifunović

Antrfile:

Radnicima možda i vanredna isplata


Ukoliko bi nova ponuda „Ateka“ bila prihvaćena, a Austrijanci ni do 7. maja ne uplate celokupnu sumu, dodatnih pet miliona dolara koje bi u vidu tenderske garancije ostale na raspolaganju našoj državi moglo bi biti iskorišćeno za vanrednu isplatu radnicima. Kako „Blic nedelje“ saznaje, u tom slučaju svaki od 4.000 zaposlenih bi dobio po 1.000 evra. Ukoliko „Atek“ ispuni obaveze, na snazi bi ostalo prethodno obećanje o isplati otpremnine u visini od 200 evra po godini staža.

Izvor: Blic Online, 06.04.2008., http://www.blic.co.yu/temadana.php?id=36820


Autor diskusije: draganr
Replied on: 08 Apr 2008 23:06:42
Message:

Sutra Odbor za nadzor privatizacije RTB


Prodaja „Bora“ samo po zakonu


Agencija za privatizaciju juče je zvanično zatražila da Vlada Srbije donese odluku da li će austrijskoj kompaniji „A-tek“, prvorangiranoj na tenderu za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“, odobriti dodatni rok za uplatu celokupnog iznosa za kupovinu borskog kombinata. Očekuje se da Vlada odluku o sudbini prodaje RTB „Bora“ donese prekosutra.

- Imajući u vidu značaj RTB „Bor“ grupe za privredu Srbije i kompleksnost novonastale situacije, Agencija će insistirati da se u sredu, 9. aprila, organizuje sastanak Odbora za nadzor i sprovođenje akcionog plana za restrukturiranje i privatizaciju RTB „Bor“ - rečeno je u Agenciji.
Ovaj odbor, čiji je predsednik ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, raspravljaće o novom predlogu „A-teka“, da odmah uplati dodatnih 230 miliona dolara, što sa ranije uplaćenih 150 miliona dolara iznosi 380 miliona dolara. Takođe predlog austrijske kompanije je i da poveća licitacionu garanciju za dodatnih pet miliona dolara, trenutno dostavi garancije za dobro izvršenje posla u iznosu od 60 miliona dolara i uplati preostali deo kupoprodajne cene u iznosu od 86 miliona dolara najkasnije do 7. maja ove godine.
Pomoćnik u ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić potvrdio je juče za „Blic“ da je tom ministarstvu dostavljen zahtev Agencije za privatizaciju za sazivanje odbora, koji će biti održan u sredu, 9. aprila. Nakon toga, zaključak odbora biće upućen članovima vlade, koji bi o tome trebalo da raspravljaju na redovnoj sednici koja je zakazana dan kasnije.
Ćirić nije želeo da se izjasni o stavu ministarstva ekonomije povodom revidiranog predloga „A-teka“, uz naznaku da će se uzeti u obzir stav odbora, ali i mišljenje privatizacionog savetnika.
Agencija je sugerisala da bi sastanku odbora trebalo da prisustvuju i predstavnici rukovodstva i svih reprezentativnih sindikata RTB-a.
Aleksandar Popović, ministar rudarstva i energetike, kaže da je pitanje RTB „Bora“ i dalje njegove privatizacije „pravno pitanje koje mora biti razmatrano na sednici Nadzornog odbora za privatizaciju i restrukturiranje RTB ‘Bor’“.
- To je potpuno pravno pitanje, kao i u slučaju raskida ugovora sa rumunskim „Kupromom“. Ono što zakon nalaže mora da bude ispoštovano. Potrebno je zasedanje Nadzornog odbora za privatizaciju RTB-a i sva pravna rešenja, propisana zakonom, moraju se ispoštovati - rekao je Popović.
Ministar Popović, koji je i član Nadzornog odbora za RTB, naveo je da neće biti prisutan na sastanku ako bude održan, ali je potvrdio da će biti prisutni ljudi iz Ministarstva na čijem je čelu.
- Zauzećemo stav kao i svi ostali jer zakon se mora poštovati - rekao je Popović, a na pitanje šta će biti ako tender propadne, odgovorio je da je „bolje rešavati probleme nego ih odlagati“. On je ponovio da ni u ovom slučaju, ni u slučaju prvog tendera koji je propao nema krivice Srbije i srpske vlade, niti bilo kog ministarstva i Agencije za privatizaciju.
- Radilo se uvek o problemima koje je izazivao strani partner - rekao je Popović.
Po mišljenju dr Milana Kovačevića, stručnog konsultanta za inostrana ulaganja, Vlada Srbija treba da „A-teku“ produži rok za isplatu cene za RTB „Bor“, ali uz dobre bankarske garancije koje će biti naplaćene ako ta kompanija ne ispuni obaveze.

Đelić: Zaposleni u RTB će odlučivati o ponudi "Ateka"


Zaposlenima u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor biće prezentovane ponude austrijskog "Ateka" i ruskog SMR-a i na kraju će oni odlučiti potencijalnog kupca te kompanije, izjavio je danas potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
On je rekao da će zaposlenima u RTB Bor te dve ponude biti predstavljene sutra na vladinom Nadzornom odboru za privatizaciju tog preduzeća.
"Sačekaćemo da se sutra na Nadzornom odboru za restrukturiranje i privatizaciju RTB Bor uspostavi socijalni dijalog. Namera je da to ne bude samo odluka nekoliko ministara nego da sindikati, zaposleni i menadžment u RTB-u budu upoznati sa obe ponude i da oni daju predlog i nalože Vladi šta treba da uradi, i mi ćemo to usvojiti na Vladi u četvrtak", rekao je Đelić.
On je dodao da je važno da se i u slučaju RTB "politika ostavi po strani" i da se odluke donose u interesu građana Srbije, tačnije u interesu ljudi koji žive i rade u Boru i Majdanpeku
Autor: S. Trifunović
Antrfilei:
Pad deonica „A-teka“


Bečka berza, kao što se očekivalo, reagovala je juče na neuspeh „A-teka“ u Srbiji oko kupovine Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“. Vrednost deonica kompanije „A-tek“ pala je za 2,93 odsto na 49,99 evra.

Kovač razočaran „Dojče bankom“


Vlasnik „A-teka“ Mirko Kovač izjavio je juče za „Blic“ da ta kompanija nema problema u dobijanju kredita za kupovinu RTB-a, jer su internacionalne finansijske institucije kao što su Svetska Banka, EBRD, EIB već izrazile zainteresovanost za to, posebno što su u pitanju investicije kojima će se pospešiti zaštita životne sredine u Boru.
- Razočarani smo od strane „Dojče banke“ koja se povukla iz svih većih transakcija za 2008. godinu u Srbiji. Nove banke smo pronašli u najkraćem mogućem roku, ali smo sa „Dojče bankom“ izgubili osam nedelja - kazao je vlasnik „A-teka“.
On je ponovio da je RTB „Bor“ dugoročni strategijski plan i da „A-tek“ planira da ga pretvori u modernu fabriku, koja radi po standardima EU i koja je jedinstveni deo „A-teka“. „Nije moguće napraviti značajne izmene preko noći. U svakom slučaju, uradićemo sve što možemo i u najkraćem mogućem roku izvršiti transformaciju i modernizaciju RTB-a u saglasnosti sa detaljno izrađenim poslovnim planom. Kovač je rekao da ga ne brine politička klima u Srbiji i da na to upućuje činjenica da je zatražio produženje roka do 7. maja, četiri dana pre zakazanih izbora.

Izvor: Blic Online Ekonomija, 08.04.2008., http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=37076



Autor diskusije: draganr
Replied on: 08 Apr 2008 23:14:02
Message:

"Atek" našao zamenu


BEČ - Vlasnik austrijskog koncerna "Atek" Mirko Kovač optužio je ruskog biznismena Olega Deripasku da se nije pridržavao obavezujućih tačaka na tenderu za RTB Bor i najavljuje da će uložiti žalbu ukoliko srpska vlast ruskoj kompaniji bude dala mogućnost za realizaciju ovog posla. Šef austrijskog koncerna "Atek" Mirko Kovač izjavio je u ponedeljak uveče u Beču da je pronađena zamena za "Dojče bank" za realizaciju posla oko kupovin RTB Bor.


"Ustanovili smo da se Deripaska nije pridržavao obavezujućih tačaka tendera, kao i da nije predao bankarsku garanciju", objasnio je Kovač bečkom dnevniku "Standard" dodajući da je uveren da će srpske vlasti prihvatiti njegovu novu ponudu. Ukoliko Srbija bude započela razgovore sa, na tenderu, drugoplasiranim Deripaskom mi ćemo uložiti žalbu, kazao je on.

Vezano za neizvršavanje obaveze uplate čitave svote za RTB Bor do isteka roka Kovač je rekao da su "Ateku" "Srbi prvo rekli da je posao pukao, i posle zatražili da podnese novu ponudu. Veoma sam zainteresovan za RTB Bor i radovalo bi me ako bi vlada Srbije pozitivno odlučila", rekao je Kovač bečkom listu "Prese".

"U Evropi postoje samo četiri velika rudnika bakra, tri su već u čvrstim rukama, a samo je RTB na prodaju", objasnio je on svoje interesovanje. "RTB raspolaže sa preko dva miliona tona bakra, a kod cene bakra od oko 8.000 dolara po toni tamo leži oko 16 milijardi dolara ", ukazao je on.

Kovač je negirao da "Atek" ima problem likvidnosti objašnjavajući da je dva meseca pregovarao sa "Dojče bank" o finansianju kupovine RTB Bor, i da je u petak ta banka rekla da u Sbriji ne želi da se angažuje u tekućoj godini."To je bio žestok udarac", priznao je Kovač ukazujući da je odmah započeo razgovore sa dve poznate druge banke i da je pronašao alternativno rešenje.

Šef austrijskog koncerna "Atek" Mirko Kovač izjavio je u ponedeljak uveče u Beču da je pronađena zamena za "Dojče bank" za realizaciju posla oko kupovin RTB Bor. Ali, izbegao je da precizira o kome je reč.

Kovač je kazao da je veoma začuđen i razočaran odlukom "Dojče banke" da do kraja godine ne investira u Srbiju.

Njegova nova ponuda, koju je u petak pre ponoći predao srpskoj vladi, otvorena je do 7.maja, podvukao je on ukazujući da je ovaj posao pokriven finansijski izuzev 86 miliona dolara.

Kovač se nada pozitivnom okončanju posla u Srbiji, dodajući da, iako ne bude uspeo da kupi RTB Bor, ne želi da odustane od svog sna da postane prvi na tržištu bakra.

Izvor: Radio televizija Vojvodina, 08.04.2008., http://www.rtv.co.yu/sr/vesti/privreda/privatizacija/2008_04_08/vest_58428.jsp


Autor diskusije: draganr
Replied on: 08 Apr 2008 23:32:16
Message:

Prošao voz za Bor



IZNENADNA ponuda austrijskog "A-teka" za odlaganje uplate poslednje rate za kupovinu RTB "Bor" sigurno će podeliti ministre na sednici vlade. Prema izvorima "Novosti", predstavnici DS i G 17 plus spremni su da prihvate prvu ponuđenu opciju Agencije za privatizaciju. Ministri iz redova DSS - NS, tražiće, međutim, da se sve "pravno pokrije", odnosno, kako kažu, da "sve bude po zakonu". Zato će oni glasati za drugu ponuđenu opciju Agencije za privatizaciju, odnosno za raskid ugovora sa Austrijancima.

Izvor "Novosti" tvrdi da je ugovor "A-teka" sa Agencijom za privatizaciju prestao da važi još u petak, 4. aprila. Do tada je, naime, bilo mogućnosti da se rokovi, a time i validnost potpisanog dokumenta, produže. Kako Agencija nije prihvatila prvu ponudu Austrijanaca datu tog dana, a nije, zvanično, ni produžila rok za dopunske dogovore, upravo tada zakonski je prestao da važi ugovor koji je naša država potpisala sa austrijskim partnerom o prodaji RTB "Bor". Zato je bilo važno da već u ponedeljak, 7. aprila, Agencija za privatizaciju naplati bankarsku garanciju u vrednosti od 10 miliona dolara, što je ona, prebacujući sudbinu ugovora sa RTB "Bor" na "više instance", odnosno Nadzorni odbor i Vladu Srbije, odložila. Da li će, uprkos ovoj argumentaciji rok biti produžen može samo da se pretpostavi na osnovu partijskih stavova članova kabineta. Deo ove, prilično zamršene priče, biće javnosti poznat već u sredu, kada će o ovom pitanju raspravljati Nadzorni odbor za privatizaciju, pojačan zaposlenima i predstavnicima Sindikata RTB "Bor".

ZATVORENO


SEDNICA Odbora za nadzor i sprovođenje akcionog plana za restrukturiranje i privatizaciju RTB "Bor" biće održana u sredu u 14.30. Sednica je zatvorena za javnost. Sastanku će prisustvovati ministri: Mlađan Dinkić, Mirko Cvetković, Saša Dragin, Rasim Ljajić, kao i pomoćnik Dejan Rajković. Na sastanku će biti i Vesna Džinić, direktorka Agencije za privatizaciju, predstavnici rukovodstva RTB "Bor" i predstavnici svih reprezentativnih sindikata RTB "Bor".
E. R
* * * * *


DOJČE BANKA DEMANTUJE TVRDNJE PREDSEDNIKA ”A-TEKA”
NIJE KAKO KOVAČ KAŽE


"DOJČE banka" nije donela nikakvu odluku o povlačenju sa tržišta Srbije, niti je tako nešto ikada razmatrano - kaže za "Novosti" Nemanja Žugić, direktor predstavništva ove nemačke banke u Beogradu, čime se dovode u sumnju tvrdnje Mirka Kovača, predsednika "A-teka".
Argumenti koje je ovih dana plasirao vlasnik austrijskog "A-teka", a koji, kao razlog kašnjenja, navodi upravo odbijanje "Dojče banke" da ulaže u neki posao u Srbiji, u utorak su iznenadili i predstavnike ovdašnjih državnih organa. Naše monetarne vlasti, naime, deo deviznih rezervi koje iznose više od 10 milijardi evra plasiraju baš u "Dojče banku".
U pitanju su kratkoročne pozajmice, na mesec, dva, od kojih ubiremo kamatu od prosečnih četiri odsto.
Tačan iznos efektive koju plasiramo u "Dojče banku", kao izuzetno respektabilnu, državna je tajna, ali, nezvanično, vrednost tih plasmana u proseku uvek prevazilazi iznos od 100 miliona evra. Osim u "Dojče banku", devizne rezerve plasiraju se i kod ostalih prvoklasnih inostranih banaka najvišeg rejtinga. Žugić podseća da je upravo "Dojče banka" jedina koja je do sada plasirala nedržavnu obveznicu iz Srbije ("Prokredit banke" AD Srbija od 125 miliona evra) na strano tržište kapitala u prošloj godini.
- Ostajemo privrženi Srbiji, što dokazujemo punom posvećenošću projektu Horgoš - Požega, za koji verujemo da je od strateškog i nacionalnog značaja za Srbiju - naglašava direktor predstavništva ove banke u Srbiji.
T. S. - G. B.

IZGUBILI DVA MESECA


NA pitanje "Novosti" koje svetske banke podržavaju "A-tek", Mirko Kovač, predsednik ove kompanije je odgovorio:
- Svetska banka, EBRD i Evropska investiciona banka su izrazile zainteresovanost za kupovinu RTB "Bor". Razočarani smo "Dojče bankom", koja se povukla iz svih većih transakcija za 2008. godinu u Srbiji, jer je prvobitno trebalo da nas oni prate u poslu oko preuzimanja RTB. Zbog njihovog povlačenja, izgubili smo dragocena dva meseca, a nove finansijere smo pronašli u najkraćem mogućem roku.(Lj. T.)

* * * * *


MIRKO KOVAČ, VLASNIK KOMPANIJE ”A-TEK” PROZIVA KONKURENCIJU
BACA RUKAVICU DERIPASKI


MIRKO Kovač, vlasnik "A-teka", u utorak je prozvao ruskog biznismena Olega Deripasku da se nije pridržavao obavezujućih tačaka na tenderu za RTB, kao i da nije predao bankarsku garanciju. Deripaska je, inače, vlasnik "Bejzik elementa" u čijem sastavu posluje kompanija SMR, koja je drugorangirana na ovom tenderu. A, poznato je, ako prvi sa liste odustane, država mora da krene u pregovore sa drugoplasiranim.
- Ti navodi su netačni. SMR je ispunio sve tenderske kriterijume i dostavio je svu potrebnu dokumentaciju, uključujući i garanciju - potvrđeno nam je u utorak u Agenciji za privatizaciju.
Kovač je, čak, najavio i podnošenje žalbe, ukoliko država krene u pregovore sa SMR, iako je "A-tek" taj koji nije na vreme uplatio celu kupoprodajnu sumu. Interesantno je, međutim, što je Kovač austrijskim medijima izjavio da da su "Srbi „A-teku” prvo rekli da je posao pukao, a posle su zatražili da podnese novu ponudu".
D. I. KRASIĆ

RUSI I DALJE ĆUTE


UPRKOS prozivkama prvoplasiranog, koji unapred najavljuje žalbu ako se krene u pregovore sa drugorangiranim Rusima, u kompaniji SMR su nam ponovili da i dalje nemaju komentar. Sve dok im se zvanično ne obrati država Srbija.

* * * * *


ŠTA SE KRIJE U NEDRIMA BORSKOG BASENA
BAKAR I ZLATO


UZ minimalne investicije od 160 miliona dolara, za modernizaciju i povećanje iskorišćenosti rudarskih i metalurških kapaciteta, RTB "Bor" bi za četiri godine ostvarivao čist godišnji profit od 327 miliona dolara.

Ovo za "Novosti" iznosi prof. dr Milorad Grujić, član SANU i Balkanske akademije nauka, koji se smatra jednim od najboljih poznavalaca rudarske i metalurške problematike u Srbiji.
- Uz te investicije, posle perioda od četiri godine, u borskim i majdanpečkim rudnicima godišnje bi se proizvodilo 64.000 tona bakra, 2.150 kilograma zlata i više od 14 tona srebra - naglašava dr Grujić. - Uz to, godišnje bi se izdvojilo i 4,2 tone selena, kao i najmanje 380 kilograma platine i 180 kilograma paladijuma, koji spadaju u grupu retkih metala, nekoliko puta skupljih od zlata. Poređenja radi, prošle godine proizvedeno je 16.500 tona bakra, 600 kilograma zlata, šest tona srebra i 1,3 tone selena. Bruto vrednost svega toga je oko 170 miliona dolara.
Dr Grujić podvlači da će, prema podacima zemalja članica CIPEK (države koje proizvode obojene i plemenite metale) i Svetske banke, za deset godina svetskoj prerađivačkoj industriji, umesto sadašnjih 16,5 miliona, godišnje biti potrebno 24 miliona tona bakra.
- To ne znači da će u tom periodu cena bakra iznositi, kao danas, fantastičnih osam hiljada dolara po toni, ali će, bez sumnje, biti izuzetno visoka - tvrdi akademik Grujić. - Tome, svakako, treba pridodati veoma značajan podatak da se u nedrima Zemlje kriju rezerve koje omogućuju eksploataciju ležišta crvenog metala za još pola veka.
Po mišljenju dr Grujića, ozbiljna država bi morala da iznađe način da zadrži mehanizam kontrole nad strateškim prirodnim resursima.
Lj. TRIFUNOVIĆ

TRAGOVI MOLIBDENA


STRUČNJACI ruskog Rudarsko-geološkog instituta RIVS, iz Moskve, detaljnim proučavanjem borskih ležišta bakra otkrili su u ovdašnjim ležištima "tragove" molibdena, izuzetno skupog i retkog metala. Ima indicija i da se u utrobi timočkog magmatskog kompleksa kriju zalihe germanijuma, renijuma, volframa i antimona...

Izvor: Večernje novosti, utorak 8.4.2008., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=119342&datum=2008-04-08


Autor diskusije: draganr
Replied on: 08 Apr 2008 23:40:10
Message:

Bor bira između dva loša rešenja


Sa jedne strane austrijska kompanija koja grca u dugovima, sa druge ruska kompanija koja vuče repove loših privatizacija u regionu



I radnici borskog basena podeljeni u stavu čiju ponudu treba prihvatiti - Kovačevu ili Deripaskinu



Na današnjoj sednici Nadzornog odbora za restrukturiranje i privatizaciju RTB-a Bor Srbija po ko zna koji put bira između lošeg i manje lošeg. Ministarski savet i direktor Agencije za privatizaciju, koji čine Nadzorni odbor, odlučivaće o tome šta će predložiti Vladi u vezi sa produženjem roka austrijskoj kompaniji „Atek" za plaćanje Rudarsko-topioničarskog basena Bor. U Vladi Srbije strahuju da od Deripaskinog SMR-a tek neće imati ikakve garancije za investiciju RTB Bor. Oleg Deripaska ponudio je 100 milion adolara manje keša za Bor od „Ateka', ali dvostruko veće investicije.

Nepouzdani kupci


Potpredsednik Vlade Božidar Đelić kaže da će Nadzorni odbor predstavnike poslovodstva, radnika i sindikata RTB-a Bor upoznati sa obe ponude, kako „Atekovom" tako i „SMR-ovom", a od konsultacija sa njima zavisi koje će rešenje za RTB biti predloženo Vladi, ali najvažnije je da odluka bude u skladu sa interesima zaposlenih u Boru, kao i u interesu svih građana Srbije.

- Odustajanje Dojče banke od finansiranja svih projekata u Srbiji govori da strani finansijeri politiku kakvu Srbija trenutno vodi vide kao rizičnu - kaže Đelić i dodaje da rizik dovodi do toga da takve velike finansijske institucije odustaju od Srbije, jer sve one imaju veliki izbor, mogu da ulažu u drugim zemljama.

- Srbija ima izbor da li želi ili ne želi da ide u Evropu, ali i inostrani investitori imaju izbor na koje tržište će uložiti svoj novac - kaže Đelić i dodaje da finansijeri sada zapravo čekaju da vide šta će Srbija izabrati 11. maja - evropske integracije i rešavanje kosovskog problema mirnim i diplomatskim putem ili samoizolaciju.

Srbija je veoma zadužena država, sa spoljnim dugom od 27 milijardi dolara. Ko god bude postao novi vlasnik RTB-a Bor, smatraju ekonomisti, neće mu biti dobro, a pošto su velike šanse da to bude Mirko Kovač, pitanje je šta o njemu misli javnost i šta nam predstoji.

- Banke, poput Dojče banke, povlače se sa srpskog tržišta zato što nisu sigurni šta će se dešavati u Srbiji. Politička situacija zbog Kosova je turbulentna - ističe Mlađan Kovačević, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Drugi razlog za odustajanje banaka, dodaje on, jeste spoljni dug, te ako Austrijanac postane vlasnik, biće problema, a Rus Oleg Deripaska ne uliva poverenje. Deripaska je već kupio Kombinat u Podgorici koji ne posluje dobro od kada je u njegovom vlasništvu. On je obećao investicije u srpsku firmu, ali tome ne treba verovati. Zbog svega toga će banke nerado davati kredite koji će biti znatno nepovoljniji. U odnosu na prva tri meseca prošle godine, zaduživanje Srbije je „splaslo".

Kovačević je ukazao na to da ni dug ne raste tako dinamično kao prošle godine.

Rudolf Navijalić iz sindikata „Nezavisnost", koji je i reprezentativni sindikat RTB-a Bor, kaže da je stav ovog sindikata da se „Ateku" omogući produženje roka. Prema njegovim rečima, krivica za odlaganje nije na „Ateku" već na Dojče banci, koja je finansijski pratila i „Kuprom" prilikom prvog tendera.

- Nadam se da će danas na sednici Odbor dati zeleno svetlo Vladi da odobri „Ateku" produženje roka, iako se sada neki ministri pozivaju na poštovanje zakona - kaže Navijalić i dodaje da je u ovoj zemlji toliko puta prekršen zakon na štetu radnika pa niko nije reagovao na to.

On dodaje da možda produženje roka Austrijancma nije u skladu sa tenderskom procedurom, ali je definitivno najbolje rešenje, jer je predlog ugovora koji je Deripaskin SMR podneo katastrofalan i da je Agencija zbog toga i vratila SMR-u tendersku dokumentaciju na „dopunjavanje".

Loša ruska ponuda


Navijalić, koji kaže za Biznis da je imao uvid u taj ugovor, navodi da je u njemu stajalo da SMR zahteva da budu otpušteni svi radnici koji nisu zdravi, ne prihvata izgradnju nove topionice, niti odluke ekološke inspekcije Ministarstva za ekologiju i zaštitu životne sredine i da je taj predlog a priori odbijen, ali da je SMR zadržan na tenderu, kako „Atek" ne bi, kao jedini, mogao da nameće svoje uslove prilikom pregovora.

Austrijski industrijalac, vlasnik „Ateka" Mirko Kovač, koji je suočen sa teškoćama u obezbeđivanju novca za kupovinu RTB-a Bor, u potrazi je za investitorima, koje ovaj put traži u Golfskom zalivu.

On će, kako je najavio preksinoć u Beču, na predavanju u organizaciji političke akademije Saveza za budućnost Austrije (BZO) i Instituta za liberalnu politiku naredne nedelje obići šest zemalja Golfskog zaliva, gde će razgovarati sa 30 do 40 investitora.

Kovač je objasnio da će posetiti Abu Dabi, Dubai, Bahrein i Saudijsku Arabiju, ne želeći da potvrdi da li ta poseta i razgovori sa tamošnjim investitorima ima neke veze sa teškoćama oko finansiranja kupovine RTB Bor.

On je naglasio da će se u četvrtak znati da li će „Atek" nastaviti sa realizacijom posla oko RTB-a Bor ili će odustati od njega. - Ukoliko nema napretka, onda ćemo imati mnogo novca u rukama - kazao je Kovač, dodajući da će se zaduženost kompanije znatno smanjiti.

Deonice „Ateka" na Bečkoj berzi danas su se blago oporavile i dostigle 50,32 evra, što je rast od 0,04 odsto u poređenju sa ponedeljkom.

Najniža vrednost akcija te firme bila je sredinom januara, kada je pala na 46,90 evra.

Analitičari austrijskih banaka zabrinuti su zbog dalje sudbine firme „Atek" i kritikuju upravu tog koncerna zbog stalnih problema prilikom preuzimanja preduzeća.

- Glavna pažnja trebalo bi biti usmerena na integraciju, a ne stalnu kupovinu novih preduzeća - istakao je Harald Veghofer, analitičar CAIB, u izjavi bečkom dnevniku „Kurir".

Takođe, i zahtev grčke kompanije „Mitilineos" u visini od 65 miliona dolara upućen „Ateku" za isplatu dugova RTB-a Bor čudi analitičare.

- Nama je uvek govoreno da preuzimanje RTB-a Bor predstavlja čist posao odnosno da će dugove preuzeti država Srbija - naglasio je Veghofer.

„Atek" nema samo probleme u vezi sa RTB-om Bor, već se suočava i sa preprekama u pokušaju ulaska u belgijsku kompaniju „Kumerio", kao i nemačkog „Norddojče afineri" (NA).

Udeo u „Kumeriu" Mirko Kovač, vlasnik „Ateka", morao je da proda NA, a u nemačkom preduzeću on i dalje poseduje deset odsto udela. Trenutno Kovač se svađa sa Komercbankom u kojoj je vezao oko 150 miliona evra, prenosi „Kurir".

Banke su uz to nervozne, jer dugovi „Ateka" stalno rastu. U roku od samo godinu dana neto dug „Ateka" je porastao sa 66 na 632 miliona evra. Kupovinom RTB-a Bor bi dug, prema analitičarima Erste banke i CAIB, mogao dalje porasti na 714, to jest 717 miliona evra.

Banke koje finansiraju poslovne poduhvate Kovača su Banka Austrije, RLB Gornja Austrija, Dojče bank i Rajfajzen banka, tvrdi „Kurir".

Prema Kovaču, neto zaduženost posle prodaje udela u „Kumeriu" iznosi 400 miliona evra.
Tanja Janković (BIZNIS)

Izvor: BIZNIS regionalne poslovne novine, 09.04.2008., http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=7738


Autor diskusije: draganr
Replied on: 08 Apr 2008 23:43:57
Message:

Trka Kovača i Deripaske za 16 milijardi dolara


Prvi čovek „A-teka” tvrdi da toliko vrede rezerve bakra u Boru, kao i da najbogatiji Rus nije ispunio propozicije tendera. – Danas zaseda nadzorni odbor za RTB Bor

Vlasnik austrijskog koncerna „A-tek” Mirko Kovač u borbi za RTB Bor spreman je da „udari” i na najbogatijeg Rusa Olega Deripasku. Kovač je juče optužio ruskog biznismena da se nije pridržavao obavezujućih tačaka na tenderu za RTB Bor i najavljuje da će uložiti žalbu ukoliko srpska vlast ruskoj kompaniji bude dala mogućnost za realizaciju ovog posla.

„Ustanovili smo da se Deripaska nije pridržavao obavezujućih tačaka tendera, kao i da nije predao bankarsku garanciju”, rekao je Kovač bečkom dnevniku „Standard” dodavši da je uveren da će srpske vlasti prihvatiti njegovu novu ponudu. O tome, inače, danas na odboru za nadzor za RTB Bor odlučuju sindikati, ali i ministri, a njihov predlog biće razmatran na sutrašnjoj sednici vlade.

Kovač je izjavio da će uložiti žalbu ukoliko Srbija bude započela razgovore sa drugoplasiranim Deripaskom. Najbogatiji Rus se, međutim, ne oglašava.

Povodom činjenice da nije uplatio kupoprodajnu cenu na vreme, bečki biznismen je rekao da su mu „Srbi prvo rekli da je posao pukao, i posle zatražili da podnese novu ponudu”.

„Veoma sam zainteresovan za RTB Bor i radovalo bi me ako bi vlada Srbije pozitivno odlučila”, kazao je Kovač bečkom listu „Prese”. „U Evropi postoje samo četiri velika rudnika bakra, tri su već u čvrstim rukama, a samo se RTB nalazi na prodaji”, objasnio je on svoje interesovanje za srpski bakar. „RTB raspolaže sa preko dva miliona tona bakra, a kod cene bakra od oko 8.000 dolara po toni tamo leži oko 16 milijardi dolara”, ukazao je on. Razumljiv je njegov interes za borski rudnik, s obzirom na to da on ima veliku preradu bakra, ali nijedan rudnik u vlasništvu. Zato se on nada pozitivnom okončanju posla u Srbiji, dodajući da ne želi da odustane od svog sna i postane prvi na tržištu bakra.

Kovač je takođe negirao da „A-tek” ima problem likvidnosti objašnjavajući da je dva meseca pregovarao sa „Dojče bank” o finansiranju kupovine RTB Bor, a da je u petak ta banka saopštila da u Srbiji ne želi da se angažuje u tekućoj godini. „To je bio žestok udarac”, priznao je Kovač rekavši da je odmah započeo razgovore sa dve druge poznate banke i da je pronašao alternativno rešenje.

Prema njegovim rečima, pronađena je zamena za „Dojče bank” za realizaciju posla u kupovini RTB Bor, ali nije precizirao o kome je reč. Bečki „Kurir” piše da će Kovača, umesto „Dojče bank”, finansirati „Bank Austrija”, „RLB Gornja Austrija”, „Dojče bank” i „Rajfajzenbank”.

Čini se da deo bečke štampe pomalo sarkastično tumači njegovu posetu Golfskom zalivu, nagoveštavajući da Mirko Kovač čak i tamo traži finansijera.

Sam Kovač je objasnio da će posetiti Abu Dabi, Dubai, Bahrein i Saudijsku Arabiju, na predavanju u organizaciji političke akademije Saveza za budućnost Austrije i Instituta za liberalnu politiku, ne želeći da potvrdi da li ta poseta i razgovori sa tamošnjim investitorima imaju neke veze sa teškoćama oko finansiranja kupovine RTB Bor.

Kovač je rekao da su kupovinu borskog basena bakra nakon odustajanja „Dojče bank” podržale međunarodne finansijske institucije kao što su Svetska banka, EBRD i Evropska investiciona banka, pre svega zahvaljujući tome što će „A-tek” uložiti znatna sredstva u zaštitu životne sredine u Boru.

U centrali EBRD u Londonu njegove navode i ne poriču, ali i ne potvrđuju. „EBRD je spremna da razgovara po pitanju privatizacije Bora sa ’A-tekom’, ali nemamo više komentara za sada”, rekla nam je Bojana Todorovska, zadužena za odnose s javnošću EBRD.

U sedištu Svetske banke u Beogradu kažu da banka nema konkretne kontakte s potencijalnim kupcima RTB.

– Svetska banka je prošle godine vladi Srbije odobrila kredit u iznosu od 43 miliona dolara za revitalizaciju Borskog okruga, i to za projekte rešavanja hitnih nasleđenih ekoloških i socijalnih problema nastalih zbog restrukturiranja rudarskog sektora. Uslov za odobrenje ovog kredita bila je privatizacija, ali to je sve s naše strane – rekla je Vesna Kostić, zadužena za odnose s medijima kancelarije Svetske banke u Beogradu.

Ovih dana se čuju i zamerke na to što ugovor o prodaji RTB Mirku Kovaču nije dostupan javnosti. Slične primedbe čule su se i povodom ugovora o koncesiji za autoput Horgoš–Požega, kada je nakon podužeg insistiranja vojvođanskih čelnika deo ugovora ipak prezentovan.

Portparol Agencije za privatizaciju Dušan Belanović kaže da je tajnost u ovoj fazi privatizacije zagarantovana zbog kupca kome ne bi bilo u interesu da budu poznati neki detalji o njegovom poslovanju. Ova tajnost, podseća on, poštovala se i u drugim slučajevima privatizacije.

– Kada se zatvori transakcija, odnosno kada i ukoliko novac bude uplaćen, kupoprodajni ugovor biće stavljen na uvid javnosti – potvrdio je Belanović.

-----------------------------------------------------------

Šabić: Javnost ima pravo na sadržaj ugovora


Javnost ima pravo da zna sadržaj kupoprodajnog ugovora između „A-teka” i Agencije za privatizaciju, izjavio je juče za naš list poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

- Moj načelni stav, koji sam više puta ponavljao, jeste da u svakom slučaju koji podrazumeva trošenje javnog novca ili njegov prenos u privatne ruke, javnost ima pravo da zna sve detalje. Zahtev za uvid u ugovor se najpre šalje Agenciji za privatizaciju, a ukoliko oni u roku od 15 dana ne dostave kopiju ugovora, ili se uopšte ne oglase, tada se može od poverenika za informacije tražiti da on to zvanično zatraži. Rešenje koje poverenik donosi je obavezujuće. Ukoliko, ipak, dotični organ (Agencija za privatizaciju) to ne učini, Vlada Srbije može naložiti Agenciji da dostavi kopiju ugovora onome ko je traži - rekao je Šabić

Jovana Rabrenović

-----------------------------------------------------------

Nema rata ni aneksa


Bor - Predsednik većinskog Samostalnog sindikata borske kompanije Dragan Aleksić izjavio je nedavno novinarima da je prema ugovoru, koji je sklopljen sa austrijskim „A-tekom” (a do koga je borski Sindikat došao na jedvite jada) celokupni iznos od 514 miliona dolara morao biti uplaćen do 29. februara.

- Tim ugovoromnigde nije predviđeno da se RTB Bor može kupiti na rate, a nije sačinjen ni aneks ugovora po kome bi se Austrijancima uplata prolongirala do 4. aprila -rekao je Aleksić.

Svoju tvrdnju Aleksić je ponovio i u izjavi za RTS. Rekao je doslovce:

- Moramo se držati ugovora, koji sam dobio i dobro proučio.

U prilog tome da će se držati ugovora, Aleksić je dodao da će danas (9. aprila) na sednici Odbora za nadzor i sprovođenje akcionog plana za restrukturisanje i privatizaciju RTB Bor glasati za raskid ugovora sa „A-tekom”.

Prvi čovek većinskog Samostalnog sindikata borske kompanije je kategoričan da je dvogodišnja agonija u privatizaciji borske kompanije rezultat loše vladine strategije od samog početka. Kao i mnogi u Boru, i Aleksić, po ko zna koji put, pita nadležne u Srbiji zašto se prodaje celokupna imovina borske kompanije i zašto naša država ne zadrži većinski deo akcija (51 odsto), kao što to čine sve države u svetu kada privatizuju kompanije od strateškog značaja za zemlju, kao što je borska.

S. Todorović

-----------------------------------------------------------

Đelić: Odlučiće zaposleni


Vlada će samo pratiti sugestije radnika, rekao vicepremijer

Zaposleni u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor doneće konačnu odluku o tome ko će biti novi vlasnik njihovog preduzeća. Prema rečima Božidara Đelića, potpredsednika Vlade Srbije, o ponudama austrijskog „A-teka” i SMR-a Olega Deripaske sa radnicima i predstavnicima sindikata raspravljaće se danas na sednici Nadzornog odbora za privatizaciju tog preduzeća.

- Vlada će u četvrtak samo pratiti njihove sugestije, jer zaposleni najbolje znaju koja je ponuda za njih najbolja - istakao je Đelić.

Na pitanje novinara kako komentariše to što je Mirko Kovač, suvlasnik „A-teka”, najavio žalbu ukoliko se u razmatranje uzme ponuda Olega Deripaske, za koga tvrdi da nije predao bankarsku garanciju i nije se pridržavao tendera, Đelić juče nije želeo da odgovori. Prema njegovim rečima, u ovom slučaju kao i u slučaju autoputa Horgoš-Požega i naftno-gasnog sporazuma sa Rusijom, politiku treba ostaviti po strani.

Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga, novinarima je sugerisao da će odgovarati samo na pitanja koja se tiču izvozne problematike, što je bila i tema sastanka. Uprkos insistiranju da je privatizacija borskog basena aktuelna i važna tema, Bubalo je povišenim tonom rekao da takvo pitanje ne dolazi u obzir.
A. N.

Izvor: POLITIKA, Ekonomija, 9.4.2008., http://www.politika.co.yu/rubrike/Ekonomija/Trka-Kovacha-i-Deripaske-za-16-milijardi-dolara.lt.html


Autor diskusije: draganr
Replied on: 09 Apr 2008 11:54:01
Message:

Sednica Odbora za nadzor i sprovođenje akcionog plana za restrukturiranje i privatizaciju RTB Bor


Sednica Odbora za nadzor i sprovođenje akcionog plana za restrukturiranje i privatizaciju RTB Bor održaće se u sredu, 9. aprila, u 14.30 časova, u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Bulevar kralja Aleksandra 15.

Sastanku će prisustvovati ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, ministar finansija Mirko Cvetković, ministar zaštite životne sredine Saša Dragin, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, pomoćnik ministra rudarstva i energetike Dejan Rajković, direktor Agencije za privatizaciju Vesna Džinić, predstavnici rukovodstva RTB Bor i predstavnici svih reprezentativnih sindikata RTB Bor.

Snimateljima i fotoreporterima biće omogućeno snimanje početka sastanka, a Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja će nakon sastanka izdati saopštenje.

Izvor: sajt Vlade Srbije, http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/dogadjaji.php?id=1516#86231


Autor diskusije: draganr
Replied on: 14 Apr 2008 08:52:22
Message:

RASKINUT UGOVOR SA AUSTRIJANCIMA!



Vlada Srbije donela je 10. aprila jednoglasnu odluku da se ugovor o prodaji RTB-a Bor, sklopljen sa austrijskom kompanijom A-Tec 7. februara ove godine, raskine i počnu pregovori sa drugoplasiranim na tenderu, ruskim SMR-om iz sastava Bejzik Elementa, kompanije u vlasništvu Olega Deripaske.
Ovu vest je, nakon sednice republičke vlade, novinarima saopštio ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković. – Odluka je doneta da se ugovor sa Austrijancima raskine i u skladu sa zakonom počnu pregovori sa drugim ponuđačem da bi se očuvao kredibilitet države u procesu privatizacije – obrazložio je Marković i dodao da je tako odlučeno bez obzira na to što je austrijska vlada dala garancije da će Atek isplatiti 86 miliona dolara. – Da smo sada napravili izuzetak, sutra bi se u procesu privatizacije pojavili drugi, koji bi unapred imali nameru da ne ispoštuju dogovoreno – precizirao je on.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da A-Tec nije uplatio ugovorenu sumu za RTB, već je o tome samo slao najave putem saopštenja. – Da su uplatili novac danas, sasvim je sigurno da bi naša odluka mogla biti potpuno drugačija. Prazna obećanja i najave preko saopštenja, to nije ono što može pomoći Boru. Njemu je potrebno investiranje i zapošljavanje – rekao je Dinkić.
Nekoliko sati pre sednice Vlade Srbije kompanija A-Tec se, naime, oglasila saopštenjem u kojem je istakla da je Agencija za garancije austrijske vlade pružila kompaniji autorizaciju za garanciju od 55 miliona evra, odnosno 86 miliona dolara.
Atekov dosije je zatvoren, a prema najnovijim izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, sada su na redu pregovori sa drugorangiranim na tenderu, ruskim SMR-om. Ova kompanija je, da podsetimo, za basensku imovinu ponudila 370 miliona dolara i još 413 miliona u investicioni program.

Izvor: sajt RTB Bor, 11. april 2008., http://www.rtbbor.com/


Autor diskusije: draganr
Replied on: 14 Apr 2008 08:54:17
Message:

PRODATE FABRIKE OPREME I DELOVA I LAK ŽICE


Subotički ATB „Sever“, deo austrijske grupacije „A-Tec“, novi je vlasnik borske Fabrike opreme i delova, preduzeća iz sastava RTB-a Bor.
Licitacija je održana 11. aprila u Agenciji za privatizaciju u Beogradu, a FOD je, s obzirom na to da je subotička firma bila jedini uredno prijavljeni učesnik u nadmetanju, prodat po početnoj ceni 206.792.563 dinara.
Istog dana, na 221. Javnoj aukciji, prodata je za 270 miliona dinara i borska Fabrika lak žice. Kupac je borsko preduzeće Grand inženjering u vlasništvu Dragana Živkovića. Jedini rival lokalnom biznismenu prilikom nadmetanja za Fabriku lak žice bila je kiparska firma Ist point u vlasništvu Zorana Drakulića, pa je početna cena sa 259.102.050 dinara povećana za nepunih 11 miliona dinara.

Izvor: sajt RTB Bor, 11. april 2008.
http://www.rtbbor.com/


Autor diskusije: draganr
Replied on: 14 Apr 2008 09:02:38
Message:

SMR čeka zvanični poziv



Moskva, Beograd -- Kompanija Bazni element, čija je kćerka-firma SMR bila drugorangirana na tenderu za privatizaciju RTB-a Bor, saopštila je da čeka zvanični poziv za pregovore o kupovini "Bora".


"Otvoreni smo za dijalog, a za to nam je potreban zvaničan poziv", rekla je Tanjugu direktor za odnose sa javnošću u Sektoru za resurse "Baznog elementa" Jelena Rolins. Ona nije želela da govori o tome da li je kompanija spremna da poboljša ranije ponuđene predloge, navodeći da "očekuje poziv i informaciju o preispitivanju rezultata tendera".

"Čekamo da vidimo da li će nas pozvati srpska vlada", rekla je ona i navela da kompanija za sada "prati situaciju" preko medija.

Vlada Srbije je na jučerašnjoj sednici odlučila da se raskine Ugovor o kupoprodaji RTB Bor sa austrijskim konzorcijumom "A-Tek Industries".

Odlučeno je i da Agencija za privatizaciju pozove na pregovore drugorangiranog učesnika na tenderu - ruski SMR.

Ruska kompanija je na drugom, ponovljenom tenderu za prodaju RTB Bor, raspisanom 31. avgusta 2007. godine, ponudila 370 miliona dolara i investicije od 462 miliona dolara za modernizaciju i razvoj proizvodnje.

Agencija: Poziv sledeće nedelje


Agencija za privatizaciju uputiće sledeće sedmice poziv ruskoj kompaniji SMR za pregovore o sklapanju ugovora o kupovini RTB-a Bor, rečeno je danas Tanjugu u Agenciji za privatizaciju.

Od dana kada Agencija bude uputila poziv ruskom SMR-u za pregovore, ta kompanija ima rok 60 dana da okonča pregovore i zaključi ugovor o kupovini borskog kombinata.

SMR, vlasništvo ruskog magnata Olega Deripaske, kao drugoplasirana na tenderu za RTB Bor, ponudila 370 miliona dolara za kapital i 413 miliona dolara za investicije.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić ukazao je da SMR mora "drastično da popravi ugovor" ukoliko želi da on bude zaključen.

Prema njegovim rečima, SMR mora da promeni i svoj predlog o tome da ne garantuje za ekološke štete u Boru, jer mora da se drži evropskih pravila u zaštiti životne sredine i, takođe, mora da da garancije da će izgraditi novu topionicu.
(Tanjug)

Izvor: B92 web portal, 11. april 2008., http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=04&dd=11&nav_id=293485


Autor diskusije: draganr
Replied on: 14 Apr 2008 09:06:42
Message:

Bakarna sapunica


Agonija oko nalaženja strateškog partnera Rudarsko-topioničarskom basenu Bor se nastavlja.


Pošto je raskinut kupoprodajni ugovor sa austrijskom kompanijom A-Tec Industries, uskoro bi trebalo da počnu pregovori s na tenderu drugoplasiranim potencijalnim kupcem, kompanijom SMR (Strikeforce Mining and Resources) koja posluje u sklopu Basic Elementa, kontroverznog ruskog biznismena Olega Deripaske.

SMR je na tenderu ponudio cenu od 370 miliona dolara i investicioni program od 414 miliona dolara. Prema dokumentu privatizacionog savetnika za RTB Bor, ta kompanija je zahtevala i ukidanje prava Ministarstva za zaštitu životne sredine da kontroliše zagađenje iz Topionice bakra. Pored toga, ruska kompanija, navodno, traži i da se ukine rok od četiri godine koji je ostavljen za modernizaciju Topionice bakra, najvećeg zagađivača u ovom delu Balkana, i da taj rok bude neograničen.

Privatizacioni savetnik u dokumentu napominje da SMR zahteva da bude oslobođen odgovornosti u slučaju da ne ispuni obaveze iz Akcionog plana za zaštitu životne sredine i da bez naknade koristi zemljište u državnoj svojini. U dokumentu se upozorava da je SMR predložio izmene uslova kupovine za koje je Agencija za privatizaciju propisala da se ne smeju menjati.

Imajući u vidu da će srpska strana verovatno tražiti poboljšanje ponude ruskog kandidata, trenutno nije izvesno da li će nadležni u Srbiji i predstavnici SMR-a uspeti da se dogovore oko ulaska u Bor.

Ako predstavnici te kompanije ne pristanu da poboljšaju ponudu, kao što to očekuje ministar ekonomije Mlađan Dinkić, država bi za prodaju RTB-a mogla dobiti 100 miliona dolara manje nego da je ipak izašla u susret austrijskom ponuđaču i dozvolila mu još jedan produžetak za finansijsko zatvaranje posla.

Izvor: EMportal, 12. april 2008., http://www.emportal.co.yu/vesti/srbija/47047.html



Autor diskusije: draganr
Replied on: 16 Apr 2008 23:00:17
Message:

SMR stiže ove nedelje u Srbiju



Predstavnici ruske kompanije SMR, u sastavu „Bejzik element" u vlasništvu Olega Deripaske, koja je drugorangirani ponuđač za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena Bor, najavili su da će u toku ove sedmice sa Agencijom za privatizaciju započeti pregovore o prodaji borskog basena.

Dušan Belanović, direktor sektora za komunikacije u Agenciji za privatizaciju, objasnio je da je SMR-u prošlog petka poslat poziv, a da je iz te kompanije stigao odgovor da će u toku ove nedelje doći na pregovore.

- Onog momenta kada dođu u Agenciju kreću pregovori o svim detaljima vezanim za zaključenje Ugovora o prodaji, a to uključuje sve što je vezano za rokove, investicioni i socijalni program - objasnio je Belanović.

Prema Zakonu o privatizaciji, ruska kompanija će imati rok od 30 dana da njeni predstavnici okončaju pregovore, uz mogućnost da se rokovi produže za još 30 dana.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić upozorio je juče da, ukoliko ruska kompanija SMR ne popravi svoju ponudu, za RTB Bor će biti raspisan treći tender.

- SMR mora da zadovolji stroge ekološke kriterijume koje je sama svojevremeno nametnula „Ateku" - rekao je Dinkić.

Izvor: BIZNIS Regionalne poslovne novine, BEOGRAD, 15.04.2008., http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=8160


Autor diskusije: draganr
Replied on: 16 Apr 2008 23:09:46
Message:

Deripaska izbegava da demontira ekološku bombu


SMR želi da izbegne ekološki trošak i da predviđeno ulaganje u ekologiju od 250 miliona dolara svede samo na izgradnju nove topionice i ulog od oko 120 miliona dolara


Bor – Pregovori sa ruskom kompanijom SMR, u sastavu „Baznog elementa” Olega Deripaske, još nisu počeli posle raskida ugovora sa austrijskim „A-tekom”, ali mnogi u Boru i Srbiji već slute da će najviše zapinjati oko budućih ulaganja u ekologiju. U javnost je, posredstvom konzorcijuma privatizacionog savetnika, već „procurilo” da je drugoplasirani na tenderu ruski ponuđač za kupovinu borskog kombinata predložio mnoge, za nas nepovoljne, izmene i dopune ugovora od kojih „neke značajno zadiru u suštinu transakcije i teže da promene uslove tendera”.

U stvari, i Deripaska, kao i Mirko Kovač, austrijski biznismen s kojim je nedavno ugovor raskinut, želi da izbegne ekološki trošak i da predviđeno ukupno ulaganje u ekologiju od 250 miliona dolara svede samo na izgradnju nove topionice i ulog u nju vredan oko 120 miliona dolara. Kao da su predstavnici ruske firme zaboravili sve one izjave koje su davali pre raspisivanja i prvog i drugog tendera. Kako će, navodno, sve učiniti da Bor posluje po najstrožim svetskim ekološkim standardima.

Ne truje samo topionica


Ali, Bor i Borane ne truje samo njihova dotrajala topionica bakra, čija oprema je odavno amortizovana. U proteklih 105 godina, koliko se bakar u Boru proizvodi, nataložilo se mnogo raznih otrova u ovom gradu i okolini koji nesumnjivo ugrožavaju zdravlje ovdašnjih žitelja kao i zdravlje radnika koji će, koliko sutra, raditi i za novog vlasnika. Niko više ne krije (podaci su dostupni i preko Interneta) da je više od 100 godina rudarenja na ovom području svakom stanovniku borske komune ostavilo u „nasleđe” po 11.000 tona otpada, ili ukupno 680 miliona tona. U tom otpadu su otrovi svih vrsta – sa sulfatima, arsenom i mnoštvom teških metala. Primera radi, svake godine iz topioničkih dimnjaka izađe 200.000 tona sumpora i 300 tona arsena, a rudnička i topionička postrojenja ispuste i 22 miliona kubnih metara otrovnih otpadnih voda.

Sve ovo je još pre pet godina zapisano u Lokalnom ekološkom akcionom planu (LEAP), detaljno, u tančine. Ovaj dokument borskih ekologa – u čijoj izradi je učestvovalo 30 najkvalifikovanijih ljudi iz struke i 47 pripadnika Borskog građanskog foruma – dobio je i najviše stručne ocene na međunarodnoj Ministarskoj konferenciji o životnoj sredini u Kijevu. Pre izrade plana u anketu o ekološkim prilikama u Boru bilo je uključeno i oko 3.000 ovdašnjih žitelja.

Kako ništa više nije sakriveno od javnosti, naše i svetske, sada svi znaju da je oštećeni kolektor ispod flotacijskog jalovišta rudnika „Veliki Krivelj” prava ekološka bomba i direktna pretnja za izazivanje ekološke katastrofe na Balkanu. A za sanaciju tog kolektora potrebno je dosta novca.

Ne traži Bor kupce ni poslovne partnere koji bi odavde odnosili samo profit. Od njih zahteva, s pravom, da štite zdravlje ljudi u Boru i slivu Dunava. Kupac će, bilo ko da je posredi, morati da se drži i naših ekoloških propisa, kojima je predviđeno da sve najradikalnije mere u zaštiti životne sredine moraju biti završene do 2015. godine.

Ne žele kontrolu


Istovremeno, tenderom je predviđeno da novi kupac borske kompanije do 2012. godine mora da izgradi najsavremeniju topionicu bakra. Kupci, međutim, pokušavaju da izbegnu i tu obavezu ili da bar ulože što je moguće manje. Tako je Kovačev „A-tek” umesto „propisanih” 120 miliona nudio samo 80 miliona dolara.

Otuda je srpski ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić apsolutno u pravu kada insistira da će ugovor koji su ponudili Rusi morati „drastično da se popravi”. Pogotovo ako je tačno ono što je dospelo u javnost.

Ruska kompanija insistira, kako je saznao konzorcijum privatizacionih savetnika („Diloit” Harisons i CAIB), da rok za izgradnju i modernizaciju topionice u Boru bude neograničen. A tenderom je predviđeno da taj posao bude završen za četiri godine. Posebno brine što ruska kompanija ne želi nikakvu ekološku kontrolu funkcionisanja borske kompanije. Tačnije, SMR, navodno zahteva „da se ukine pravo Ministarstva da obavlja kontrolu zagađenja u Boru i da se izuzme obaveza pridržavanja akcionog plana za zaštitu životne sredine”.

Ruska kompanija pominje i „istorijsku ekološku štetu”, ali u kontekstu koji je isključivo u njenom interesu. Zahteva da se izbrišu sve odredbe koje se odnose na „ozdravljanje“ zagađenog terena, uz napomenu da će kupac „preduzeti mere koje su razumno praktične da sanira istorijsku ekološku štetu”.

U ekološkoj službi borskog kombinata kažu da se moramo dobro pripremiti za razgovore sa drugorangiranim kupcem. Moraju se najpre temeljno dogovoriti državna uprava i borska samouprava i – ne sme biti popuštanja u ključnim odredbama tendera od interesa za Bor i Srbiju. Moguće je da kupac pregovarač, suočen sa našom dobrom argumentacijom, bude popustljiviji.

Ali, i sami moramo više učiniti. I pored brojnih studija i analiza, Bor još nema spremne projekte za prečišćavanje industrijskih i gradskih otpadnih voda i sanaciju kolektora, kao ni projekte za pošumljavanje flotacijskih jalovišta i odlagališta rudničke raskrivke. Ne znamo još ni kako treba rekultivisati oko 4.000 hektara uništenog obradivog zemljišta u dolini potpuno mrtve borske reke i dolini Timoka...

------------------------------------------------------------------------------

Šta mora država


Država mora prihvatiti, precizno, i svoj deo obaveza u borskoj ekologiji, posebno u saniranju višedecenijske ekološke štete. To će od nje svakako zahtevati i ruski i bilo koji drugi ponuđač na tenderu. Nedopustivo je, na primer, da se još od jula prošle godine čeka na ratifikovanje ugovora u Skupštini Srbije kojim je Svetska banka odobrila 30 miliona dolara za sanaciju ekološkog istorijskog zagađenja.

------------------------------------------------------------------------------

Najugroženiji deca i topioničari


Najnovija ispitivanja pokazala su da zagađenje borske životne sredine posebno poražavajuće utiče na zdravlje dece. Utvrđeno je, na primer, da deca u Boru imaju 1,1 odsto manje hemoglobina i 400.000 krvnih zrnaca nego deca u Sokobanji. Zato su mališani u Boru podložniji mnogim oboljenjima disajnih organa, a najčešće obolevaju od bronhijalne astme. Utvrđeno je, takođe, da je sadržaj olova i arsena u krvi i mokraći dvostruko veći kod dece u Boru nego kod dece u borskom selu Zlot, koje je izvan dometa borskog metalurškog dima.

Velikom poražavajućem uticaju otrova iz borskih dimnjaka veoma su izloženi i topioničari borskog kombinata bakra. Ustanovljeno je da 79 odsto topioničara ima prosečno po dve hronične bolesti i da je njihov prosečni radni staž sada oko 16 godina, posle toga postaju invalidi rada ili invalidski penzioneri.
Stojan Todorović

Izvor: Politika, Ekonomija, objavljeno: 17/04/2008, http://www.politika.co.yu/rubrike/Ekonomija/Deripaska-izbegava-da-demontira-ekoloshku-bombu.lt.html


Autor diskusije: draganr
Replied on: 24 Apr 2008 21:24:10
Message:

Subotički ATB Sever kupio borsku Fabriku opreme i delova



Bor - Austrijski A-tek nije kupio Rudarsko-topioničarski basen Bor, ali je zato subotički ATB Sever, koji inače posluje u sastavu ove austrijske grupacije, novi vlasnik borske Fabrike opreme i delova, preduzeća iz sastava borskog kombinata bakra. Na licitaciji koja je održana u Agenciji za privatizaciju, borski FOD je prodat po početnoj ceni od 206,8 miliona dinara. Istoga dana na javnoj aukciji prodata je i borska Fabrika lak žice. Tu fabriku je za 270 miliona dinara kupilo borsko preduzeće Grand inženjering u vlasništvu Dragana Živkovića. Lokalnom biznismenu je prilikom nadmetanja za Fabriku lak žice jedini rival bila kiparska firma Ist point Zorana Drakulića, a početna cena je sa 259,1 milion dinara povećana za oko 11 miliona dinara.
J. B. K.

Izvor: DANAS, Ekonomija, petak, 18. april 2008., http://www.danas.co.yu/20080418/ekonomija1.html#5


Autor diskusije: draganr
Replied on: 24 Apr 2008 21:26:52
Message:

SMR nije došao na pregovore o ponudi za RTB Bor



Predstavnici ruske kompanije SMR, iako su najavljivali, nisu se ove nedelje pojavili u Agenciji za privatizaciju kako bi započeli pregovore o prodaji Rudarsko-topioničarskog basena Bor, niti je iz te kompanije najavljeno kada bi mogao da se očekuje dolazak njenih predstavnika, rečeno je Tanjugu u toj Agenciji.

Direktor sektora za komunikacije u Agenciji za privatizaciju Dušan Belanović objasnio je da je SMR-u od 14. aprila počeo da teče rok od 30 dana za započinjanje pregovora.

"SMR ima mogućnost da se do 14. maja pojavi na pregovorima, u slučaju da produži licitacionu garanciju koja ističe 29. aprila, ali je pitanje da li će Agencija čekati da se, recimo SMR pojavi 13. maja i tada započne pregovore", rekao je on i objasnio da bi u tom slučaju morao da se odobri i produžetak roka za pregovaranje.
Ruska kompanija SMR, koja je drugorangirani ponuđač za kupovinu RTB Bor, najavila je da će u toku ove sedmice doći i započeti pregovore o prodaji borskog basena. Prema Zakonu o privatizaciji, ona ima rok od 30 dana da njeni predstavnici okončaju pregovore, uz mogućnost da se rokovi produže za još 30 dana. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić upozorio je ranije, da ukoliko ruska kompanija SMR ne popravi svoju ponudu, za RTB Bor će biti rapisan treći tender. On je ukazao da SMR može da preuzme RTB Bor ukoliko popravi ponudu tako da garantuje sigurne investicije, izgradnju nove topionice i pokretanje proizvodnje. SMR posluje u sastavu grupacije "Bejzik element" i u vlasništvu je ruskog magnata Olega Deripaske. Ta kompanija je, kao drugoplasirana na tenderu za RTB Bor, ponudila 370 miliona dolara za kapital i 413 miliona dolara za investicije ili ukupno 783 miliona dolara.
Tanjug

Izvor: Blic Online, Ekonimija, 18.04.2008., http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=38507


Autor diskusije: draganr
Replied on: 24 Apr 2008 21:29:40
Message:

Rusi ćute, "Bor" čeka



AKO Rusi za nedelju dana ne produže licitacionu garanciju, automatski propada i drugi tender za RTB "Bor". Naime, ruska kompanija SMR (deo "Bejzik elementa", milijardera Olega Deripaske) je Agenciji za privatizaciju, uz svoju ponudu za kupovinu borskog basena, dostavila i neophodnu garanciju na 10 miliona dolara. Međutim, važnost te garancije ističe 28. aprila.
- Ako SMR želi da pregovara o kupovini RTB, mora da produži garanciju - podsetio je nedavno i nadležni ministar Mlađan Dinkić.
Međutim, od Rusa, zasada, nema ni glasa.
Naime, iz ove kompanije ni dalje ne žele ništa da komentarišu, iako su prvobitno isticali da će se oglasiti čim im država uputi zvaničan poziv za pregovore. Država je ugovor sa austrijskim "A-tekom" raskinula, zbog neplaćanja kupoprodajne cene, a poziv drugorangiranom SMR upućen je prošlog petka, 11. marta. Očekivalo se da prvi sastanak bude održan ove nedelje, ali do toga nije došlo. A, vreme curi...
- Ruska kompanija nije se još odazvala, niti je produžila licitacionu garanciju - rečeno je "Novostima" u Agenciji za privatizaciju. - Uputili smo poziv SMR da 14. aprila započnemo pregovore radi zaključenja ugovora, za šta je rok 30 dana, s mogućnošću zakonskog produženja od 30 dana.Vreme prolazi, četvrtina roka je već prošla, ali će za pregovore ključni datum biti 28. april. Jer, ukoliko se ne produži garancija, pregovora neće ni biti.
Radnici Rudarsko-topioničarskog basena Bor i dalje iščekuju. Podsetimo, prvi tender za prodaju RTB "Bor" okončan je neslavno: rumunski "Kuprom" nije imao novca da plati kupoprodajnu cenu (400 miliona dolara), pa je ugovor raskinut. Zakon nije dozvoljavao pregovore sa drugoplasiranim (tada je to bio "Ist point" Zorana Drakulića), pa se išlo na raspisivanje novog tendera. Scenario se ponovio i drugi put, jer austrijski "A-tek" nije uplatio ceo iznos novca (466 miliona dolara). U međuvremenu je Zakon izmenjen, pa je dozvoljeno pregovaranje sa drugoplasiranim.
Međutim, kako će se okončati ovaj tender, ne zavisi samo od licitacione garancije ruskog SMR, iako je to prva prepreka koju treba savladati. Naime, iz samog Ministarstva ekonomije stizala su upozorenja da SMR mora "drastično da popravi" ponudu ukoliko želi da gazduje "Borom".
Nezvanično se pominje i da SMR ne želi da garantuje za eventualne ekološke štete u Boru. Međutim, naše Ministarstvo ekologije i dalje insistira na ulaganjima u životnu sredinu. Takođe, naša država zahteva i garancije da će novi vlasnik RTB "Bor" izgraditi novu topionicu.

ŠTA JE SMR PONUDIO?

RUSKA kompanija SMR ponudila je nižu kupoprodajnu cenu od Austrijanaca, ali veći iznos za investicije. Reč je o 370 miliona dolara na ime cene i još 414 miliona dolara za investicije (u šta je uključen i iznos od blizu 50 miliona dolara za obrtna sredstva). To je bio i razlog što su Rusi svojevremeno odmah posle rangiranja ponuda rekli da je njihova ponuda u celosti bolja i da će prvoplasirani imati problema da zatvori finansijsku konstrukciju.
D. I. KRASIĆ

Izvor: Večernje novosti, , 18.04.2008., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=119931&datum=2008-04-19


Autor diskusije: draganr
Replied on: 24 Apr 2008 21:32:36
Message:

BEOGRAD, 21.04.2008.


ATB Sever kupio borski FOD

(

Direktor ATB Sever iz Subotice, firme koja posluje u sastavu „Atek" grupacije, Erns Bruner izjavio je Tanjugu da je namera te firme da kupovinom Fabrike opreme i delova (FOD) proširi proizvodni program Severa i još više poveća prisutnost na tržištu elektroopreme i mašinskih delova.

- ATB Sever je na licitaciji koja je 11. aprila održana u Agenciji za privatizaciju, za tu fabriku, koja je nekad poslovala u sastavu Rudarsko-topioničarskog basena Bor (RTB) izdvojio 206.792.563 dinara - podsetio je on.

Ugovorom je precizirano da u narednih pet godina ATB Sever održi kontinuitet proizvodnje.

- Fabrika u svom vlasništvu ima proizvodne hale ukupne površine 25.000 kvadrata. U njoj se već obavlja delatnost i zapošljava 672 radnika - precizirao je Bruner.

- Želimo da proizvodimo elektromotore i radimo poslove inženjeringa i projekte za obnovu elektrana u Srbiji. FOD već ima svoje klijente i tržište i mislimo da ćemo spajanjem ove dve fabrike da napravimo dobar posao - rekao je on.

Bruner je objasnio da je proizvodni program dve fabrike dosta kompatibilan i da se ogleda u tome što Sever proizvodi generatore i elektro-opremu za elektrane, a FOD delove za turbine. On nije želeo da govori o investicijama koje se planiraju u FOD-u, istakavši da se trenutno radi biznis plan.

Izvor: BIZNIS, Regionalne poslovne novine, http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=8604


Autor diskusije: draganr
Replied on: 24 Apr 2008 21:37:27
Message:

Pregovori sa SMR-om u vezi sa RTB-om Bor sledeće nedelje?


Ruska kompanija SMR, drugoplasirani ponuđač na tenderu za Rudarsko-topioničarski basen Bor, otpočeće pregovore sa Agencijom za privatizaciju u vezi sa usaglašavanjem detalja za kupovinu ovog preduzeća krajem sledeće nedelje, saznaje Biznis u sedištu kompanije Olega Deripaske.

- SMR je prošle nedelje dobio zvaničan poziv od Agencije za privatizaciju i očekujemo da će pregovori otpočeti naredne nedelje - kaže za Biznis Elena Rolens, direktor za ljudske resurse u ovoj ruskoj kompaniji, i dodaje da su aktivnosti u vezi sa pripremama za dolazak u Srbiju veoma žive i da su članovi menadžmenta i Upravnog odbora SMR-a u neprekidnoj korespodenciji.

- Neprestano se diskutuje i usaglašavaju stavovi među našim predstavnicima o detaljima sa kojima ćemo istupiti u pregovorima sa Agencijom - objašnjava Rolens i dodaje da je iz srpskih medija saznala da je delegacija SMR-a već u Beogradu, ali da to nema veze sa istinom, kao ni to da tačan datum dolaska i sastav delegacije još nisu precizirani.

Rolensova kaže da direktori SMR-a koji će učestvovati u pregovorima sa srpskom agencijom za privatizaciju vrše poslednje pripreme i trenutno su u neprekidnoj međusobnoj komunikaciji i da je sasvim izvesno da će ruska delegacija krajem sledeće nedelje doputovati u Beograd ukoliko neke nepredviđene okolnosti ne poremete planove.
TANJA JANKOVIĆ

Izvor: BIZNIS, Regionalne poslovne novine, 22.04.2008., http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=8704


Autor diskusije: draganr
Replied on: 24 Apr 2008 21:41:37
Message:

Bor sprema miraz



Poslovodstvo Rudarsko-topioničarskog basena "Bor" objavilo oglas za prikupljanje najpovoljnijih ponuda za kupovinu šest kamiona i po dva buldožera i grejdera u vrednosti desetak miliona dolara. I država će za nabavku neophodne opreme u borsku kompaniju "upumpati" 5,3 miliona evra - potvrdio je za naš list Nebojša Ćirić, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja.

Investiranje u borski basen u trenutku kada se razmišlja o sledećem tenderu izgledalo bi mnogo interesantnije da nije proste činjenice: ako ne dobiju novu mehanizaciju, rudnici u Boru i Majdanpeku prestaće da rade do kraja godine. U slučaju da se s ruskim SMR-om sklopi ugovor o prodaji, "Bor" će odustati od nabavke, saznajemo u poslovodstvu borske kompanije. - Ovo je, naime, samo alternativa u slučaju da se i drugi tender okonča neuspešno.

Da li su ove planirane investicije znak da ruski SMR, deo grupacije "Bazni element" Olega Deripaske, neće otpočeti pregovore sa Agencijom za privatizaciju o preuzimanju RTB-a, zasada niko ne želi da prognozira.

Važnost licitacione garancije od 10 miliona dolara, koju je SMR priložio, ističe 29. aprila. Ukoliko Rusi ne produže važnost "bit bonda" do tog roka, neće biti drugog izbora nego da se i drugi tender za prodaju RTB-a proglasi neuspešnim.

- Ukoliko privatizacija i ovaj put propadne, a znajući da je najveći poverilac RTB-a upravo država, trebalo bi razmotriti mogućnost konverzije dugova borskog basena - kaže Borivoje Stojadinović, koji je do 2005. godine obavljao dužnost generalnog direktora RTB-a.Kada bi se konverzija dugova brzo obavila, otvorila bi se i mogućnost da država strateškom partneru proda deo kapitala, a ne imovine RTB "Bor". Na taj način obezbedio bi se siguran razvoj borske kompanije, a jedan strateški resurs ostao bi u većinskom vlasništvu Srbije.

Inače, cena bakra u svetu sada iznosi 8.629 dolara za tonu. Potrebe za ovim metalom u svetu su sve veće, a rezerve su sve manje, i kod nas, a i drugde - još za pedesetak godina.
U svetu se troši 18 miliona tona bakra godišnje, a prema projekcijama, 2012. će biti potrebno 24 miliona tonaovog metala.

CENE


CENA bakra u svetu sada iznosi 8.629 dolara za tonu. Potrebe za ovim metalom u svetu su sve veće, a rezerve su sve manje, i kod nas, a i drugde - za još pedesetak godina.
U svetu se troši 18 miliona tona bakra godišnje, a prema projekcijama, 2012. će biti potrebno 24 miliona tona ovog metala.

TENDER

POMOĆNIK ministra ekonomije ističe da bi, ukoliko SMR definitivno odustane od kupovine borske kompanije, država raspisala treći tender za prodaju RTB-a, koji bi se, ističe Ćirić, "najverovatnije sproveo pod istim uslovima kao i prethodni, mada bi bile razmotrene i druge opcije privatizacije". Sve su glasniji i oni koji smatraju da basen ne treba prodavati, jer cena bakra u svetu vrtoglavo raste.
Lj. TRIFUNOVIĆ

Izvor: Večernje novosti, Ekonomija, 21.04.2008., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=120085&datum=2008-04-22


Autor diskusije: draganr
Replied on: 24 Apr 2008 21:47:01
Message:

Jesu li RTB Bor i Magnohrom gubitnici u trci s vremenom



Lavirint rutinskih poteza



Proces prodaje RTB Bor ponovo ulazi u novu fazu. Nakon neuspeha prvog i raskida ugovora s najbolje rangiranom kompanijom na ponovljenom tenderu, kontaktirana je drugorangirana kompanija. Tu nema ničeg spornog. Ali, obelodanjeno je i da sada aktuelnoj drugorangiranoj kompaniji ističe licitaciona garancija, koju mora da produži ako želi da pregovara o kupovini RTB Bor. Normalno je da period pisanja kupoprodajnog ugovora mora da bude pokriven licitacionom garancijom. Međutim, nije normalno da se olako prelazi preko uzroka koji su doveli do potrebe za produženjem date garancije. Jednom se mora prestati sa zatvaranjem očiju pred besomučnim trošenjem vremena.

Pogledajmo uticaj faktora vreme na pomenuti događaj, na RTB Bor u celini i na privatizacioni postupak generalno. Ponovni tender za RTB Bor nalagao je da rok za dostavljanje ponuda bude 31. oktobar 2007. S obzirom na to da garancija upravo ističe (krajem aprila), očito je izdata na minimum šest meseci. Tih pola godine čini se kao sasvim razumno vreme da se jedan tender privede kraju. Druga je stvar što mi to nismo učinili, jer se pokušavalo sa ceđenjem (više) novca iz suve drenovine, time što su prethodnom potencijalnom kupcu rokovi stalno prolongirani. Prihvatimo sopstvenu grešku i budimo korektni prema novom potencijalnom kupcu.

Pogledajmo šta govori kompletna hronologija tenderske privatizacije RTB Bor. Posle mnogo peripetija (i utrošenog vremena), prvi tender je raspisan septembra 2006, a neuspešno zaključen baš u ovo doba prošle godine. Drugi tender biće završen negde početkom leta. Kakvu težinu hronologija ima u svetlu podatka koji se navodi u Informaciji o akcionom planu za restrukturiranje i privatizaciju matičnog preduzeća RTB Bor i zavisnih preduzeća po kom "RTB Bor godišnje gubi oko 45 miliona dolara’’, čitaoci mogu da procene sami.
.............

Mr Dragan M. Kostić,konsultant za poslovne rizike i krizne situacije

Izvor: DANAS, Lični stav, sreda, 23. april 2008., http://www.danas.co.yu/20080423/dijalog1.html#3


Autor diskusije: draganr
Replied on: 24 Apr 2008 21:50:20
Message:


Deripaski ističe rok za RTB „Bor“


Pregovori između nekoliko ministarstava, poslovodstva Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) „Bor“ i Sindikata tog preduzeća sa ruskom kompanijom SMR, drugoplasiranom na tenderu za prodaju borskog basena bakra, najavljivani za prethodnu nedelju, još nisu započeli.


Imajući u vidu predstojeće praznike, kao i neradne dane, ruskoj kompaniji, iza koje stoji milijarder Oleg Deripaska, realno preostaje da se izjasni još samo danas ili eventualno sutra. Rok za dostavljanje garancije koja je uslov za pregovore je 29. april, ali u Agenciji za privatizaciji ističu da neće čekati poslednji trenutak.

Pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić u izjavi za „Blic“ ističe da su predstavnici SMR-a, drugorangirane firme za kupovinu RTB „Bor“, 14. aprila i formalno pozvani na pregovore o kupovini te kompanije, ali da iz SMR-a nije bilo povratnih informacija.

- SMR-u je poziv za pregovore otvoren, ali prvi uslov koji bi trebalo da ispune je da produže licitacionu garanciju koja ističe 29. aprila. Bez toga, država nema nikakvo obezbeđenje koje je naplaćeno u slučaju sa firmom „A-tek“ - rekao je Ćirić.
On je naznačio da pregovori sa SMR-om, koji posluje u sastavu ruskog „Bejzik elementa“, vlasnika Olega Deripaske, mogu da traju 30 plus 30 dana, a da je zakonski data teoretska mogućnost za dodatnih četiri meseca.

U međuvremenu, ekološki savez Bora „EKO-agenda 7-1935“ ocenio je da je raskid kupoprodajnog ugovora sa prvorangiranim na tenderu, austrijskim „A-tekom“, štetan za ekologiju u gradu.

- Imajući u vidu da je „A-tek“ prihvatio ulaganje u novu Topionicu, a da kompanija SMR nije prihvatila nijedan zahtev iz oblasti ekologije, koji je definisan kupoprodajnim ugovorom, smatramo da je produžena ekološka agonija koja u „Boru“ traje decenijama - naveli su ekolozi u dopisu koji je poslat i Ministarstvu za zaštitu životne sredine i ekonomije i regionalnog razvoja.

Od ovih ministarstava se zahteva da ne dozvole prekomerno zagađenje životne sredine i da ne prihvate ponudu SMR-a ukoliko se ne garantuje proizvodnja po ekološkim standardima koji se primenjuju u svetu.

U protivnom, ekolozi upozoravaju da će nakon svakog prekomernog zagađenja, podnositi krivične prijave protiv zagađivača.

Moguć i treći tender


Prema najavama iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, ukoliko propadne i drugi tender, biće raspisan i treći. Dalji scenario predviđa da se, ukoliko i tada ne bude prodat najveći srpski proizvođač bakra i zlata, može dogoditi da RTB bude ponuđen kupcima i to podeljen na više celina, odnosno, da se razdvoje rudarski od metalurškog kompleksa.
Autor: S. Trifunović

Izvor: Večernje novosti, Ekonomija, 23.04.2008., http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=39100


Autor diskusije: draganr
Replied on: 24 Apr 2008 21:53:42
Message:

Deripaska ne žuri u Bor


Ukoliko u utorak do ponoći SMR ne dostavi obnovljenu licitacionu garanciju, Agencija za privatizaciju će i drugi tender proglasiti neuspelim


Kompaniji SMR ruskog oligarha Olega Deripaske kao da se nimalo ne žuri da postane vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Zakonski rok za pregovore počeo je da teče još 14. aprila. Međutim, još se niko od zvaničnika ove kompanije nije odazvao pozivu koji je Agencija za privatizaciju formalno poslala još 11. aprila.

Zakonski rok za pregovore je 30 plus 30 dana, pa iako se na prvi pogled čini da ima dovoljno vremena da se dogovore svi elementi kupoprodajnog ugovora, to u slučaju RTB-a zapravo i nije tako. Pogotovo ne u prilici kada je potencijalni kupac ova ruska kompanija, inače drugoplasirana na poslednjem tenderu. U njihovoj ponudi kao da je sve sporno – planirane investicije koje pre svega podrazumevaju novu topionicu, plaćanje, odnosno neplaćanje kupoprodajne cene (jer ne žele nikakve rokove), zaštita životne sredine. Sve ove navode ruska kompanija u sastavu moćnog „Baznog elementa” nije demantovala. To pažljivom pratiocu privatizacionih prilika u vezi sa RTB-om „Bor” nije nimalo čudno, budući da je Deripaska sa svojom ponudom od samo jednog dolara za kupovinu „Bora” učestvovao i na prvom tenderu i da je baš zato, jer nije prihvatio čak ni minimalnu cenu od 266 miliona dolara, bio diskvalifikovan. Džefri Kauli, prvi čovek kompanije SMR, u svakoj prilici je novinarima ponavljao da kupoprodajna cena uopšte nije bitna, jer od nje profitira samo državna kasa, već su važne investicije u proizvodnju, životnu sredinu, region.

U ovom trenutku, međutim, od svih detalja kupoprodajnog ugovora mnogo je važnije da li Rusi uopšte ostaju u igri. Jer, rok važenja licitacione garancije koju su poslali prilikom dostavljanja tenderske ponude na deset miliona dolara, koliko je važilo za sve učesnike na tenderu, ističe 29. aprila u ponoć. Drugim rečima, u utorak posle vaskršnjih praznika, što može da se tumači da Rusi ili čekaju poslednji čas da dostave garanciju, ili da će nedostavljanjem garancije, praktično, saopštiti da ih „Bor” više ne zanima. Rusi se, za sada, zvanično ne odazivaju na pregovore. Ali, u javnosti se pojavljuju izjave da su i dalje u igri. Tom garancijom se praktično potvrđuje da je kupac ozbiljan i da država Srbija ima neku vrstu obezbeđenja ukoliko potencijalni kupac ne ispuni svoje obaveze, kao što je to bilo sa rumunskim „Kupromom”, a nedavno i sa austrijskim „A-tekom”.

Bilo kako bilo, ukoliko u utorak do ponoći SMR ne dostavi obnovljenu licitacionu garanciju, Agencija za privatizaciju će i ovaj drugi tender za prodaju RTB „Bor” proglasiti neuspelim. Prema najavama iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, ukoliko propadne i ovaj tender, država će novog vlasnika za RTB „Bor” tražiti iz trećeg puta, što znači na još jednom tenderu.
J. Rabrenović

Izvor: Politika, Ekonomija, 24/04/2008., http://www.politika.co.yu/rubrike/Ekonomija/Deripaska-ne-zuri-u-Bor.lt.html


Autor diskusije: draganr
Replied on: 27 Apr 2008 10:57:43
Message:

Ekonomija

Dragin: RTB Bor više nije stara baba, nego dobra udavača

Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin izjavio je danas da država neće odustati od zahteva da budući vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor radi u skladu sa evropskim standardima na polju ekologije.

"Ministarstvo nikada neće odustati od zahteva da novi vlasnik RTB Bora investira u ekologiju i da izgradi novu topionicu koja će raditi po najvišim standarima u oblasti zaštite životne sredine. RTB više nije stara baba, nego dobra udavača", rekao je Dragin prilikom posete RTB-u Bor.

Dragin je dodao da ruskom SMR-u, drugoplasiranoj firmi na tenderu za prodaju RTB-a Bor, "neće biti omogućene olakšice" koje je tražio kroz predlog izmene i dopune kupoprodajnog i ugovora.
Ministar zaštite životne sredine istakao je da je će priča o prodaji RTB-a biti završena koa SMR ne prihvati te uslove i da će u tom slučaju uslediti raspisivanje novog tendera.
Privatizacioni savetnici za prodaju RTB-a, u izveštaju dostavljenom Agenciji za privatizaciju, naveli su da SMR traži da nadležne istutucije ne kontrolišu aerozagađenje u Boru i da rok za završetak savremene topionice bakra, ograničen na četiri godine po uslovina tendera, bude "neograničen".
Autor: Beta

Izvor:Blic Online, Ekonomija, 24.04.2008.
http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=39359


Autor diskusije: draganr
Replied on: 30 Apr 2008 12:45:37
Message:

Deripaska: Dosvidanja RTB Bor


Ruska kompanija SMR, drugoplasirana na tenderu za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, nije produžila licitacionu garanciju i saopštila je da odustaje od kupovine kombinata.

Agencija za privatizaciju sa ruskom kompanijom neće ni pregovarati o prodaji RTB Bor.

U obrazloženju kompanije SMR navodi se da je razlog odustajanja to što im je Agencija za privatizaciju tražila da izmene ponudu.

Agencija će danas saopštiti da li će biti objavljen novi, treći tender, ili će se na drugi način tražiti strateški partner za RTB Bor.

SMR (Strikeforce Mining and Resources Limited), deo grupe Bejzik element Olega Deripaske, saopštio je danas da je odlučio da ne učestvuje u daljim pregovorima sa srpskom Agencijom za privatizaciju o preuzimanju imovine RTB Bora.

Drugi tender za RTB Bor raspisan je u oktobru 2007. i SMR je proglašen drugoplasiranim ponuđačem sa ponuđenih 370 miliona dolara i 414 miliona dolara investicija.

Ugovor sa prvoplasiranim ponuđačem, austrijskom kompanijom Atek, poništen je jer ni u dodatnom roku nije uplatila ponuđenu cenu od 466 miliona dolara.

Pošto do sporazuma sa austrijskom kompanijom nije došlo, Agencija za privatizaciju ponudila je SMR da ponovo počnu pregovre.

"Bili smo spremni da pregovaramo sa Agencijom pod uslovima koji su prvobitno predloženi. Mejdutim, Agencija je pregovore uslovila podnošenjem daljih finansijskih garancija pod bitno drugačijim uslovima", istakao je direktor SMR Džefri Piter Kauli.

"Bili smo veoma zainteresovani za veliki industrijski kompleks kakav je RTB Bor i otvoreni za konstruktivan dijalog. Insistirali smo da kod ocene ponude srpska vlada ne treba da gleda samo cenu, nego i predložene investicije koje su u našem slučaju bile više nego dva puta veće od minimalnog traženog nivoa", dodao je Kauli.

Uslovi koje su postavile srpske vlasti za nastavak pregovora znatno menjaju ponudu SMR i zato je kompanija odlučila da dalje ne učestvuje na tenderu, zaključuje se u saopštenju ruske kompanije.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić je u utorak uveče rekao da je, prema njegovom dubokom ubeđenju, SMR odustao od kupovine RTB Bora i ocenio da se ruska kompanija prijavila na tender iz "političkih razloga", bez stvarne namere da kupi RTB Bor.

On je najavio da će predložiti da se odustane od raspisivanja trećeg tendera za RTB Bor nego da se on privatizuje po modelu zajedničkog ulaganja države i strateškog investitora.

Gostujući u programu TV B92, Dinkić je rekao da će predložiti da se RTB privatizuje kao i kragujevačka "Zastava", traženjem strateškog investitora, pri čemu bi država dug RTB-a pretvorila u kapital u tom preduzeću i na taj način borski kombinat bio u 100 odsto državnoj, a ne društevnoj svojini.

Potom bi bio raspisan tender za strateškog investitora, koji bi sa svojim ulogom bio suvlasnik u RTB-u, a država bi posle pet godina, kada poraste cena toj kompaniji, prodala svoj udeo, objasnio je Dinkić.

Komentarišući moguće razloge odustajanja SMR-a, Dinkić je rekao da vlasnik te kompanije Oleg Deripaska ima dovoljno novca (trenutno najbogatiji Rus sa imovinom procenjenom na oko 40 milijardi dolara), ali ga borski rudnik očigledno ne zanima, jer je u svetu poznat kao "kralj aluminijuma".
(agencije/MONDO)

Izvor: Web portal Mondo, Sreda, 30. april 2008., http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=95576


Autor diskusije: draganr
Replied on: 30 Apr 2008 12:54:03
Message:

Bor bez tendera


Ukoliko privatizacija Rudarsko-topioničarskog basena "Bor" i ovaj put propadne, treći tender za prodaju najvećeg srpskog proizvođača bakra i zlata najverovatnije neće ni biti raspisan - saznaju "Novosti".
Naši sagovornici napominju da novi javni poziv za prodaju ne bi doneo ništa novo. Zbog toga se, jer je najveći poverilac borske kompanije država, razmatra mogućnost konverzije dugova Kombinata. Ako bi se takva odluka usvojila brzo, otvorila bi se i mogućnost da se strateškom partneru proda deo kapitala, a ne imovine RTB, kako je to bilo regulisano prilikom sprovođenja tendera. Na taj način, obezbedio bi se siguran razvoj borske kompanije, a država bi zadržala deo vlasništva u svom najvećem proizvođaču bakra i zlata. A, u poslovodstvu RTB smatraju da bi, u slučaju da i drugi tender za privatizaciju Kombinata bakra propadne, konzorcijum privatizacionih savetnika, koji predvodi austrijska konsultantska kuća KAIB, trebalo da sa najmoćnijim svetskim rudarskim kompanijama otpočne pregovore o uslovima pod kojima bi one pristale da budu strateški partneri.
Lj. T.

Izvor: Vecernje novosti, 29.04.2008., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=120456&datum=2008-04-30


Autor diskusije: draganr
Replied on: 30 Apr 2008 22:04:15
Message:

Drugi tender za RTB Bor proglašen neuspešnim


Beograd, 30. april 2008. godine – Agencija za privatizaciju Republike Srbije proglasila je danas neuspešnim drugi tender za prodaju imovine RTB Bor grupe jer drugorangirana kompanija na tenderu nije dostavila dokaz o produžetku licitacione garancije.


U saopštenju Agencije za privatizaciju podseća se na to da je drugorangirana kompanija na tenderu “Strikeforce Mining and Resources Limited”, kao i da je licitaciona garancija istekla 29. aprila, u 15 časova, po beogradskom vremenu.

Imajući u vidu da bez validne garancije ne postoji zakonska osnova za produžetak pregovora, Agencija je drugi tender proglasila neuspešnim.

Ova agencija je 11. aprila uputila prvorangiranom ponuđaču na tenderu za kupovinu RTB Bor grupe, konzorcijumu koji sačinjavaju "A-TEC Minerals & Metals holding GmbH”, "A-TEC Industries AG” i “Montanwerke Brixleg AG”, obaveštenje o raskidu ugovora zbog neuplaćivanja kupoprodajne cene.

Istog dana drugorangiranom učesniku na tenderu, kompaniji “Strikeforce Mining and Resources Limited”, upućen je poziv da 14. aprila otpočne pregovore radi zaključenja ugovora.

Preduslov za otpočinjanje bilo kakvih pregovora i daljih aktivnosti u ovom tenderskom postupku, što je drugorangiranom ponuđaču nedvosmisleno predočeno, jeste dostavljanje licitacione garancije sa rokom važnosti od 180 radnih dana od datuma podnošenja ponuda. Takva procedura je definisana i tenderskim uslovima, koji su poznati svim ponuđačima od septembra 2007. godine.

Agencija za privatizaciju i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja doneće u najkraćem roku odluku o daljim koracima u privatizaciji RTB Bor grupe.

Izvor: sajt Vlade Srbije, http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=87738


Autor diskusije: draganr
Replied on: 03 May 2008 17:54:37
Message:

Ćirić: Strateški partner za RTB

Pomoćnik ministra za ekonomiju i regionalni razvoj Nebojša Ćirić izjavio je da će i drugi tender za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena Bor biti poništen.


"Treći tender za prodaju RTB-a, najverovatnije, neće biti objavljivan već se se tražiti strateški partner za to preduzeće, na sličan način kao što je to urađeno sa kragujevačkom Zastavom", rekao je Ćirić novinarima.

"SMR je juče istekao rok za produženje licitacione garancije od 10 miliona dolara, što ta kompanija nije učinila. Umesto toga poslala je Agenciji za privatizaciju dopis o zainteresovanosti za kupovionu
RTB-a", rekao je Ćirić.

On je dodao da pravila tenderske privatizacije moraju da se poštuju, tako da, bez licitacione garancije, ne postoji pravni osnov za pregovore sa SMR-om o kupovini RTB-a.

Ruski SMR odustao od RTB Bora
Ruska kompanija SMR, drugoplasirana na tenderu za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, nije produžila licitacionu garanciju i saopštila je da odustaje od kupovine kombinata.

Agencija za privatizaciju sa ruskom kompanijom neće ni pregovarati o prodaji RTB Bor. U obrazloženju kompanije SMR navodi se da je razlog odustajanja to što im je Agencija za privatizaciju tražila da izmene ponudu.

Agencija će danas saopštiti da li će biti objavljen novi, treći tender, ili će se na drugi način tražiti strateški partner za RTB Bor.

SMR je deo grupe Bejzik element Olega Deripaske, saopštio je danas da je odlučio da ne učestvuje u daljim pregovorima sa srpskom Agencijom za privatizaciju o preuzimanju
imovine RTB Bora.

Drugi tender za RTB Bor raspisan je u oktobru 2007. i SMR je proglašen drugoplasiranim ponuđačem sa ponuđenih 370 miliona dolara i 414 miliona dolara investicija.

Ugovor sa prvoplasiranim ponuđačem, austrijskom kompanijom Atek, poništen je jer ni u dodatnom roku nije uplatila ponuđenu cenu od 466 miliona dolara.
Beta

Izvor: Emportal, 30. april 2008.,http://www.emportal.co.yu/vesti/srbija/49188.html


Autor diskusije: draganr
Replied on: 03 May 2008 18:01:14
Message:

“Boru“ sada treba partner


Gotovo je izvesno da se za prodaju najvećeg srpskog proizvođača bakra i zlata Rudarsko-topioničarski basen „Bor“ neće raspisivati treći tender, već će se za Kombinat bakra tražiti strateški partner -izjavio je za „Novosti“ Mirko Cvetković, ministar finansija i član Odbora za sprovođenje akcionog plana za restrukturiranje i privatizaciju RTB.

Prema rečima ministra, razmatra se mogućnost da se obaveze koje borska kompanija ima prema državnim preduzećima (koje čine oko 76 odsto ukupnih dugova), konvertuju u kapital.

- U tom slučaju, obaveza budućeg strateškog partnera, koji bi bio izabran na tenderu, umesto da kupi imovinu, bila bi da otplaćuje komercijalne dugove RTB „Bor“ i da, istovremeno, investira u obnovu rudarskih i metalurških kapaciteta - podvukao je ministar finansija. - Dakle, mi bi dali resurse na korišćenje i određenu imovinu RTB „Bor“, a obaveza strateškog partnera bila bi da uloži novac.

Cvetković podvlači da bi na taj način Srbija zadržala manjinski deo vlasništva u borskoj kompaniji, koji bi, kroz pet ili 10 godina, strateški partner mogao da otkupi od države.

Sa druge strane, dr Predrag Bubalo, ministar trgovine, koji je u prošlom mandatu Vlade Srbije bio zadužen za privredu i privatizaciju, smatra da je raspisivanje novog, trećeg tendera za prodaju RTB, ipak, najbolje rešenje za budućnost borske kompanije.

- Međutim, otvoren sam i za druge mogućnosti privatizacije RTB - kazao je Bubalo. - U ovom trenutku, bitno je da borska kompanija, imajući u vidu visoku cenu bakra na Londonskoj berzi metala, nastavi da radi.U razgovoru sa poslovodstvom RTB, Bubalu je predočeno da bi, uz neophodne investicije u rudarstvo i metalurgiju, RTB godišnje mogao da proizvodi do 60.000 tona bakra.

- Ukoliko bi do toga i došlo, Srbija bi sa svojim fabrikama koje prerađuju bakar, zahvaljujući sirovinama iz RTB, ostvarivala godišnji obrt „težak“ oko milijardu dolara - podvukao je mr Milan Dejanovski, zamenik generalnog direktora RTB za proizvodnju.


DUGOVI POLA MILIJARDE DOLARA

DUGOVI RTB „Bor“, bez kamata, procenjeni su na oko pola milijarde dolara, od čega najviše, čak 76 odsto, od borske kompanije potražuje država. Najveći inostrani poverilac Basena je grčka kompanija „Mitilineos“, kojoj se duguje 16 miliona dolara i četiri hiljade tona bakra. Londonska Standard banka, koja je otkupila dug koji je RTB imao prema švajcarskom „Glenkoru“, od borske kompanije potražuje 26 miliona američkih novčanica, ali i dodatnih 11 miliona dolara na ime „penala“. Ruska „Evroaksis“, nekadašnja Veksim banka, od borske kompanije potražuje osam miliona dolara, dok Basen švajcarskoj „Trafiguri“, Anglojugoslav banci i Frankojugoslav banci duguje oko 10 miliona dolara.
Lj. T.


Izvor: Vecernje novosti, 02.05.2008., http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=120505&datum=2008-05-03


Autor diskusije: draganr
Replied on: 04 May 2008 23:24:17
Message:


Za RTB "Bor" zainteresovani Nemci - "ThyssenKrupp" potencijalni investitor


Predstavnici jedne od najvećih nemačkih kompanija "ThyssenKrupp" pokazali su interes za ulaganja u RTB "Bor, a saradnja bi mogla da usledi u narednom periodu, saopštio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.


Naše vlasti, kako je naveo, nameravaju da i u slučaju RTB "Bor" primene sličan model zajedničkog ulaganja, kao što je učinjeno kod "Zastave".

Nakon neuspela dva tendera, kako najavljuju vlasti, gotovo je izvesno da se za "Bor " neće raspisivati treći tender, već će se za kombinat bakra tražiti starteški partner

Izvor: E kapija portal, 03. 05. 2008., http://www.ekapija.com/website/sr/page/168305/1


Autor diskusije: draganr
Replied on: 04 May 2008 23:28:39
Message:

Da li će država odustati od tenderske prodaje RTB Bor?


Kupac ili strateški partner


Beograd - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja trebalo bi ovih dana da saopšti da li će za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena Bor biti raspisan treći tender ili će se krenuti u potragu za starteškim partnerom koji će zajedno sa državom podeliti rizik novih ulaganja i nestabilnih cena crvenog metala na svetskoj berzi.
- Bilo bi dobro kada bi neka od svetskih kompanija iz te branše prihvatila da kao većinski partner investira u RTB Bor. Teško je, međutim, poverovati u takav ishod ako se zna da se ni na jednom od prethodna dva tendera nisu pojavili veliki igrači. Model privatizacije može da se preispita, to je stvar države i verovatno će o tome biti razgovora posle izbora, ali treba podsetiti da je prilikom odlučivanja o načinu prodaje RTB Bor bila pominjana i mogućnost da država ostane većinski vlasnik, a da se manjinski paket ponudi na tenderu. Ocenjeno je da takav model ne bi bio prihvatljiv velikim kompanijama, a i u suprotnosti je sa opredeljenjem da RTB Bor treba privatizovati - izjavio je za Danas Vladan Poznanić, saradnik Dilojta koji je rukovodio timom od četiri kompanije izabrane za privatizacionog savetnika za RTB Bor.

Predstavnici Samostalnog sindikata u RTB, međutim, smatraju da je nagoveštaj preispitivanja modela privatizacije dobrodošao. Oni podsećaju da su još prilikom najave privatizacije Borskog bazena zagovarali model u kome bi najmanje deset odsto vlasništva, kroz akcije, prešlo u ruke radnika, dok bi država trebalo da zadrži 30 odsto kapitala. To bi značilo da će rizik proizvodnje biti podeljen, mada ne treba zanemariti ni činjenicu da su borskim rudnicima neophodna velika ulaganja kako bi eksploatacija i prerada bakra zadovoljila osnovne ekološke standarde.

U Boru očekuju da će država ispuniti obećanje i da će novac uplaćen na ime tenderske garancije (tri miliona evra), koji je na prvom oglašavanju položio rumunski Kuprum, kao i deset miliona evra preostalih posle raskidanja ugovora sa A-tekom, usmeriti u nabavku nove opreme. Ipak, ističu, reč je o skromnim sredstvima u odnosu na potrebe basena u koji od 2004. godine nije bilo ozbiljnijih investicija. Uz to, stručnjaci upozoravaju da je procenat rude bakra u borskim rudnicima skroman, nova nalazišta još nisu otvorena za eksploataciju, pa je malo verovatno da će se na trećem tenderu, ukoliko bude raspisan, pojaviti neka ozbiljnija svetska kompanija. Ipak, bakar je zbog široke primene i te kako aktuelan metal, zbog čega analitičari ukazuju da je potrebno sačiniti privlačnu ponudu kako bi se privukli što atraktivniji kupci.

Podsećanja radi, odmah posle poništavanja ugovora sa austrijskom kompanijom, koja nije u predviđenom roku uplatila drugu ratu, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavljivao je da će treći tender za RTB Bor biti raspisan ukoliko ruski SMR, drugoplasirani na tenderu, ne popravi svoju ponudu. Pošto Rusi nisu u predviđenom roku obnovili bankarsku garanciju, 29. aprila je Agencija za privatizaciju proglasila neuspešnim i drugi tender, a krajem protekle nedelje SMR je i zvanično saopštio da odustaje od kupovine RTB Bor. Istovremeno, i iz Ministarstva ekonomije najavljuje se mogućnost da u privatizaciji RTB Bor bude ponuđen i drugi model, sličan onom po kojem će država u privatizaciji kragujevačke Zastave ući u partnerski odnos sa italijanskim Fijatom. Koji će model biti primenjen, znaće se verovatno posle izbora.
M.N. Stevanović

Bubalo: Treba sačuvati hladnokrvnost



Bor - Ministar trgovine i usluga Srbije Predrag Bubalo izjavio je da u slučaju privatizacije Rudarsko-topioničarskog basena Bor treba sačuvati "hladnokrvnost" i pažljivo odabrati metod privatizacije tog preduzeća. "Siguran sam da će se naći najbolje rešenje za borski kombinat, koji bi trebalo da nastavi da radi, jer za to ima relativno dobre uslove. Metod prodaje RTB koji je u početku bio osmišljen ničim nije doveden u pitanje, osim što je početna cena sa 266 miliona podignuta na 300 miliona dolara. I dalje mislim da je taj metod najbolji, ali ako se osmisli neki bolji on će biti i primenjen", rekao je Bubalo u razgovoru sa privrednicima opštine Bor i radnicima RTB.
Beta

Izvor: DANAS, Ekonomija, ponedeljak, 5. mart 2008., http://www.danas.co.yu/20080505/ekonomija1.html#1


Autor diskusije: draganr
Replied on: 07 May 2008 22:46:42
Message:

Drakulić i Kovač opet hoće RTB Bor


U slučaju da država zatraži strateškog partnera, „Ist point" i „Atek" bi se rado odazvali, SMR i Dandi bi „razmislili", a Grke posao ne zanima


Ukoliko Vlada Srbije odluči da promeni strukturu vlasništva RTB-a Bor, po modelu „Zastave", odnosno pronalaskom strateškog partnera, sasvim je izvesno da će se među zainteresovanim kompanijama naći „Ist Point" Zorana Drakulića, austrijski „Atek", dok će kanadski „Dandi" i „SMR" Olega Deripaske da sačekaju uslove za „stupanje u brak" sa srpskom državom.

Grčki „Mitelineos" tvrdi da nije zainteresovan za borske rudnike.

Vlasnik „Ist Pointa" Zoran Drakulić kaže za Biznis da je njegova kompanija i dalje zainteresovana za RTB Bor i da će se rado odazvati pozivu države za „strateškog partnera" najvećeg srpskog rudarskog basena, ukoliko ga bude bilo.

Drakulić kaže da je iz novina saznao da su se navodno pojavili „veliki igrači" zainteresovani za strateško partnerstvo sa državom za Bor.

- Mislim da su priče o navodnom interesovanju svih tih kompanija glasine, jer da su oni zaista zainteresovani, pojavili bi se i ranije - kaže Drakulić i dodaje da su „Ist Point" i RTB Bor već partneri.

Drakulić smatra da su njegova kompanija i Rudarsko topioničarski basen Bor u partnerskom odnosu odavno, jer zahvaljujući partnerstvu i saradnji sa njegovom kompanijom, borski gigant preživljava od 2002. godine.

- Prerađivački kapaciteti Bora u potpunosti odgovaraju potrebama „Ist Pointa" i zato smatram da smo spremni da ispunimo uslove za partnerstvo sa Rudarsko topioničarskim basenom Bor - kaže Drakulić.

Na pitanje da li je austrijski „Atek", bez obzira na to što je na tenderu za Bor „neslavno" prošao, i dalje zainteresovan za učešće u privatizaciji RTB-a Bor, vlasnik ove kompanije Mirko Kovač kaže da je i dalje zainteresovan za učešće u privatizaciji.

- Čuli smo da će država tražiti strateškog partnera za RTB Bor i ne isključujem mogućnost da to bude „Atek"- kaže Kovač i dodaje da je njegova kompanija zainteresovana za učešće u svakoj zajedničkoj transakciji vezanoj za Bor koja će se pozitivno reflektovati na ekonomiju kako „Ateka" i RTB-a Bor, tako i čitavog borskog regiona.

U Deripaskinom SMR-u kažu da im opcija „strateškog partnerstva" nije ponuđena, ali da su oni ozbiljna kompanija koja je zainteresovana za svaki vid konstruktivnog dijaloga sa relevantnim partnerima o uzajamnoj saradnji.

- Sačekaćemo da vidimo koji će biti uslovi za stupanje u „strateško partnerstvo" i kada budemo dobili konkretnu ponudu, odgovorićemo - kaže je Elena Rolins, direktorka Sektora za Komunikacije u SMR-u, i dodaje da se SMR ne plaši konkurencije, pa čak i kad su u pitanju velike kompanije poput „Rio Tinta", kanadskog „Dandija" i grčkog „Mitelineosa".

Rolinsova kaže da je ponuda od 370 miliona dolara za preduzeće i 414 miliona za investicije dokaz da je SMR ozbiljno zainteresovan za RTB Bor.

- Mi smo imali veoma jaku ponudu na tenderu, čime smo dokazali koliko smo ozbiljni. Naš investicioni program uključivao je ekološke projekte, modernizaciju opreme i dobar socijalni program - kaže Rolinsova i dodaje da smatra da njena kompanija ima sve što je potrebno da od Bora napravi moderno i stabilno preduzeće koje će se kontinuirano razvijati.

Kako Biznis nezvanično saznaje u predstavništvu kanadskog „Dandija" u Srbiji, ova kompanija će nakon objavljivanja ponude i uslova za strateškog partnera u Boru odlučiti da li će uopšte ići na pregovore sa državom.

Marija Filipi, zadužena za odnose sa javnošću u grčkom „Mitelineosu", rekla je da ova kompanija nije zainteresovana za bilo kakvu priču u vezi sa privatizacijom RTB-a Bor, pa ni za strateško partnerstvo sa državom Srbijom.

- Da smo hteli da kupimo RTB Bor, prijavili bismo se na tender - kratko je prokomentarisala Filipi.
Tanja Janković

Izvor: Biznis - regionalne poslovne novine, sreda, 07.maj 2008., http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=9654


Autor diskusije: draganr
Replied on: 07 May 2008 22:49:11
Message:

Tisen Krup zainteresovan za RTB Bor


Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je da će predstavnici nemačke kompanije Tisen Krup 25. maja u doći u Srbiju na razgovore o privatizaciji Rudarsko-topioničarskog basena "Bor" (RTB).

Dinkić je u Šapcu kazao da se za privatizaciju RTB-a, nakon dva neuspešna tendera, razmatra model strateškog partnerstva i zajedničkog investiranja, koji je Srbija primenila sa Fijatom za kragujevačku Zastavu.

"Pozvaćemo i Dojče rafajneri i sve gigante u oblasti proizvodnje bakra da dođu i da razmotrimo model zajedničkog ulaganja u RTB 'Bor'", istakao je ministar.
(Beta)

Izvor: MONDO portal, Sreda, 7. maj 2008., http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=96381


Autor diskusije: draganr
Replied on: 20 May 2008 17:20:19
Message:

Mirko Kovač ne odustaje od RTB Bora


Kovač zainteresovan za aranžman s Vladom Srbije oko RTB Bora


Austrijski industrijalac Mirko Kovač ne odustaje od Rudarsko-topioničarskog basena Bor i spreman je da uđe u zajednički posao sa Vladom Srbije, koji bi mogao da rezultira podelom vlasništva nad RTB, piše danas bečki dnevni list "Esterajh".

Prema pisanju tog lista, Kovač, vlasnik koncerna "Atek", mogao bi da vodi RTB Bor, koji treba da se privatizuje, u "džoint venčer" (joint venture) aranžmanu sa Vladom Srbije.

Jedan neimenovani pregovarač rekao je listu da bi to bilo pomirljivo rešenje za Kovaca, podsećajući da je on ispao iz igre za RTB u prvom krugu privatizacije pošto nije ispoštovao rokove za isplatu.

Pošto je odustao drugi ponuđač, Rus Oleg Deripaska, vlasnik holdinga "Bazel", ministar za infrastrukturu Velimir Ilić najavio je nove pregovore sa Kovačom, dodajući da oni treba da vode ka brzom uspehu, prenosi dnevnik ukazujući da bi rešenje mogla biti delimična prodaja RTB Kovaču.

Kovač je rekao za "Esterajh" da je otvoren za sve varijante, ali da trenutno nije jasno ko je njenog partner za razgovore na strani vlasti Srbije.

List naglašava da su u toku pregovori o formiranju nove vlade Srbije i da bi oni mogli trajati do septembra.

Na novembarskom tenderu za prodaju RTB Bora najbolju ponudu dao je "Atek" - 466 miliona dolara. Ugovor o prodaji potpisan je 8. februara u Vladi Srbije, a "Atek" je trebalo da do 22. februara uplati celu prodajnu cenu za RTB, ali je na njegov zahtev Agencija za privatizaciju odobrila naknadne rokove za plaćanje kupoprodajne cene.

Ta firma je prihvatila predlog Agencije da do 29. februara uplati 150 miliona dolara, a preostali deo novca u vrednosti od 316 miliona dolara isplati do 4. aprila.

"Atek" je tražio dodatno produženje roka od dva meseca predloživši da umesto 316 miliona dolara, uplati 230 miliona dolara odmah a dodatnu sumu isplati do 7. maja.

Rešavanje dileme da li odobriti produžetak ugovora ili raskinuti ugovor sa "Atekom" prepušteno je Odboru za nadzor i sprovođenje privatizacije RTB Bor, koji je 9. aprila većinom glasova ministara odlučio da se sa "Atekom" raskine Ugovor.
Tanjug

Prenosi: Poslovni magazin,utorak 20. Maj 2008., http://www.poslovnimagazin.biz/vesti/mirko-kovac-ne-odustaje-od-rtb-bora-1-2389
kao i Mondo, http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=97659
i dr.


Autor diskusije: draganr
Replied on: 03 Jun 2008 23:07:56
Message:

Ekonomija

Država priprema novi model privat
izacije

Krupniji igrači u trci za RTB „Bor“


Za određeni broj velikih društvenih preduzeća za koje nije uspela privatizacija putem tendera dva ili više puta, priprema se novi model privatizacije koji podrazumeva specifičan vid povezivanja države sa strateškim partnerom. Nešto slično urađeno je u slučaju „Fijata“ i „Zastave“, a takav metod prodaje kapitala primeniće se verovatno kod Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“, preduzeća „14. oktobar“ iz Kruševca i „Prve petoletke“ iz Trstenika, kao i „Zorke Šabac“.

Po rečima Nebojše Ćirića, pomoćnika ministra ekonomije i regionalnog razvoja, nakon dva neuspešna tendera, trenutno se radi na drugačijem modelu za privatizaciju RTB-a „Bor“.

- To ne bi bila klasična privatizacija, već povezivanje za strateškim partnerom, tako što bi omogućili da RTB „Bor“ prvo postane državna kompanija, konverzijom potraživanja u državni kapital. Budući strateški partner koga bi izabrali na tenderu, preuzeo bi komercijalne obaveze prema poveriocima. Nakon toga bio bi napravljen detaljan investicioni plan u vrednosti između 200 i 300 miliona dolara, a na osnovu kojeg bi bili izrađeni nova topionica, rafinacija i podignut nivo proizvodnje - ističe Ćirić.
Budući manjinski partner, suštinski kroz dokapitalizaciju vremenom bi postao većinski partner RTB-a „Bor“. Od početka, objašnjava naš sagovornik, on bi imao puno pravo upravljanja, kroz neka određena znanja i tehnologije koje poseduje, ali bi država ostala sa određenim procentom vlasništva.

Primena novog modela omogućila bi mnogo većim igračima, odnosno velikim svetskim firmama koje nisu bile prisutne na prva dva tendera, da učestvuju u ovom drugačijem procesu prodaje kapitala.

- Država ne očekuje da dobije veliki novac, odnosno da zaradi na početku, već da se omogući da se RTB pronađe pravi strateški partner, koji bi bio velika svetska rudarsko-metalurške kompanija, i da onda kako vreme prolazi, kako taj strateški partner investira, da podiže procenat vlasništva u firmi. Ono što je najbitnije je da se zadrže radna mesta, poveća obim proizvodnje i sanira ekološku štetu. Čim se pripremi novi model i predstavi javnosti, počeće se sa pozivanjem velikih firmi na razgovor - kaže pomoćnik ministra Nebojša Ćirić.

Antrfile:

Tužba ne ugrožava poslovanje


Proces proizvodnje, ali i privatizacije RTB-a „Bor“ nisu ugroženi, iako je grčka kompanija „Mitilineos“ podnela Tgovinskom sudu u Zaječaru predlog za uvođenje privremenih mera zbog duga od 65 miliona dolara.
- Poslovanje RTB-a „Bor“ ne može da bude ugroženo jer je to kompanija u restrukturiranju. To po izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji sprečava bilo koje pravno lice domaće ili strano, da blokira račune RTB-a „Bor“ i da tako onemogućava privatizaciju. „Mitilineos“ je samo jedan od komercijalnih poverilaca RTB-a „Bor“, koji na kraju procesa privatizacije i treba da bude namiren iz kupoprodajne cene - ističe Ćirić.
Autor: Danijela Nišavić

Izvor: Blic Online, 31.05.2008.,http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=43777


Autor diskusije: draganr
Replied on: 14 Jun 2008 21:55:42
Message:

Uskoro poziv za partnera za RTB Bor


Beograd -- Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da će uskoro biti objavljen međunarodni tender za izbor strateškog partnera za Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor.

"Država ne bi prodavala RTB Bor već bi po modelu zajedničkog ulaganja pronašla na konkursu najboljeg investitora, koji bi uložio u izgradnju nove topionice, nove opreme i postao partner države Srbije u daljem razvoju Bora", rekao je ministar ekonomije.

Kako je naveo, ukoliko bude pronađen adekvatan strateški investitor svi državni dugovi biće pretvoreni u kapital RTB Bora, tako da investitor ne bi zatekao dugove, ali bi imao obavezu da izmiri komercijalne dugove.

"Obaveza investitora ne bi bila da plaća cenu, jer mi ne bi prodali RTB Bor, već da plati komercijalne obaveze, investira i obezbedi veću proizvodnju i izvoz", rekao je Dinkić i dodao da neće moći svako da se javi na konkurs već će se tražiti odgovarajući nivo prihoda i prometa u industriji bakra i kompanija koja se već dokazala u toj oblasti.

On je naveo da je za Bor zainteresovano nekoliko uglednih kompanija iz Japana, SAD i Nemačke, ali ostaje da se vidi da li će se one javiti na tender za izbor strateškog partnera.

Ugovor sa prvoplasiranim ponuđačemna drugom tenderu za RTB Bor, austrijskom kompanijom Atek, poništen je jer ni u dodatnom roku nije uplatila ponuđenu cenu od 466 miliona dolara.

Vlada Srbije odlučila je nakon toga da se o prodaji RTB-a pregovara sa SMR-om, koji je u sastavu Bejzik elementa čiji je vlasnik Oleg Deripaska, ali ta kompanija nije dostavila garanciju u određenom roku. Ruska kompanija je za RTB ponudila od 370 miliona dolara i investicioni program od 414 miliona dolara.
Beta

Izvor: sajt B92-Biz-Vesti, petak 13. jun 2008., http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=06&dd=13&nav_id=303630


Autor diskusije: draganr
Replied on: 16 Jun 2008 21:09:00
Message:

RTB Bor - Novi tender krajem juna



NOVI javni poziv za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena "Bor" zaista će, kako je i najavio ministar ekonomije Mlađan Dinkić, biti raspisan veoma brzo. Po saznanjima "Novosti", treći tender, kojim se, za razliku od prethodna dva neuspela, neće prodavati imovina borske kompanije, već će se tražiti strateški partner, biće raspisan do kraja juna.

Ovo je za naš list potvrdio Nebojša Ćirić, pomoćnik ministra ekonomije.
- Od kompanija koje se jave na tender, tražićemo da otplate dugove koje RTB ima prema inostranim poveriocima i da u obnovu rudarskih i metalurških kapaciteta i izgradnju nove topionice, investiraju 300 miliona dolara - obelodanio je Ćirić. - Istovremeno, obaveze koje borsko preduzeće ima prema domaćim poveriocima, koje iznose oko 76 odsto ukupnih potraživanja, biće konvertovane u kapital.
Proknjiženeobaveze RTB Bor, zaključno sa 2007. godinom, iznose 408 miliona evra, ali znatno veći problem predstavljaju dugovi koji nisu "prošli" kroz basenske poslovne knjige. Zbog toga je i konzorcijum privatizacionih savetnika, koji predvodi austrijska konsultantska kuća KAIB, prilikom izrade Strategije za prodaju RTB, naveo da "ne odgovara za tačnost podataka". A, po grubim procenama, domaći i inostrani poverioci od Kombinata bakra, zapravo, potražuju više od - pola milijarde evra.

- Uprkos tome, za strateško partnerstvo sa RTB "Bor", na osnovu preliminarnih kontakata koje smo imali, zainteresovane su kompanije iz SAD, Japana, Nemačke, Austrije, Rusije i Grčke - podvlači pomoćnik ministra ekonomije. - Međutim, očekujemo da se na tender jave i druge firme koje su zainteresovane da budu strateški partneri borske kompanije.
Lj. TRIFUNOVIĆ

Izvor: Večernje novosti ONLine, 15.06.2008., http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=122938&datum=2008-06-16


Autor diskusije: draganr
Replied on: 16 Jun 2008 21:13:14
Message:

Atek i“Ist point“ i dalje žele RTB


Beograd -- Nakon najave države da će raspisati tender za izbor strateškog partnera za RTB Bor, interes za tu kompaniju ponovo su pokazali i Atek i „Ist point“.

Većinski vlasnik kompanije "Ist point" Zoran Drakulić kaže da je njegova firma zainteresovana za privatizaciju RTB Bora, posle najave promene strategije o privatizaciji tog preduzeća.

Prema toj strategiji, država bi zadržala deo vlasništva, a novi strateteški partner ušao sa investicijom, koja bi, prema Drakulićevoj proceni, iznosila oko 400 miliona evra.

"’Ist point’ je, u stvari, jedini pravi strateški partner RTB Bora, s obzirom na to da bi mogao da potroši kompletnu proizvodnju bakra u Boru“, izjavio je Drakulić u Valjaonici bakra Sevojno, čiji je "Ist point" većinski vlasnik.

Pored „Ist pointa“ i u austrijskom Ateku kažu da nestrpljivo očekuju formiranje Vlade, s kojom bi odmah počeli pregovore o novim uslovima za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

Mirko Kovač, vlasnik Ateka, kaže da je već obezbedio garancije austrijske Vlade i da je podršku tražio od dve ugledne austrijske banke. “Još sam zainteresovan za to da kupim RTB Bor. Više bi nam odgovaralo direktno pregovaranje s državom, što bi bio mnogo brži i jednostavniji način”, jasan je Kovač.

Nebojša Ćirić, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja, kaže da država neće ići na direktne pregovore s ponuđačem, nego na tender za izbor strateškog partnera, po modelu sličnom nedavnom sklapanju sporazuma kragujevačke Zastave s Fijatom.

“Nakon dva neuspela tendera i činjenice da ni smo imali prvoklasne svetske firme zainteresovane za RTB, još radimo na modelu privatizacije po kom će strateški partner biti izabran na osnovu kriterijuma koji će biti utvrđeni nakon formiranja Vlade”, rekao je Ćirić.

Prema uslovima koji su već definisani predloženim konceptom za strateškog partnera, novi vlasnik RTB-a moraće da preuzme sve komercijalne obaveze, koje su veće od 100 miliona evra, uz obavezne investicije između 200 i 300 miliona evra, precizirao je Ćirić.
Tanjug, Emportal

Izvor: B92 portal, ponedeljak 16. jun 2008., http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=06&dd=16&nav_id=304028


Autor diskusije: draganr
Replied on: 16 Jun 2008 21:16:29
Message:

U iščekivanju nove strategije privatizacije RTB Bor



Izgradnja topionice zadatak novog vlasnika


Beograd - Za Rudarsko-topioničarski basen Bor prihvatljiv je svaki strateški partner koji se obavezuje da izgradi novu, savremenu autogenu livnicu za topljenje koncentrata. Još nemamo informacije o tome da li je neka od velikih multinacionalnih rudarskih kompanija zainteresovana da dođe u Bor, ali gotovo smo sigurni da ćemo pronaći strateškog partnera. Jedino otvoreno pitanje je pod kojim uslovima će biti regulisani odnosi sa njim - izjavila je za Danas Gorica Tončev Vasić, PR u RTB Bor, komentarišući najavu ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića da će vlada preispitati dosadašnji model privatizacije borskih rudnika i da će umesto prodaje basena objaviti međunarodni tender za izbor starteškog partnera.

U Samostalnom sindikatu RTB Bor, koji okuplja više od 70 odsto zaposlenih, podsećaju da su se za takav model privatizacije zalagali još pre dve godine.
- Još nije poznato koji će procenat vlasništva biti ponuđen stranom partneru u zamenu za investicije. Mi smo se zalagali da to bude manje od 51 odsto kako bi država imala presudnu ulogu u donošenju poslovnih odluka, ali razumno je i rešenje koje podrazumeva da država zadrži samo kontrolni paket akcija, kakav je slučaj sa privatizacijom Zastave. Ipak, treba imati na umu da nije reč o istom poslu, jer u Boru treba rešiti i niz ekoloških pitanja čiji jedini epilog može biti izgradnja nove topionice, ali bi vlada trebalo da se opredeli i da li će prodati licence za eksploataciju rude ili će ih dati u koncesiju - rekao je za Danas predsednik Samostalnog sindikata RTB Bor Dragan Aleksić.
On je naglasio da zaposleni u borskom basenu očekuju da se pitanje vlasništva što pre reši, jer u ovakvim uslovima RTB trpi veliku štetu. S jedne strane, zato što, iako cena bakra na svetskoj pijaci raste, ne ubira očekivani prihod, jer obim proizvodnje pada zbog zaustavljenih ulaganja. Osim toga, nije im uplaćeno 13 miliona dolara, koliko je u dva neuspela tendera naplaćeno kao licitaciona garancija.
- Taj novac još nije "legao" na naš račun, iako je jasno da to nisu budžetski prihodi. Istovremeno, zbog toga što je RTB u restrukturiranju i što mu predstoji privatizacija, poslovodstvo ne može da dobije bankarske kredite za obnavljanje opreme. Basen je uspeo iz svojih prihoda u prošloj godini da u izvesnoj meri obnovi dotrajalu opremu, ali to nije dovoljno. Zbog toga radnici pozdravljaju svaku najavljenu privatizaciju - kaže Aleksić.
Sudeći prema najavama ministra Dinkića, tender će biti tako sastavljen da će moći da se prijave samo najjače kompanije u industriji bakra, a jedan od uslova biće izgradnja nove topionice u Boru, kao i izmirivanje svih komercijalnih dugova RTB, za koje se procenjuje da premašuju 100 miliona evra. Država će sa svoje strane postojeći dug prema republičkom budžetu, koji je veći od 400 miliona evra, konvertovati u vlasništvo nad RTB Bor, čime će biti ukinuta društvena svojina i uspostavljeno državno vlasništvo.
Novi model privatizacije nije odvratio investitore koji su do sada bili zainteresovani za kupovinu borskih rudnika. Tako je, recimo, predsednik austrijske kompanije A-tek, Mirko Kovač, koji u poslednjem pokušaju privatizacije nije uspeo da obezbedi bankarske kredite, već izjavio da ne odustaje od kupovine RTB Bor. I Zoran Drakulić, vlasnik kiparskog Ist pointa, potvrdio je da će se uključiti u trku, a može se očekivati i da ruski SMR uđe u konkurenciju za status novog vlasnika RTB Bor.
M. N. Stevanović

Antrfile

DRAKULIĆ: Ist point ne odustaje od RTB Bor


Užice - Zoran Drakulić, vlasnik Ist pointa i jedan od vlasnika Valjaonice bakra u Sevojnu, saopštio je da je njegova kompanija i dalje zainteresovana za privatizaciju RTB Bor. "To smo saopštili odmah posle najave promene strategije privatizacije RTB Bor, po kojoj bi država zadržala deo vlasništva u tom basenu i pronašla novog strateškog partnera koji bi, prema našoj proceni, trebalo da investira oko 400 miliona evra. Mislim da smo mi jedini pravi strateški partner RTB Bor, s obzirom na to da ćemo trošiti kompletnu količinu bakra koji se u Boru proizvede", izjavio je Drakulić, koji je juče prisustvovao obeležavanju Dana Valjaonice bakra.

Izvor: DANAS, Ekonomija, utorak, 17. jun 2008., http://www.danas.co.yu/20080617/ekonomija1.html#1


Autor diskusije: draganr
Replied on: 22 Jun 2008 22:19:54
Message:

Raste interesovanje za kupovinu rudarskog basena


Drakulić: Hoćemo „Bor“


UŽICE - „Ist point“ je zainteresovan za kupovinu RTB-a „Bor“ i to smo saopštili odmah nakon promene strategije privatizacije RTB-a, po kojoj bi država zadržala deo vlasništva u tom basenu i pronašla novog strateškog partnera koji bi investirao, prema našoj proceni, oko 400 miliona evra, saopštio je Zoran Drakulić, vlasnik kiparskog „Ist pointa“ i jedan od vlasnika Valjaonice bakra u Sevojnu.

- Mislim da smo mi jedini pravi strateški partner RTB-u, s obzirom na to da ćemo trošiti kompletnu količinu bakra koji se u Boru proizvede - pojasnio je Drakulić, koji je juče prisustvovao obeležavanju Dana Valjaonice bakra i fabričkoj slavi Svete trojice.

Kritikujući makroekonomsku politiku, posebno odnos dinara i evra, Drakulić je rekao da Valjaonica bakra, koja je jedna od najvećih izvoznika, beleži ogromne gubitke u poslovanju, ali nije mogao da saopšti tačne brojke. - To su značajni gubici i imajući u vidu kurs dinara, izvozna privreda snosi najveće posledice takvog kursa. Država hitno mora nešto da uradi kako bi poboljšala poziciju izvoznika - dodao je Drakulić i poručio da kurs nije jedini mehanizam za zaštitu od inflacije.

Na pitanje da li je o tome razgovarao sa guvernerom NBS i ministrima u Vladi Srbije, on je rekao da „to ne vredi, jer svako gleda da zaštiti sebe, a niko ne zastupa interese privrede, pa je zbog toga srpska privreda u stanju u kakvom jeste“.

- Nadamo se da ćemo dobiti pravu vladu koja će o privredi voditi računa, a za to je potrebno da je čine ljudi koji se razumeju u privredu - poručio je Drakulić, odbijajući da komentariše informacije o tome da pojedini privrednici utiču na formiranje nove Vlade Srbije, smatrajući da su to „neozbiljne priče“.
Autor: Zoran Šaponjić

Izvor: Glas javnosti, 17. jun 2008., http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-17-06-2008/drakulic-hocemo-bor


Autor diskusije: draganr
Replied on: 22 Jun 2008 22:22:42
Message:

Drakulić i Kovač ponovo u igri za Bor


Jedna od od opcija je da se formira zajedničko preduzeće s novim partnerom, nešto slično kao sa „Zastavom”, a druga da iznos koji se odnosi na komercijalne obaveze plati strateški partner, kao neku vrstu ulaznice


Zoran Drakulić i Mirko Kovač Nova vlada, bilo ko da je sastavlja, dobiće u nasleđe i jedan vruć privatizacioni krompir, a to je prodaja Rudarsko-topioničarskog basena Bor. „Vruć” zato što su se čak dva tendera za prodaju kapitala ovog preduzeća neslavno završila, a potencijalni kupci koji u oba slučaja nisu imali dovoljno novca da isplate sumu koju su ponudili, poprilično su iskompromitovali prodaju ovog kombinata.

Treća sreća neki bi rekli, a da li će tako i biti pokazaće, naravno, vreme i događaji. Ono što je već sada poznato je to da je država promenila strategiju i odustala da RTB proda na još jednom tenderu.

Prema dosadašnjim najavama iz Ministarstva za ekonomiju za buduću eksploataciju crvene rude tražiće se strateški partner. Čini si, međutim, da taj koncept nije do kraja razrađen, a prema sada raspoloživim informacijama takav strateški partner bio bi u stvari većinski vlasnik s udelom kapitala od oko 70 odsto. U nekom daljem razvoju događaja udeo države mogao bi biti i smanjen.

Bilo kako bilo, potencijalnih kupaca ili strateških partnera za RTB Bor ne nedostaje. Nimalo čudno s obzirom na to da se na svetskoj pijaci i dalje zadržava visoka cena crvene rude. Svoju spremnost da postanu većinski vlasnici već su iskazali i potencijalni kupci s prva dva tendera – ovdašnji biznismen Zoran Drakulić i austrijski Mirko Kovač. Drakulić je na prvom tenderu s ponuđenih 340 miliona dolara bio rangiran kao drugi, ali kasnije, posle odustanka prvorangiranog rumunskog „Kuproma”, zbog nedorečenih privatizacionih propisa nije pozvan na pregovore. Na drugom tenderu nije učestvovao, a već je nekoliko puta u javnosti izjavljivao da njegove druge fabrike u Srbiji mogu da prerade celu proizvodnju bakra što ga neminovno čini zainteresovanim za borski kombinat.

Iz ovog nadmetanja, bar prema najavama, neće izostati ni Mirko Kovač uprkos tome što mu je nedostajalo oko 150 miliona dolara da na produžetke isplati ponuđenih 466 miliona dolara i što je za pogrešnu procenu sopstvenih mogućnosti kažnjen s deset miliona dolara koliko je država Srbija od njega naplatila.

Iz Ministarstva ekonomije najavljuju da će krajem ovog ili početkom narednog meseca biti raspisano nešto kao pretkvalifikacioni tender za RTB čija je suština da se prijave potencijalni strateški partneri koji bi izneli i svoja viđenja i zahteve za saradnju s državom na borskom primeru.

– Naš cilj je da dobijemo prvoklasnu rudarsku kompaniju kao strateškog partnera za Bor – kaže Nebojša Ćirić, pomoćnik ministra ekonomije za resor privatizacije – Svi aspekti ovog izbora biće pažljivo razmotreni, a država bi trebalo ugovorom dobro da se obezbedi da strateški partner ispuni sve obaveze. Jer, od njega se očekuju investicije, pre svega gradnja nove topionice, sanacija ekološke štete, nova oprema, sve to u vrednosti 200-300 miliona dolara.

Prvi korak u ovoj strategiji privatizacije RTB-a bila bi konverzija državnih potraživanja u kapital preduzeća. Inače, čak 70 odsto svih dugova potražuju državni poverioci. Ostatak od oko 30 odsto su komercijalne obaveze i one se procenjuje na oko 120-130 miliona dolara. Prema Ćirićevim rečima jedna od opcija je da se formira zajedničko preduzeće s novim partnerom, nešto slično kao sa „Zastavom”, a druga da iznos koji se odnosi na komercijalne obaveze plati strateški partner kao neku vrstu ulaznice, učešća u kapitalu. Ukoliko se uračunaju i obavezne investicije proizilazi da bi ceo paket za strateškog partnera bio težak oko 400 miliona dolara. U obe varijante strateški partner bi dobio 70 odsto kapitala.
J. Rabrenović


Izvor: Politika, ekonomija,objavljeno: 18/06/2008., http://www.politika.co.yu/rubrike/Ekonomija/Drakulic-i-Kovach-ponovo-u-igri-za-Bor.lt.html


Autor diskusije: draganr
Replied on: 22 Jun 2008 22:25:25
Message:

Bor iz tri dela



PORED toga što se novim tenderom za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) “Bor” neće prodavati imovina te kompanije, već će se tražiti strateški partner, konzorcijum privatizacionih savetnika razmatra mogućnost da se najveći srpski proizvođač bakra i zlata potencijalnim partnerima ponudi iz delova - saznaju “Novosti”.
Po našim informacijama, u izgledu je i mogućnost da se tenderom, čije se raspisivanje očekuje najkasnije početkom sledećeg meseca, omogući da RTB “Bor”, umesto jednog, dobije više strateških partnera, tako što bi se posebno prodavali rudnici u Boru i Majdanpeku i “Topionica”. Čak je u izgledu i varijanta po kojoj bi se posebno tražili partneri za površinsku i podzemnu eksploataciju bakra.
Ovakav scenario bio je, međutim, u opticaju i pre raspisivanja prvog tendera za prodaju RTB. Tada su zainteresovanost za rudnike u Boru i Majdanpeku pokazali čileanska “Antofagasta”, koja godišnje proizvodi pola miliona tona bakra, američki gigant“Berik gold”, kanadski “Dandi”, koncesionar na Crnom vrhu, poljski koncern KGHM, šesti proizvođač crvenog metala na svetu...
Međutim, posle objavljivanja prvog tendera, kada je na prodaju ponuđen kompletan RTB, sve ove firme su se povukle iz posla. Gotovo identično je bilo njihovo obrazloženje za taj postupak po kojem je njihova osnovna delatnost - rudarstvo i da ne žele da investiraju u metalurgiju.

DRAKULIĆ ZAINTERESOVAN


POSLE promene strategije za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena “Bor”, prema kojoj bi država zadržala deo vlasništva i pronašla strateškog partnera, vlasnik kiparskog “Ist pointa” Zoran Drakulić je naglasio da je i dalje zainteresovan za ovu investiciju.
- Prema našoj proceni, novi strateški partner bi investirao 400 miliona evra. Mi smo jedino pravo rešenje, jer ćemo trošiti celokupnu količinu bakra proizvedenog u Boru - naglasio je Drakulić, čija je kompanija većinski vlasnik Valjaonice bakra u Sevojnu.
Lj. T.

Izvor: Večernje novosti, 17.06.2008., http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=123073&datum=2008-06-18


Autor diskusije: draganr
Replied on: 27 Jun 2008 23:43:22
Message:

Kroz dva kruga do Bora


DO kraja sledeće nedelje, kako se očekuje, biće raspisan pretkvalifikacioni tender za izbor strateškog partnera za Rudarsko-topioničarski basen (RTB) "Bor", čija će svrha biti da se vidi koje su kompanije zaista zainteresovane za partnerstvo sa borskim Kombinatom bakra - potvrđeno je "Novostima" u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

Javni poziv biće otvoren do septembra. U međuvremenu zainteresovane kompanije će moći da obiđu RTB i upoznaju se sa njegovim potencijalima. Tek nakon toga, biće objavljen tender za izbor strateškog partnera, koji bi, po principu zajedničkog ulaganja sa državom, postao vlasnik najmanje 70 odsto kapitala borske kompanije.
Kako nam je potvrđeno, nakon sagledavanja situacije, definitvno se odustalo od namere da se RTB proda iz delova. Uslov kompanijama koje se jave na tender biće da imaju rudnike bakra i topionice u svom posedu, kao i da raspolažu takvim referencama koje bi garantovale siguran razvoj najvećeg srpskog proizvođača crvenog i plemenitih metala. To podrazumeva vraćanje dugova koje Basen ima prema inostranim poveriocima (procenjujuse na oko 120 miliona dolara), kao i da ulože najmanje 300 miliona dolara u obnovu rudarskih i metalurških kapaciteta. U međuvremenu, spisak firmi koje su zainteresovane za strateško partnerstvo sa RTB se dodatno proširio.
Nameru da učestvuju u trci za "Bor" iskazali su austrijski "A-tek" i kiparski "Ist point". A, po našim informacijama, nakon preliminarnih kontakata sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, na Kombinat bakra "oko su bacili" i takvi giganti kao što su švajcarski "Glenkor", i multinacionalna kompanija "Rio Tinto". Zainteresovanost su, takođe, pokazali i nemački "Tisen krup" i "Nord dojče afineri", dve firme iz Rusije i jedna grčka kompanija.
Lj. TRIFUNOVIĆ

Izvor: Večernje novosti, 27.06.2008., http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=123662&datum=2008-06-27


Autor diskusije: draganr
Replied on: 29 Jun 2008 23:25:27
Message:

Tender za strateškog partnera RTB Bor za dve nedelje



Agencija za privatizaciju će u naredne dve nedelje raspisati predkvalifikacioni tender za strateškog partnera za Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor i on će će biti otvoren do kraja septembra.


Pomoćnik ministra ekonomije Nebojša Ćirić rekao je danas agenciji Beta da je ideja da se na taj način omogući velikim rudarskim komapnijama da dođu u Bor a da se zatim na osnovu direktne komunikacije odluči koji bi bio najbolji model saradnje.

"Naše mišljenje je da bi to trebalo da bude model zajedničkog ulaganja gde bi bi budući strateški partner regulisao komercijalne obaveze prema komercijalnim poveriocima a država bi kroz konverziju potraživanja skoro sve ili veći deo državnih obaveza Bora konvertovala u kapital", rekao je on.
Dodao je da bi taj novi strateški partner RTB Bora bio u obavezi da investira 200 do 300 miliona dolara.
Prema njegovim rečima, država bi ostala manjinski vlasnik do 20, 30 odsto vlasništva u narednih pet do deset godina kako bi mogla da kontroliše nivo i vrstu investicija.
"Mi smo se rukovodili dvema činjenicama - da smi imali dva neuspešna tendera za prodaju RTB Bor i da je ta kompanija možda previše kompilikovan i specifičan slučaj da bi bio rešen tenderskom prodajom imovine", istakao je on.

Antrfile:

Kovač: A-tek obezbedio novac za kupovinu RTB Bor

Austrijski koncern "A-tek" sada raspolaže novcem za otkup RTB Bor, izjavio je direktor te kompanije Mirko Kovač bečkom dnevniku "Standard".
Na skupštini akcionara doneta je odluka o povećanju osnovnog kapitala, kao i otkupu sopstvenih deonica. Skupština akcionara je takođe odlučila da se dividenda isplaćuje tek kada stopa sopstvenog kapitala bude iznad 20 odsto (trenutno je na oko 13 odsto). To znači da ove godine akcionarima neće biti isplaćivane dividende.
Što se kupovine drugih preduzeća tiče Kovač je istakao da izuzev RTB Bor, aktuelno nije planirano nikakvo širenje. Sledeći otkup u "velikom stilu" planiran je tek za dve godine, najavio je on.
Autor: Beta

Izvor: Blic Online,Ekonomija, 29.06.2008., http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=47301


Autor diskusije: draganr
Replied on: 03 Jul 2008 08:52:32
Message:

Javnim tenderom do partnera za Bor


Pretkvalifikacioni tender za izbor strateškog partnera za privatizaciju RTB-a Bor biće prvi tog tipa u Srbiji


Pretkvalifikacioni tender za izbor strateškog partnera za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor, čije je raspisivanje juče najavio ministar ekonomije Mlađan Dinkić, biće prvi tog tipa u Srbiji.

Nepoznanica je koje će se kompanije prijaviti za strateško partnerstvo sa RTB-om, ali prema pisanju domaćih medija, velika zainteresovanost već postoji. Dosta zainteresovanih Za RTB Bor su, između ostalih, zainteresovani švajcarski „Glenkor”, australijski „Rio-tinto”, nemački „Tisen grup” i „Nord dojče afineri”, dve firme iz Rusije, jedna grčka kompanija, kao i austrijski „Atek”. Do sada strateško partnerstvo kao oblik saradnje u Srbiji nije našlo veliku primenu i uglavnom se svodilo na direktno pregovaranje sa konkretnim strateškim partnerom. Veoma često se ovaj oblik povezivanja dve ili više firmi zamenjivao sa klasičnom kupoprodajom udela, pa zbog toga u praksi u našoj zemlji često nije ni napravljena jasna „demarkaciona linija” između tih vidova poslovne saradnje. Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević u jednoj od ranijih izjava Tanjugu izneo je kao jednu od glavnih primedbi u vezi sa izborom ovog modela, da je to bio zadatak privatizacionog savetnika za RTB, kao i da nije sasvim jasno zbog čega se ideja o strateškom partnerstvu i dokapitalizaciji RTB-a tek sada pojavljuje. On je dodao da zabrinjava činjenica da se ovakve ideje kod nas često iz rukava daju, umesto da se dovoljno dobro profesionalno radi i da ne bude ovakvih neuspeha.
- Ideja o tome da neko dokapitalizuje RTB Bor trebalo je odavno da se testira. Taj način predviđa da se dugovi RTB-a Bor svedu na normalu i da država svoja potraživanja iz RTB-a pretvori u kapital, da se sa druge strane dobije ulagač, a da država ostane suvlasnik - objasnio je Kovačević. On je naglasio da koncept prodaje Bora, ali i drugi primeri govore da je neophodno da se u upravama preduzeća zaposle stručnjaci koji će generisati ideje u pogledu daljeg razvoja i opstanka kompanije, umesto da to čine sami ministri.
- Žalosno je da mi ni u NIS-u, ni u Boru nemamo stručnjake u upravama, koji zahvaljujući tome što raspolažu sa dovoljno informacija mogu da daju svoje ideje. Ne može se očekivati da će ministri za svaki projekat davati dobre predloge - naglasio je on. Međutim, Kovačević je dodao da bi raspisivanje trećeg tendera zahtevalo još više vremena, kao i da ni to ne bi bilo pravo rešenje za RTB. Inače, strateško partnerstvo podrazumeva traženje partnera iz iste branše i uobičajeno je da se on traži iz redova dugogodišnjih poslovnih partnera. Osnovna uloga partnera je da se pojavi sa svežim kapitalom, razvije ugovoreni projekat ili uloži novac u objekat ili proizvodne hale… To ne znači da on postaje suvlasnik firme ili kupac, već se tek nakon proteka vremena i ostvarenih rezultata odlučuje o tome da li će se po osnovu ugovora ustupiti vlasnički udeo ili će na neki drugi način dati upravljanje firmom, a u slučaju RTB-a Bor moguće je i davanje koncesije i prava na eksploataciju rude na određeno vreme.
(BIZNIS)

Izvor: Objavio Miloš Zdravković na http://www.tk-info.net/?p=7587


Autor diskusije: draganr
Replied on: 05 Jul 2008 23:00:14
Message:

Bor u Londonu


Pretkvalifikacioni tender za izbor strateškog partnera za Rudarsko-topioničarski basen “Bor” biće objavljen sredinom sledeće nedelje u “Fajnenšel tajmsu” - potvrdio je za “Novosti” Nebojša Ćirić, zamenik ministra ekonomije.

- Cilj ovog javnog poziva biće da suzimo izbor kompanija koje su zainteresovane za strateško partnerstvo sa RTB “Bor” - kazao je Ćirić. - Sve zainteresovane firme imaće rok do septembra da obiđu kombinat bakra i upoznaju se sa njegovim potencijalima.

Zamenik ministra ekonomije kaže da ćeVlada Srbije, nakon što sasluša predloge kompanija zainteresovanih za partnerstvo sa RTB, doneti konačnu odluku o strategiji privatizacije borske firme.

- Tek nakon toga, u septembru će biti raspisan obavezujući tender za izbor strateškog partnera za RTB. A, naš uslov, od koga nećemo odstupiti, biće da kompanije koje se prijave za učešće imaju sopstvene rudnike i topionice crvenog metala, kao i takve reference koje će garantovati siguran razvoj najvećeg srpskog proizvođača bakra i plemenitih metala - podvukao je Ćirić.
Lj. T.

Izvor: Večernje novosti, 03.07.2008.,
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=123965&datum=2008-07-04


Autor diskusije: draganr
Replied on: 09 Jul 2008 22:47:38
Message:

Tender u Londonu


PRETKVALIFIKACIONI tender za izbor strateškog partnera za Rudarsko-topioničarski basen "Bor" biće objavljen u petak, 10. jula - potvrdio je za "Novosti" Nebojša Ćirić, zamenik ministra ekonomije.

- Objavljivanje javnog poziva, eventualno, može biti odloženo do ponedeljka - podvukao je Ćirić. - Tender za izbor strateškog partnera za Rudarsko topioničarski basen "Bor" biće objavljen u londonskom "Fajnenšl tajmsu" i na stranicama domaćih dnevnih listova.
On ističe da je cilj ovog javnog poziva da se vidi koje su kompanije zainteresovaneza strateško partnerstvo sa RTB "Bor".

- Da bi neka kompanija uopšte mogla da učestvuje na tenderu za borski basen, čija prodaja traje već godinama, moraće da pruži dokaze da godišnje proizvodi najmanje 100.000 tona bakra i da ima sopstvene rudnike i topionice crvenog metala - podvlači Ćirić. - Sve zainteresovane firme imaće rok od dva meseca da obiđu "Bor" i upoznaju se sa njegovim potencijalima. A, posle isteka tog roka, u septembru će biti raspisan obavezujući tender za izbor strateškog partnera za rudarski basen u Boru.
Lj. T.

Izvor: Vecernje novosti, 08.07.2008., http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=124304&datum=2008-07-09


Autor diskusije: draganr
Replied on: 09 Jul 2008 22:54:59
Message:

Tenderi za Jat, RTB Bor i Galeniku


Beograd --

Dinkić je kazao da će za dva dana, 11. jula, biti raspisan predkvalifikacioni poziv za strateško partnerstvo za Rudarsko-topioničarski basen Bor, koji bi trebalo da služi da zainteresovani kupci iskažu svoje namere, a da će se potom videti koji će model prodaje tog kombinata primeniti.

Kako je naveo, glavni cilj će biti da se pronađe investitor koji će izgraditi topionicu i da postoji mogućnost da od strateškog partnera neće biti tražen novac za imovinu RTB-a, već samo preuzimanje komercijalnih dugova, dok će dugovidržave biti konvertovani u državni kapital u toj kompaniji.

Izvor: B92, sreda 9. jul 2008., http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=07&dd=09&nav_id=307757


Autor diskusije: draganr
Replied on: 09 Jul 2008 22:57:22
Message:

Tender za RTB "Bor" u petak


Ministar ekonomije i potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić izjavio je da će javni poziv za učešće u pretkvalifikacionom tenderu za Rudarsko topioničarski basen (RTB) "Bor" biti objavljen 11. jula u "Fajnenšl tajmsu" i u domaćim sredstvima informisanja.

Dinkić je rekao da će 30. septembar biti krajnji rok do kada će se znati ko se prijavio i ko je zainteresovan za RTB "Bor", a u zavisnosti od atraktivnosti prijavljenih kandidata, ići će se u dalje definisanje modela strateškog partnerstva sa državom.

Izvor: Radio televizija Srbije, sreda 9. juli 2008., http://www.rts.rs/page/stories/sr.html?id=4939§ionId=13&view=story


Etos diskusioni forum : http://www.forum.mibor.rs/

© Etos

Zatvori okvir